1. Какву Србију Ви желите и како би она изгледала 2017 године уколико би покрет Доста је било освојио власт на изборима 2016?
Желимо Србију у којој се радо и лепо живи. Србију у којој важе иста правила за све, како за моју тако и за вашу децу.
Ако победимо на изборима и добијемо мандат од бирача да формирамо владу, увешћемо ПОТПУНУ транспарентност, потпуну јавност у рад целог јавног сектора. За сваки динар ће се знати на шта је потрошен и ко је добио новац. Сви уговори које држава потписује ће бити јавни. Све систематизације радних места у јавном сектору ће бити јавне. Да знамо кога и са каквим квалификацијама плаћају порески обвезници. Партијски кадрови више неће бити на челу јавних предузећа. Ничији. Треба нам стручан јавни сектор.
Поништићемо све штетне законе ове владе. Укинућемо противуставно отимање пензија. Оно што је отето биће враћено пензионерима кроз државне обвезнице. Укинућемо све законе које привилегују стране инвеститоре. Немамо ништа против страних инвеститора, али хоћемо исте услове за све: и за стране и за домаће. Уколико премијер и СНС изгласају “Тенисов закон” који странцима даје војвођанску земљу у закуп на 30 година, укинућемо тај закон. Раскинућемо штетан уговор за “Београд на води”. Укинућемо све сулуде субвенције страним инвеститорима који претварају Србију у земљу јефтине радне снаге.
Отпустићемо све партијске кадрове са купљеним дипломама са измишљених факлутета на измишљеним административним радним местима. Не лекаре, просветне раднике или раднике у комуналним предузећима, већ партијске канцеларијске паразите. То се ради преко систематизација радних места. То сам за само 4 месеца урадио док сам био министар у Министарству привреде.
Смањићемо порезе и доприносе за трећину у два корака и увести прогресивно синтетичко опорезивање. Прогресивно значи да ће они који зарађују мање, плаћати мање. Синтетичко значи да ће се сви приходи третирати исто, и приходи од рада и приходи од капитала. Смањићемо бирократско оптерећење, увести правну сигурност и путем гарантног фонда омогућити тржишно ниске каматне стопе за динарске кредите.
Увешћемо универзалну социјалну заштиту. Здравствено осигурање за све. Овера здравствених књижица треба да оде у неславну историју. Увешћемо универзалну социјалну помоћ за сва домаћинства која немају приходе од 15.000 динара по домаћинству месечно, плус 5.000 динара за сваког додатног члана домаћинства. За трочлане породице то износи 25.000 динара месечно, за четворочлна 30.000 динара. Такав систем има Канада. Да ли то можемо да платимо? Одговор је да. Овакав универзалан систем социјалне заштите, ако узмемо да је 20% породица социјално угрожено без икаквих примања, кошта на годишњем нивоу око 150 милијарди динара. Прошле године су издаци на социјалну помоћ у нашем разрушеном систему износили 180 милијарди динара. 2013.г. још и више 182 милијарде. Замислите, увођење реда кошта мање.
Макроекономска једначина изласка из кризе гласи: отпустити партијске кадрове из јавног сектора (уштеда од милијарду евра), увести универзалну социјалну заштиту (трошак од 300 милиона евра), смањити пореско оптерећење привреде преко смањења пореза и доприноса (трошак од 700 милиона евра). Дефицит смањити укидањем субвенција.
Завршићемо реституцију, укључујући и задружну земљу, и увести супституцију уместо исплате готовине
грађанима. Спровести аграрну реформу и успоставити систем задруга. Годишњи буџет Министарства привреде је довољан да се у свакој руралној општини у Србији направи задруга са капиталом од 2 милиона евра. Задруге се баве финансирањем пољопривредне сезоне, набавком горива, ђубрива, семена, засада, и брине о пласману робе заобилазећи прекупце и накупце.
2. Опозиционе странке су почеле са прављењем и представљањем својих изборних програма по Србији. Да ли можете нашим читаоцима да представите највеће предности изборног програма покрета Доста је било и шта оне значе за грађане?
