Лаферова крива: повећаш стопе, падне ти порески приход

За Политику је тема Саша Радуловић, тако је постављен и наслов првог текста “Порески спин Саше Радуловића”, а и јучерашњи одговор новинарке Анице Телексовић. За све остале грађане тема је њихов стандард и катастрофална фискална и економска политика коју води Влада Александра Вучића. Не она лакирана, ружичаста и лажирана подобним и спинованим статистичким подацима, него права у којој људи остају без посла, а новчаници све тањи.

Зато, хајде да се вратимо ономе што је за све битно.

Да би се поредили порески приходи два или више различитх периода и утврдило који су стварни ефекти пореске политике било које владе, није довољно поредити номиналне износе прикупљеног пореза, већ је потребно је узети у обзир раст цена (инфација) и раст пореских стопа.

Влада Републике Србије је од 2012.године до данас повећала практично све пореске стопе на све порезе који се плаћају у Србији. ПДВ је повећан са 18% на 20%, па са 8% на 10%, порез на добит са 10% на 15%, паушалне порезе предузетницима, акцизе на дуван, нафту, кафу, увела је нову акцизу на струју, порез на имовину. Са друге стране, влада је смањила плате и пензије, што је такође утицало на пад пореских прихода. Када све ово узмемо у обзир, и раст стопа и смањење плата и пензија, очекивани реални раст (раст без инфлације) је био већи од 10%.

Шта се десило уместо тог реалног раста?

(у јучерашњој табели коју је објавила Политика, нетачно су објављени порески приходи у првих 10 месеци 2012.г. и 2013.г.)

Суштина саопштења Покрета “Доста је било” у вези са пореским приходима је да повећане пореске стопе у нејакој привреди доводе до пада пореских прихода. То нам каже и Лаферова крива. То нам јасно каже и горња табела. Разлог зашто смо узели само октобар месец да бисмо ово све илистровали је зато што је то један од најиздашнијих месеци у години (увек међу прва три), зато што је и поред увођења акцизе на струју значајно номинално подбацио у односу на очекивања, зато што долази после слабог септембра који је такође подбацио и зато што долази после ефеката пополава из претходне године. И зато што је тако једноставније, а није погрешно, већ заиста осликава стање привреде. Међутим, може и овако.

Ако уместо пореских прихода републичке касе узмемо у обзир консолидоване приходе целе државе (локалне самоуправе, покрајина, пензиони и здравствени фондови, Путеви Србије) резултати су на жалост још гори.

Политика, 5.12.2015

Повезане теме:
Политика – „Рестарт” лоше пореске рачунице
Политика – Порески спин „Политике”
Политика – Порески спин Саше Радуловића