Влада Србије је за будуће тужиоце предложила кандидате који су на јавном конкурсу добили ниже оцене од осталих својих колега на ранг листи.
Недавни избор нових тужилаца у Скупштини Србије изазвао је бројне недоумице око тога којим се критеријумима водила Влада Србије ако не оценом стручности и оспособљености кандидата, како би требало да буде према постојећим прописима.
Иако су нови тужиоци изабрани у парламенту јавност је остала ускраћена за одговор на ова питања јер су ћутали и Министарство правде и Државно веће тужилаца.
Поред тога за више од 30 тужилаштава кандидати нису ни предложени, иако се њихова имена налазе на документу који се зове Коначна ранг-листа и која је раније објављена на сајту Државног већа тужилаца.
Нема објашњења зашто се то догодило баш као што се ћути и о начину на који ће поменута тужилаштва добити нове јавне тужиоце, с обзиром на то да садашњим тужиоцима мандат истиче за недељу дана.
Расправа вођена у парламенту није развејала сумње у кредибилитет читавог процеса избора, а о последицама таквог избора говорили су и правни експерти у данима пре ове одлуке.
У јавности се расправљало само о избору тужиоца за организовани криминал, док је изостала расправа о другим подједнако важним местима у српском тужилаштву.
Такав избор великог броја тужилаца на најважније функције у Србији и изостанак праве дебате о начину избора, буди сумњу да је све урађено под патронатом политичких, а не јавног интереса и да је основни критеријум била политичка подобност, а не професионални кредибилитет.
Изигравање процедуре, закона и прописа
Посланици Скупштине Србије у понедељак, 21. децембра 2015, изабрали су 52 нова јавна тужиоца на основу предлога које им је упутила Влада Србије (није изабран тужилац за ратне злочине).
Одлуку о предлогу кандидата за избор тужилаца, Влада је донела на основу Утврђене листе кандидата за тужилачке функције коју је, претходно, усвојило и Влади упутило Државно веће тужилаца (ДВТ). Ту листу ДВТ је утврдило на основу оцењивања и рангирања кандидата који су се за избор на функције јавних тужилаца, пријавили на јавном конкурсу.
Поред општих услова (завршен правни факултет, правосудни испит), ДВТ у поступку избора оцењује колико су кандидати стручни, оспособљени и достојни.
Када је у питању оцењивање стручности и оспособљености кандидата, члан 82. Закона о јавном тужилаштву предвиђа да ДВТ о томе прибавља податке и мишљења, према критеријумима које прописује ДВТ-а. Оцењивање се састоји из два дела, а кандидат је максимално могао да освоји 70 поена.
Иако је то предвиђено законом, Правилник по коме се бирају кандидати, није одредио критеријуме за оцену достојности.
На основу оцењивања критеријума стручности и оспособљености, ДВТ је 23. новембра утврдио ранг листу за све пријављене кандидате за свих 85 тужилаштава колико их има у Србији. Међутим, уместо да је након тога, ДВТ као предлог Влади Србије упутио листу са једним или више кандидата како то предвиђа закон, ДВТ је Влади упутио листу са предлогом свих кандидата који су се на конкурс пријавили и то без оцене, односно без навођења броја бодова којима су кандидати вредновани. Листа садржи само име и презиме кандидата, податке о тужилаштву за које конкурише и у којем ради, па се из тога не може закључити по ком основу је кандидат сврстан на листу предлога који се упућује Влади.
Таква одлука ДВТ-а је проузроковала да је у великом броју случајева Скупштина на предлог Владе 21. децембра 2015. изабере лошије рангиране кандидате. То се догодило са чак 21 кандидатом од предложених 51 (не рачунајући кандидате за специјална тужилаштва).
Лошије рангиране кандидате Влада је предложила, а Скупштина изабрала за основна тужилаштва у Зрењанину, Новом Саду, Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Суботици, Крушевцу, Краљеву, Ужицу, Пожаревцу, Владичином Хану.
