Dragi čitaoče, pre nego što počnem, znaš li razliku između termina „pravna država” i „vladavina prava”? Dragi čitaoče, ako si kojim slučajem pravnik, pitam te opet?
Institucija Pravne države je nastala u Nemačkoj, motiv zaštite je pravo svojine, na pravcu škole Pozitivnog prava. Pravna država funkcionalno, strogo, potpuno i jednako sprovodi zakone. Institucija Vladavine prava je nastala u Engleskoj, motiv zaštite je pravo čoveka, na pravcu škole Prirodnog prava. Vladavina prava održava, brine se i razvija ljudska i građanska prava.
I pored toga što su ova dva termina krenula od suprotnih pravaca danas čine lice i naličje pravnog sistema jedne uređene države, jer je svakoj državi i njenim građanima potrebna izvesnost da će se zakon poštovati, kao što je potrebno da se štite i poštuju prava i slobode građana. Zakoni su humanizovani i striktno se poštuju.
Ako državu posmatramo kroz instituciju pravne države, ta bi država morala konstantno paziti da se svako slovo zakona poštuje do najsitnijeg detalja. U takvoj državi ne postoje „mrtvi zakoni”, tj. pravne norme koje se ne primenjuju. Zakon (od Ustava do najnižeg podzakonskog akta) važi jednako za sve građane, bez obzira na njihove razlike u socijalnom, političkom, nacionalnom ili kakvom drugom pogledu, bez obzira na njihovu slavu, uspeh, status ili funkciju. Novi zakoni se donose tek pošto se pripreme uslovi za njihovo puno sprovođenje od dana stupanja na snagu.
Da li je Srbija Pravna država?
Na ovo pitanje je lakše odgovoriti nego na pitanje da li Srbija uopšte država. Dakle, Srbija nije Pravna država.
Gledajmo to kroz primer Zakona o bezbednosti saobraćaja. Zamislimo primer gde saobraćajac oko ponoći zaustavlja vozilo koje je malo prekoračilo brzinu. Dok prilazi vozaču, primećuje da nema zimske gume, da vozač nije vezan i da nema komplet prve pomoći. Dok gleda vozačku dozvolu primećuje da vozač ne nosi naočare i da je vozač izvadio vozačku dozvolu pre nepunih godinu dana. Rutinski mu meri alkohol u krvi alkotestom i izmeri 0,51 promila alkohola u krvi. Dakle, ovlaš proverom, konstatovao je sedam prekršaja. U pravnoj državi policajac kažnjava vozača za svih sedam prekršaja. One novčano vrede preko sto hiljada dinara, što je prosečna vrednost automobila u Srbiji ili tri prosečne plate. Policajac se ne obazire na zapomaganja vozača, odbija da sluša izgovore i biva spreman da ga kazni u slučaju da ovaj ponudi mito.
Koliko ovakvih saobraćajnih policajaca imamo u Srbiji? Imamo li jednog? Tu dolazimo do problema sa zakonom od strane onog koji po svom pozivu mora da ga štiti. Strog policajac će ga kazniti za najstrožiji prekršaj, bolećiv će ga prekoriti i kazniti za neki lakši od ovih sedam. Nepošten policajac će uzeti dobar mito, a saosećajan će ga pustiti bez ikakve kazne. Osvetoljubiv policajac će, ukoliko vozač bude „bezobrazan”, ispisati dve, a možda i tri kazne. Pošto je Zakon o bezbednosti saobraćaja nerealan i prepisan, jer koji to čovek može mehanički „uništiti” drugog čoveka, saobraćajni policajac je prinuđen da umesto da se slepo drži zakona, pravi sopstveni kriterijum njegove primene, osvrćući se na ekonomsko stanje društva, ekonomsko stanje vozača i na sopstvenu savest. Tu je već pravna država postala fiktivna jer kazna za prekršaj u saobraćaju nije izvesna već zavisi od umešnosti pregovaranja vozača i čvrstine saobraćajnog policajca.
Šta je zapravo pravna norma? Probaću to da objasnim kroz olimpijsku kvalifikacionu normu. Cilj Olimpijskog komiteta je da se kvalifikuje određeni broj takmičara za Olimpijadu. U odnosu na okvirni cilj, oni određuju olimpijsku normu, recimo za skok u vis. Ako postave normu previše visoko, može se desiti da će samo nekoliko skakača moći da je dostigne, čime se gubi sportski duh i smisao. Ako je postave previše nisko, kvalifikovaće se previše skakača, što čini organizacioni problem. Zato se norma postavlja tako da se kvalifikuje optimalan broj. Pošto je to najveće takmičenje, norma će biti najviša, svakako viša nego za neko državno prvenstvo, ali dostižna za stotinjak najboljih skakača u vis. Pravna norma je dosta slična. Ona traži optimalno ponašanje, pa možda malo više od toga. Time se čitavo društvo poboljšava postepeno. Kada pravna norma postane prevaziđen standard, ona može da se promeni, pa novom tražiti malo više od dotadašnje.
Ali šta će se desiti ukoliko pravne norme postavimo suviše visoko? Za primer da uzmemo Pravilnik o sanitarno-tehničkim uslovima za objekte u ugostiteljstvu. U tom pravilniku se reguliše sve, ili bolje reći što šta, pa čak i dubina šara na pločicama u toaletu, trenje pri gaženju i razmak između pločica. U Pravnoj državi bi se kontrola ovih pravila sprovodila striktno, dok kod nas sanitarni ili turistički inspektori ne insistiraju na pločicama, jer se verovatno plaše da ih ne doživljavaju kao ludake. To ipak, ostavlja mogućnost da se neko sasvim zakonito kazni, ukoliko se inspektor na njega namerači. Dakle opet zaštitnici zakona bivaju prinuđeni da prave sopstvene kriterijume, koji opet nisu standardizovani. Ovo bi se možda u budućnosti i moglo nametnuti kao pravilo, ali ono je sada mrtvo slovo na papiru jer je prepisano iz razvijenijeg sistema koji je do tog standarda došao postupno.
Ukoliko imamo kršenje zakona na više lokacija, prioritet u reagovanju ima ono koje gde je najveća opasnost. Npr. prvo se napravi racija u Velikom Trnovcu, pa tek onda u Bloku 45 na Novom Beogradu.
Kada govorimo o jednakoj primeni zakona, on se mora primenjivati, ako je opšti, jednako na sve građane, bez obzira da li su pripadnici većinskog naroda ili nacionalne manjine, kao i na strance. Npr. ukradeni bicikl se mora jednako brzo naći čiča Petroniju iz Marinkove bare i japanskom turisti na proputovanju kroz Srbiju.
Mi članovi Pokreta Dosta je bilo želimo stvorimo društvo slobodnih i odgovornih građana. To se postiže stvaranjem uređenog sistema zasnovanog na demokratiji, zakonima i vladavini prava, kojim upravljaju nezavisne institucije sistema. Uređen sistem stvara pretpostavke za ravnopravan, pravedan i siguran život u kome će svaki građanin i porodica moći samostalno da stvaraju svoju sreću.
Dejan Savić
diplomirani pravnik
član Pokreta ,,Dosta je bilo – Saša Radulović”, Pančevo
Komentariši