Наш програм је програм увођења реда. Програм укидања партијског паразитског система који убија Србију. Програм укидања партијског запошљавања и буразерске економије. Програм владавине права и независних институција система. Програм слободних медија. Програм који јача домаћу привреду, домаће породичне фирме и породична газдинства. Велике корпорације, страни инвеститори и крупан капитал имају ресурсе и већ ће се сами снаћи. Он за грађане значи изградњу друштва у којем се лепо и радо живи. Друштва у коме нам деца не беже из земље. Друштва у коме владају једнака правила за све. Друштва пристојних људи.
3. Према истраживањима јавног мњења, Доста је било је близу уласка у Скупштину Србије. Који су први потези које планирате да урадите по уласку у Скупштину?
Борићемо се за све вредности и принципе који су нас окупили. Активно ћемо не само критиковати већ и предлагати законска решења која су у интересу грађана.
4. Где ћете провести Нову годину?
Угледајући се на пренемажућег премијера, нећу ни ока склопити, нећу узети ни један дан одмора за време трајања празника, бринућу се и надати да ће се гласачи сажалити на мене и моју муку. Само оно око одласка у тоалет, нећу моћи. То може само премијер.
5. Шта бисте поручили нашим читаоцима?
Партократија убија Србију. Воде нас најнеспособнији. Партократија која је на власти покушава да вас уплаши. Да вам каже да су сви исти и да се ништа не може променити. Да вам каже да ви, чланови ваше породице, ваши пријатељи треба да се плашите за ваша радна места ако им се замерите. Да ћутите и да их пустите да раде шта хоће. И да останете код куће.
А истина је у ствари да се партократија боји вашег гласа. Да нису сви исти. Да је зло то што се бојите. Да је промена могућа. И да само треба да дигнете глас. Пристојно. Не на улици. На изборима.
Извор и Аутор: Опозиционар
[Партијски кадрови више неће бити на челу јавних предузећа. Ничији. …]
(1) Vi opet, i po ko-zna-koji-put, “partijski kadrovi” !! Sta vas briga ko je ciji “partijski kadar”
ako ima potrebne kvalifikacije, potrebno radno iskustvo i poslovno je efikasan !!
(2) Nisu u ovoj drzavi odn. drustvu bas toliki problem “partijski kadrovi” negu su problem,
bili i ostali, nestrucni i/ili neiskusni ljudi na rukovodecim ili radnim mestima koji svoje defekte
i deficite pokusavaju da kompenzuju clanstvom u nekoj od stranaka na vlasti. A poseban
problem su oni “partijski kadrovi” sa kleptomanskim sklonostima bez obzira da li maznjavaju
za stranku, za sebe ili za oboje. I ova 2 problema je moguce resiti kvalitetnim sistemom selekcije
a ne nekakvim zabranama.
(3) Ustavno je pravo svakog pojedinca, uz nacionalno i versko odredjivanje, i stranacko odredjivanje
a koji su razlozi necijeg uclanjivanja u 1,2,3 …stranke – to se vas ne tice..
Partijski zaposleni kadrovi sa kupljenim diplomama sa izmišljenih univerziteta na izmišljenim administrativnim radnim mestaima je jedan od najvažnijih problema Srbije. Oni su uvek i nestručni i neiskusni i nikada nemaju potrebna kvalifikacije. Jer da mogu da pobede na otvorenom, javnom konkursu, ne bi bili partijski kadrovi. Oni nas godišnje koštaju preko milijardu evra.
Mi upravo o tom sistemu selekcije i govorimo, o javnim sistematizacijama radnih mesta, merenjem radnog učinka itd.
