“Вода је живот” – с правом се каже. Међутим, квалитет воде за пиће има директни утицај на здравље становништва.
Квалитет воде за пиће у Војводини, генерално је, незадовољавајући. За потребе водоснабдевања становништва користе се искључиво поџемне воде које се захватају бушеним бунарима. На основу података који су обрађени у оквиру Водопривредне основе Србије (ВОС), у Војводини 21 водоводни систем не задовољава постојеће стандарде. То су: Суботица, Зрењанин, Нови Бечеј, Житиште, Кањижа, Опово, Алибунар, Ковин, Сомбор, Апатин, Оџаци, Кула, Србобран, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Жабаљ, Темерин, Беочин, Шид и Стара Пазова. Најчешћи узроци неисправности су повећан садржај гвожђа, боја, мутноћа, утрошак КМnО4, као један од индикатора повећаног садржаја органских материја, и амонијум јон. У појединим регионима констатује се повећана минерализација, арсен и натријум. Најчешћи узроци микробиолошке неисправности су Escherichia coli и колиформне бактерије као индикатор фекалног загађења. Под највишим ризиком од инфекције су бебе и деца, особе с оштећеним имуним системом, болесници и стара лица. Escherichia coli може да изазове инфекције жучне кесе и жучних путева, упалу слепог црева, потрбушнице, гнојне упале коже и рана, а с места примарне локализације могу продрети у крв и изазвати сепсу.
У зависности од округа проценат неисправне воде за пиће која се дистрибуира становништву је веома висок. Он је од 77 до 100 процената посматрајући физичко-хемијске карактеристике и од 8 до 33 процената за микробиолошке параметре. У најлошијој ситуацији су подручје северне Бачке, северног и средњег Баната. Квалитет вода које се захватају за водоснабдевање Срема је знатно бољи, у односу на Банат и Бачку. Због повишене концентрације арсена, постоји забрана употребе воде у општини Темерин, у граду Зрењанину и неким местима у општини Оџаци (у Зрењанину је, на пример, забрана на снази joш од 2004. године). Међутим, у другим местима где је такође детектован арсен у води за пиће то није случај. Преко 40% становништва у подручју Бачке и Баната се снабдева водом која садржи више од 10 μg/l арсена. У већини случајева концентрација арсена у води за пиће се креће од 50‐100 μg/l, а у општинама Зрењанин и Темерин се концентрација арсена у води за пиће креће од 150‐250 μg/l. На жалост, већина водовода у Војводини (сем суботичког) не поседује технологије за уклањање арсена из поџемних вода, те је садржај арсена у води за пиће на већем делу територије Војводине изнад 10 μg/l колико је дозвољено према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће.
Ово су подаци који су доступни мање-више свима. Да ли би у нормално уређеној држави обични грађани требало да брину о овоме ? Не би требало. О овоме би требало да брине надлежно министарство, и још битније – локална самоуправа и јавна комунална предузећа која су задужена за водоснабдевање грађана.
На жалост, у јавним предузећима на руководећим местима седе партијски постављени људи. Неретко директори водовода први пут кроче у исти, када буду именовани на ту функцију. Од таквих људи се не може очекивати да поседују знање да реше горуће проблеме, нити да имају било какву визију за деловање у будућности. Главни “посао” ових људи је да намире партијску машинерију која их је на то место и довела. Измишљају се радна места на која се гурају људи са завршеним “факултетима” по месним заједницама. “Стручњаци” се убацују кумовско-родбинско-партијским везама, број “радника” далеко превазилази потребе. На то се троше паре пореских обвезника, док се на решавање проблема квалитета воде троши несразмерно мање.
На пример у Руми, у месту у којем живим, за време док се измењало десетак директорских гарнитура, направљен је само један нови водозахватни објекат (бунар) у фабрици за прераду воде. Бунари, као и сви технички објекти, имају свој рок трајања и морају се временом правити нови и уводити у мрежу. Да ситуација буде још гора, тај једини нов бунар је уништен нестручним руковањем тамошњих запослених. Штета по предузеће која је настала је око 17 милиона динара. Ово је директна штета по пореске обвезнике за коју нико није одговарао.
Иначе, иако постоји фабрика за прераду воде, вода из већине бунара се директно упумпава у водоводну мрежу. Ако неки бунар није био у функцији одређено време, у његовом приповршинском делу се стварају бактерије, које се пре пуштања у погон морају неутрализовати. Код нас се то уопште не ради, него се таква вода директно испоручује грађанима. То је лоша пракса која показује потпуно незнање и јавашлук одговорних.