Најбоље рангирани кандидати нису изабрани ни за виша тужилаштва у Сремској Митровици, Зрењанину, Ваљеву, Сомбору, Суботици, Краљеву, Прокупљу, Неготину, Новом Пазару, Лесковцу.
Тако је, на пример, за тужиоца у Вишем тужилаштву у Сремској Митровици, Влада Србије предложила Скупштини (а скупштинска напредњачка већина изабрала) другопласираног Ђорђа Маховца, који је освојио 58 поена, уместо првопласираног Бранка Милосављевића, који је имао нешто испод максималног броја бодова – 69,6.
За Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, Влада је предложила Дејана Раконића, који је освојио 67 бодова, 3 поена мање од првопласираног Зорана Јаковљевића.
За Више тужилаштво у Зрењанину, Влада је предлажила Скупштини Зорана Ћурана који има 69 поена, уместо Борислава Миглинског који има максималних 70.
За Основно тужилаштво у Бачкој Паланци, Влада је предложила трећепласираног Милана Кнежевића са освојених 68,6 поена, док првопласирани Бранислав Лепотић има 70 поена. Као првопласирани, он није прошао ни у Бечеју где је, такође, конкурисао.
Још драстичнији је пример у Вршцу, где је Влада за основног тужиоца предложила Тихомира Кнежевића, кандидата са најмањим бројем поена. Он је, наиме, на листи ДВТ-а заузео тек пету позицију, а од четвртопласираног кандидата имао чак 13,4 поена мање. Првопласираном Радиславу Јовановићу није помогло то што је освојио 69 поена, а у образложењу Владе не пише који то квалитет није имао овај кандидат који је освојио скоро максималан број поена, у односу на предложеног и изабраног кандидата, који је освојио тек 50 бодова.
Пример Ваљева још боље показује да Влада као критеријум није поштовала стручност. Наиме, за Више тужилаштво у том граду, Влада је предложила седмопласираног кандидата, Драгана Марковића, иако су чак 4 кандидата имала максималних 70 бодова.
За Више јавно тужилаштво у Краљеву, уместо првопласираног Милоша Бзенића са 70 поена, Влада је предложила трећепласираног Аврама Антонијевића који је освојио свега 61,6 поена.
За Више тужилаштво у Сомбору, Влада је предложила Зорана Дивјака са 64 бода уместо првопласираног Мирослава Кркелића, који је освојио 70. Међутим, када се погледа предлог Владе за Више тужилаштво у Суботици, постаје јасно да Кркелић није изабран у Сомбору, јер га је Влада очигледно желела у Суботици. Наиме, овог тужиоца је Влада предложила за кандидата у Суботици (где је такође конкурисао), иако је на истим тестовима, на тој листи освојио бод мање него у Сомбору, и са 69 бодова био тек трећепласирани на ранг листи.
За Основно тужилаштво у Крушевцу предложен је шесторангирани Драган Д. Јовановић са 62 бода. Када се има у виду да је прворангирани Братислав Јовановић, изабран за тужиоца Вишег тужилаштва у истом граду, прилично је јасно због чега је изостао као предлог Владе за основно тужилаштво. Ипак, и даље је нејасно зашто уместо шесторангираног Драгана Д. Јовановића, није предложен неки од четри кандидата који су се са већим бројем поена, рангирали испред њега.
Због чега Влада није предложила најбоље оцењене кандидате, којим се критеријумима руководила, ако није оценом стручности и оспособљености како то предвиђа Закон о јавном тужилаштву и на основу којих се података Влада уопште опредељивала за конкретне кандидате, питања су на које Министарство правде и министар Никола Селаковић нису хтели да одговоре БИРН-у.
Такође из ДВТ-а нема одговора зашто је Влади послат списак свих пријављених кандидата уместо оних најбоље рангираних.
На седници Скупштине посвећеној избору тужилаца, Селаковић је понудио неколико објашњења. Рекао је, на пример, говорећи о ранг листи кандидата, да “то што је неко под бројем један, му не даје никакву предност”.