Partijski kadrovi jesu problem ali ne suštinski!!! Problem je u sistemu selekcije, izbora i kontrole uspešnosti tih partijskih rukovodilaca! Ova vlast kao i mnoge predhodne nema nikakve kriterijume u izboru kadrova i o tom uopšte ne razmišlja!!! Ne žele da tu oblast urede zakonom, ne žele da naprave crnu listu na osnovu relevantnih kriterijuma za one kojji su u prošlosti dokazali svoju nesposobnost ili sklonost lopovluku!!! Ne žele da donesu kriterijume i urede sistem kontrole uspešnosti danas aktuelnih rukovodilaca i članova upravnih odbora!!! To ne odgovara većini njihovog članstva!!! Ima u svim strankama kvalitetnih ljudi ali su oni u zapećku i uglavnom van funkcija! Plivaju samo lopovi i prevaranti i oni se međusobno čuvaju i podržavaju!!! To su izuzetno jake veze!!! Kad se lopovi, nesposobni, sega mega stručnjaci i prevaranti u vrhu vlasti oni iste takve biraju za svoje saradnike!!! Oni ne podnose pametne, sposobne, poštene i naročito stvarno obrazovane ljude! U mojoj firmi, koja ima naučnu delatnost, znam da su dva magistra i jedan doktor nauka naprednjaci ali su naprednjaci ipak postavili za direktora dipl.. inžinjera (sindikalca simpatizera SNS) koji za tri godine nije zaradio ni jednu platu izuzev subvencija!!! Iako mu radnici štrajkuju devet meseci i nije u to vreme podelio ni jednu platu oni ga uporno ne smenjuju!!! Očigledno je da su i sindikati u igri i da se sve to radi namerno i sa ciljem uništenja svega što je državno i srpsko!!! Neko ih je zato i doveo na vlast i oni sve to rade namerno i sa zadatkom što većeg uništenja Srbije!!!
“Nisu u ovoj drzavi odn. drustvu bas toliki problem “partijski kadrovi” negu su problem,
bili i ostali, nestrucni i/ili neiskusni ljudi na rukovodecim ili radnim mestima koji svoje defekte
i deficite pokusavaju da kompenzuju clanstvom u nekoj od stranaka na vlasti. A poseban
problem su oni “partijski kadrovi” sa kleptomanskim sklonostima bez obzira da li maznjavaju
za stranku, za sebe ili za oboje.”
Ali partije im bezrezervno daju moc, samo zato sto su njihovi clanovi. Partije niti zele niti imaju kapacitet da procene kvalitet kadra koje postavljaju. Nekada su postavljali rukovodioce, a danas i najnize radnike. Videcete, ako se ovako nastavi, partije vam nece dati da “disete”. Nista. Princip kao ulicne bande.
Sve ste korektno napisali.
Međutim u saopštenjima se često koriste sinonimi kako bi tekst bio sažet i razumljiv.
Nažalost u Srbiji su političke partije sinonim za pljačku državnog novca t.j. novca građana.
I to upravo preko rukovodilaca koje su partije postavile.
U državama sa razvijenom demokratijom političke partije realno žele kritike birača.
Njihovi birači znaju da je neprirodno da osobe (bez obzira na talenat) koje nemaju nikakvog iskustva
(kod nas se kaže “bez dana radnog staža u struci”) budu na bilo kakvoj funkciji.
Takođe se posmatra kompletan “lik i delo” kandidata jer ukoliko nije uspeo da uredi svoj i porodični život
kako će uspešno voditi neke poslove u interesu građana.
I opet: u pravu ste. Bilo je direktora članova KPJ koji su dobro radili svoj posao.
Od uvođenja takozvane demokratije mislim da se ovo nije ponovilo.
Da su kvalifikovani i sposobni ne bi se zvali partijski kadrovi. To su oni koji po difoltu nisu kvalifikovani, vec dovedeni preko partije
Iskreno se nadam pobedi dosta je bilo jer ocekujem da se smene segamegadens direktorcici i bitangice koji muljaju sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina sa kojima se usemili.
Ocekujem da mi sposobni ljudi poprave krov a ne kao sada kada mi krov prokisnjava a oni mi nude zamenu postanskoh sanducica, inace skupa sa komsijama redovno placam komunalije, sto je i sramota i bezobrazluk, pa se i pitam gde idu te pare, jeli apartman kupuje Bugarsko primorije?