Слична је ситуација у целој Војводини. Оно што треба радити је да се средства престану бацати на партијско-родбинску екипу и буразерске намештене уговоре. Тај новац је нужно наменити за изградњу нових водозахватних објеката (бунара), унапређење и реновирање дистрибутивне мреже које ће побољшати микробиолошки квалитет воде, такође увести технологије прераде воде које ће је довести до захтеваног квалитета према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће. У том смислу свакако приоритет треба да имају она подручја која су угрожена повећаним концентрацијама токсичних материја као што је арсен (средњи Банат и северна Бачка). Забрињавајуће је и то да више од 70 насеља у Војводини уопште нема водоводе и да се у свега неколико места вода прерађује пре него што се упути потрошачима.
На жалост, као и за све ствари у нашем друштву, и у ову проблематику политика и партократија је дубоко умешала своје прсте. Уколико се настави са досадашњом праксом, неће бити могуће одржати ни садашњу ситуацију која је лоша, него ће се клизити ка још већем проблему.
Борис Шикић
дипломирани инжењер геологије
координатор Покрета “Доста је било” за Руму
Sta je sa ljudima u celoj Srbiji i decom koja su primorana na individualne bunare kod njih nema cak ni kontrole ispravnosti vode prepusteni su sami sebi i sreci?Stupio je na snagu zakon o zastiti stanovnistva od zaraznih bolesti a niko nije nadlezan za kontrolu vode u bunarima?Sta su ti gradjani i deca koja zive na selima gradjani drugog reda?
Od 1975.godine do sada u Zrenjaninu, a potom, i drugim naseljima u AP Vojvodini permanentno se ’traži rešenje’ za prečišćavanje podzemne vodi i obezbeđenje higijenski ispravne vode za piće. U periodu od 41.godine na ovom problemu radile su i rade brojne međunarodne kompanije i neke domaće institucije. Nažalost svi dosadašnji pokušaji nisu rešili ovaj problem. Kad će?! Svaki iole edukovan inženjer tehnologije zna da se na pilot modelu, a to je bilo glavno oruđe za nalaženje navedenog rešenja mora znati da se na pilot modelu ne traži, već dokazuje efikasnost rešenja i izbor optimalne varijante. Sve vreme se, unapred, znalo da se sa takvim radom ne može ’naći’ traženo rešenje. Još 1998.godine Komisija za ocenu programa istraživanja, traženja ’rešenja’ za prečišćavanje podzemnih voda na pilot modelu, u Kikindi zaključili da se tim postupkom ne može doći do traženog rešenja. ’Istraživanja’ su realizovana a rešenje nije dobijeno. Isti tip istraživanja se, nešto kasnije, se nastavljaju u Zrenjaninu. Naravno opet bez traženog rezultata. Trenutno se i u Zrenjaninu i u Kikindi vrše novi, stari, pokušaji!
’Dosta je bilo’! Nije dosta. Gospoda u APV ne znaju šta je dosta. Ovo je prevršilo sve. U praksi vodosnabdevanje na ovoj Planeti nema ovakvog primera.
Podzemne vode druge izdani koja služi za snabdevanje vodom za piće su, prema rezultatima istraživanje eksperata iz Instituta u Karlsrueu, bez antropogenih zagađenja. Ovaj podatak je od velikog značaja budući da se posle uklanjanja prirodnih zagađenja: prirodne organske materije, arsen, amonijak, natrijum, fosfati i sl., obezbeđuje higijenski ispravna voda za piće.
Rešenje ovog problema u APV moralo je biti davno rešeno. Odgovorni za to: lokalne samouprave, ’stručni kadrovi’ i dr. nisu to hteli. Iako su inspektori donosili zabrane korišćenja vode sa visokim sadržajima arsena i drugih nepoželjnih sadržaja sve to se ignorisalo. Nestručno i neodgovorno ’traženje rešenja’ na pilot modelima imalo je za posledicu visok zdravstveni rizik, mortalitet od malignih bolesti. Povišene do enormnih koncentracija arsena, i preko 20 puta veće od maksimalno dopuštenih sadržaja u vodi za piće, u dugom vremenskom periodu ostavile su teške posledice.
Neverovatno je da je nemačka KfW banka je za vodosnabdevanje u Srbiji izdvojila 78 miliona evra, a da pri tom nije rešen ni jedan najteži slučaj u APV. Sa ovim sredstvima mogli su se rešiti brojni najteži problemi (sadržaj As > 0.050 mg/L) vode za piće u Bačkoj i Banatu.
Svi dosadašnji organi vlasti, ali i opozicija, do sada su ignorisali ovaj akutni problam u APV. Sa ovim izborima G. Radulović se kandiduje sa sloganom ’dosta je bilo’. Možda se i ovaj akutni problem jednom valjano reši?!