Неке одговоре дао је и Петар Петровић, председник скупштинског Одбора за правосуђе и члан ДВТ-а обраћајући се новинарима у холу Скупштине Србије. Одоговарајући на питање – због чега ДВТ није Влади предложио кандидате са највећим бројем бодова, Петровић је рекао да ДВТ није утврђивало листу на основу бодова и да је “то јасно као дан” и да је зато и послало Влади листу без бодова. Због чега је то тако и зашто су кандидати онда уопште рангирани, када оцене нису биле пресудне, нисмо сазнали.
И Неђо Јовановић, такође члан Одбора за правосуђе, чињеницу да нису изабрани најбоље оцењени кандидати, објаснио је тиме да нису били важни само бодови, већ и достојност кандидата. На питање – ко је и на основу чега оцењивао достојност (с обзиром на то да критеријуми нису прописани Правилником), одговорио је да је “то радио ДВТ, али да је и Влада могла да дође до тих података”.
Тужилаштва без тужилаца
Осим описаног проблема са избором кандидата чији рад није оцењен најбољим оценама, поступак избора тужилаца, имао је још један озбиљан недостатак. ДВТ је Влади предложио кандидате за тужиоце за само 53 тужилаштва, од 85 колико их укупно има у Србији.
Кандидати за 32 тужилаштва изостављени су без икаквог образложења.
Ова чињеница је покренула бројна питања на која је БИРН покушао да добије одговор од председнице ДВТ-а, републичке јавне тужитељке Загорке Доловац, министра правосуђа и члана ДВТ-а, Николе Селаковића и председника Одбора за правосуђе и члана ДВТ-а Петра Петровића. Још 30. новембра, свима смо упутили допис са питањима, али никакав одговор до данас нисмо добили.
Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac / Foto: MC Beograd
У вези са овим проблемом, министар Селаковић је на седници Скупштине Србије 21. децембра, када су изабрани тужиоци за 52 од 85 тужилаштава, рекао да је “Државно веће тужилаца преузело обавезу да обави додатне кругове разговора са кандидатима који су прошли већ једну врсту разговора” и да је уверен “да ће Државно веће тужилаца, у најскоријем периоду, изаћи са предлозима кандидата за тужилаштва која нису наведена”.
Нема, међутим, објашњења зашто би се поново обављали разговори са кандидатима (како је двомесечна тестирања и испитивања кандидата назвао Селаковић) када је Коначна ранг- листа већ утврђена, и сви приговори који су били претходно поднети, одбачени. Уколико су у ранијем испитивању уочене неке неправилности, због чега оне нису отклоњене пре закључења коначне ранг-листе?
На ова питања надлежни, за сада, не желе да одговоре, не само новинарима, већ ни Удуржењу тужилаца, које 16. децембра у вези са тиме, упутило питања ДВТ-у.
Удружење је питало за разлоге због којих су са јединствене листе кандидата која је достављена Влади Србије, изостављени предлози за 30 јавних тужилаштава, као и да ли ће бити накнадно послати. Удружење пита и да ли то можда значи да су избори за ова јавна тужилаштва поништени.
Председник Удружења Горан Илић каже за БИРН да одговори до данас нису стигли, али да је он добио информације да ће ДВТ до краја године започети додатне разговоре са кандидатима поменутих 30 тужилаштава.
Чињенице да за нове тужиоце нису изабрани најбоље рангирани кандидати и да за више од 30 кандидати нису ни предложени, опозиција оцењује као последицу политичких договора.
Посланица Демократске странке Гордана Чомић каже за БИРН да ти подаци дају јасан контекст да се одлука о томе ко је најбољи за то тужилаштво, не доноси у тужилаштву.
Изостајање предлога кандидата за више од 30 тужилаштава, Чомићева објашњава речима: „Нису се договорили они који стварно одлучују. И то је страшна штета“.
Извор: Мера Владе
Аутор: Јелена Вељковић
Pravda pocinje istinom, nepravda politikom.