Inace, citao sam interviju, u vezi ove sistematizacije, sns kadrovska muckalica to napravi za 5 minuta, nacrtaju “oblacice” i linijama ih povezu i odma proglase 1/5 tehnoloski visak i podele otkaze i dovedu posle svojih 1/5 pa jos nekoliko puta tako. Teba imati teoretsko znanje same organizacije poznavati pojmove Minczberga, znati stepen organizacionog ciklusa, normiranje zadataka ili poslova pa i napraviti projekat, pa opet teorija radnog mesta sa mnogim uravnotezenjima linija, proizvodnim ili usluznim, i jos podosta pojmova cak do granicnih procesa i pojava, prilicno studiozno, pa onda bar 10 godina radnog staza u toj firmi, pa eto tek bi takva osoba mogla da za nekih 6 meseci uradi kvalitetno posao za firmu od 5000 zaposlenih sa poznavanjem verovatnoca nastanka inputa i poznavanja outputa, kapaciteta i resursa, naravno moze i za 5 minuta, samo takve organizacije imaju neka opterecenja radnih mesta poslovima cije normiranje zadataka nije kvalitetno napravljeno, neki “crnce” a neki ama bas nista ne rade sem facebooka po celi boziji dan i igranja igrica.
Potpuno se slažem sa konstatacijom da je Srbiji potreban drugačiji politički sistem od trenutnog, da je negativna selekcija uzela prevelikog maha, i da samim tim “elita” koja se stavlja u prvi plan da odlučuje o državnim pitanjima nije sposobna da se uhvati u koštac sa izazovima 21. veka.
Želim da uputim dobronamernu sugestiju, vaš program podržavam ali nisam siguran da je primenljiv u potpunosti ali bitni su ispravni principi. U implementaciji može doći do problema, ali daleko smo od implementacije, jer valja prvo ući u parlament :). Moja sugestija je da promenite retoriku, ili odustanete od eksplicitnog obračunavanja sa partijskim kadrovima. Jer nazivanje određenog procenta stanovnika parazitima sigurno neće dovesti do dobre atmosfere u društvu, izaziva kod njih emocionalne reakcije, i to nije put političkog delovanja koji će vas dovesti do pozicije da promeniti budućnost Srbije. Nadam se da ste i Vi svesni toga. Ne želi većina mladih koji mislim da treba da vam budu interesna grupa da sluša o sukobima i obračunima. Ne treba se boriti protiv sistema, već se boriti da se sistem promeni, jer se i vi morate baviti politikom da bi dobili priliku da utičete na taj sistem. Mene lično zanimaju neke druge stvari, zato se nadam da ćete vašu energiju usmeriti i na to:
1. Rešavanje problema Freelance populacije, uzimanje u obzir globalizaciju tržišta rada i usluga, uskladiti poresku politiku i promeniti arhaične propise koji regulišu, tj, guše ovu oblast.
2. Promovisanje Start-up koncepta, preuzeti praksu država koje imaju regulativu koja omogućava najboljima i ljudima sa idejom da naprave posao u svojoj domovini(Izrael itd).
3. Rešavanje problema međugeneracijske zavisnosti, previše mladih ljudi zavisi od finansijske i logističke pomoći roditelja a njihovi roditelji od svojih, to tera ambiciozne ljude željne dokazivanja na odlazak u inostranstvo, smanjuje prilagodljivost manje ambicioznih na izazove novog vremena i tržišta. I to je takođe sila inercije po kojoj ljudi nađu vezu za posao, znam čoveka ekonomija.
To sistem socijalne zaštite može da uredi, jer sa trenutnim kako će osoba bez posla da plati kiriju za stan(jednosoban) i hranu ako je sistem takav da jedva može i hranu da kupi od novca koji obezbeđuje država. To unosi dozu nesigurnosti i dovodi do očaja tj, ne motiviše ljude da prihvataju izazove i promene. Penzioner verovatno ima rešeno stambeno pitanje, i ima manje troškove(ne školuje se), ali opet ima zaštitu države koja je bila zaštitnička i u njegovoj mladosti(komunizam). A kakvu zaštitu ima mlad čovek, ako nema poslušnički mentalitet prema svojim predacima, ili nema solventne rođake?
4. Pravljenje strategije za rešavanje problema nastalih automatizacijom proizvodnje. To znači da su naši snovi o reindustrializaciji prekasni, i da samo dovode do noćnih mora. Svi poslovi koji se otvaraju uz ogromne subvencije su nisko plaćeni, pokretna traka poslovi. Oni su nisko plaćeni jer je ceo koncept radnih mesta u fabrikama na pokretnim trakama doživeo promenu, robotika je uslovila opadanje cene takvog rada. I ne treba ga promovisati, jer uništava ljudski potencijal, fizički je zahtevan(dovodi do zdravstvenih problema), i uvek će biti malo plaćen, jer su nam konkurencija zemlje poput Vijetnama, Indije, Malezije. Mi imamo prirodne resurse koji možemo bolje koristiti i položaj, i ne treba da ulažemo toliko u takvu sferu industrije. U redu je da se omogući rad i nekvalifikovanim radnicima, ali ne uz tolike subvencije i hvalospeve političara o dovođenju stranih investitora…
5. Poljoprivreda – život na selu
Moj predlog je korišćenje modela EU u poljoprivredi, koliki procenat budžeta EU ide za poljoprivredu a koliki Srbije? Ako je EU subvencionisala proizvodnju moramo i mi, da bi bili ravnopravni. Da li mi imamo pristup EU tržištu, ili nemamo zbog svinjske kuge? Zašto to niko ne pominje?
Ima li smisla da iste subvencije(po ha) dobije paor u Vojvodini koji ima 30 hektara zemlje prve klase, i pristup tržištu i skladištima(silose), i seljak na jugu koji obrađuje 3. ili 4. kategoriju zemlje koja daje i do 50% manje prinose po hektaru zbog prirode zemljišta, a ima u proseku 3-4 ha? Nema pristup tržištu, ucenjuju ga mlinari jer nema skladištene kapacitete. Dakle da li je jasno zašto selo odumire? Subvencije dati onima kojima treba da bi mogli da pristojno žive od svog rada, a ne samo da bi cena hrane bila dostupna prosečnom građaninu(to može i bez srpske poljop). Na selu država neće da gradi infrastukturu to je jasno neisplativo, ali zato mora da bar pomogne ljudima da mogu da žive pristojno i sa manje infrastrukture(da plate veće troškove transporta do resursa države, škola, bolnica, kulturnih ustanova itd).
Sve najbolje, nadam se da ćete se složiti sa mojim predlozima.
Sve je to navedeno gore ok. Po drugi put pitam DJB za transparentnost po pitanju tribunala. Da li bi izrucili drzavljane Srbije Hagu.
OVO TREBA DA CUJE STO VECI BROJ LJUDI. Medijski mrak vlada SRBIJOM. Nemaju svi internet, i zbog toga treba svi pristojni, posteni ljudi koji podrzavaju pokret, da upoznaju svoje prijatelje, rodbinu komsije sa programom pokreta DJB.
Čini mi se da je sve što gospodin Radulović govori izuzetno tačno: pobrojao je sve najveće boljke koje nas muče i načine njihovog rešavanja. Svi su ti predlozi smisleni, logični i dobri za Srbiju. Postoji međutim i jedan ogfoman promlem, a on je sadržan u činjenici da ovi i ovakvi predlozi ne odgovaraju većini građana Srbije. Ne odgovaraju nepismenima, a takvih je većina. Ne odgovaraju nestručnima, a njih je veoma malo manje. Ne odgovaraju ni zatucanima, a njih je maltene bezbroj. Ne odgovaraju nacionalistima, skinhedsima, lopovima, fudbalskim navijačima, kafanskim političarima, nepotizmom i političkom podobnošću zaposlenima, učesnicima i gledaocima rijalitija, ne odgovaraju ni našem vekovnom javašluku i potpunom rušenju predstave o nekom velikom vođi koji uspešno zamenjuje institucije društva i sve sam nepogrešivo odlučuje. (Titovo nasleđe, iskazano floskulom “Šta ima ja bilo šta da mislim kada ima ko za mene da misli” još uvek hara Srbijom, a ono je potvrđeno izborom naprenjaka i populista na rukovodeća mesta.) Dakle objektivno gledano, postoje male šanse da Radulović dobije veliki broj glasova. Moj će svakako dobiti, ali sam prilično deprimiran kada vidim koliko su deprimirani ljudi oko mene, koliko su postali apatični i nespremni da makar glasanjem učestvuju u raspremanju Srbije. Svi su od svega digli ruke i čekaju da se stanje samo od sebe popravi. Veoma mali broj ljudi ide na internet i na ovaj sajt, veoma mali broj ljudi i zna šta se u Srbiji zaista dešava, uglavnom se (naopako) informišu iz tabloida i izgubili su želju da stupe bilo u kakvu akciju. Eto, samo iznosim bojazan da se stanje još dugo neće promeniti zato što je Srbija običajno, mentalno i duhovno još uvek u 19. veku, kao da je 20. preskočila.
Ja sam glasao i glasaću za DJBR, ali mislim da su oni blizu ulaska u skupštinu ko što je Šangaj blizu Londona. Zato ću emigrirati.
Milane, prvo glasaj pa onda emigriraj 🙂 Malo se šalimo. Za rezultate je potrebno vreme. Moramo biti strpljivi. Nemamo pristup medijima, ne želimo da uzimamo novac od tajkuna, nemamo druge mogućnosti nego da polako gradimo našu poziciju.
Uvek pominjete kako necete uzimati novac od tajkuna. Da li se to odnosi i na finansiranje iz inostranstva (npr. od americke Vlade preko NED-a, IRI-ja, USAID-a, itd.)? To je bio i jedan od nacina finansiranja G17+ dok nisu postali stranka. Dakle, da li mozete kada pominjete da se nikada necete finansirati od tajkuna u istoj recenici dodati da se nikada necete finansirati ni iz inostranstva (osim malih donacija od dijaspore)?
Mozete li konkretno da odgovorite da li je/ce pokret:
1) primao donacije od Vlade SAD (preko njenih fondova)?
2) eventualno u buducnosti pristati da primi donacije od Vlade SAD (preko njenih fondova)?
Ima li razlike kada se donacije primaju od Japana, Grcke, itd. u odnosu na to kada se primaju od najvecih sila (da li je tu obavezno ukljucen geopoliticki interes?)? Bojim se da ako se to uslovljavanje ne dogodi na mostu da ce se dogoditi na cupriji.
Nadam se da se nacionalni interesi nece podrediti ideoloskim, ali se i bojim da se ne prespavaju promene u svetu koje se ubrzano desavaju onako kako se nekad prespavao pad Berlinskog zida (mozda bas zbog ideoloskih razloga?)…
Nikada nismo dobili nikakve donacije od bilo koje druge države, direktno ili indirektno, pa ni od vlade SAD. Niti ćemo.
Država može da prima donacije, i one nisu uvek uslovljene. Recimo donacija gradskih autobusa iz Japana Beogradu, ili tramvaja iz Ciriha.
Interesi države Srbije i njenih građana jesu i uvek će biti na prvom mestu.
Nikada nismo niti ćemo uzimati novac od NED-a, IRI-ja, USAID-a, ali ni od Rusije. Isto važi i za tajkune.
Finansiramo se isključivo od članarina i malih donacija građana Srbije, u zemlji ili dijaspori. To je i očigledno, jer se prostim okom vidi da nemamo dovoljno novca.
Veoma poštujem Vaš pokret. Na prethodnim izborima glasao sam za Vas, a tako će biti i na narednim. Na taj način želim da dam svoj skromni doprinos Vašim idejama, koje su mi veoma bliske.
Želeo bih ovom prilikom da Vam postavim i jedno pitanje: Kakav stav ima Vaš pokret u odnosu na Novu stranku?