“Panem et circenses” – (хлеба и игара) чувене су речи римског песника Јувенала којима се жали на апатију грађана Рима, који су, захваљујући подели бесплатног хлеба и интересовањем за гладијаторске игре и остале спектакле у организацији државе, изгубили интерес за политику и бригу о јавним стварима, односно препустили је владарима и њиховим бирократским кликама. Ситуација у Србији два миленијума касније – никад актуелнија.
Морални суноврат нашег друштва почео је деведесетих, када је турбо фолк био, малтене, државни пројекат. Почетком 2000-их ништа значајније није урађено да би се променило стање у култури. Таква ситуација задржала се и до почетка формирања “reality” програма на нашим телевизијама. Врло брзо се усталио мото “што горе то боље”, пракса која последњих годину дана достиже свој врхунац. Готово на свим телевизијама са националном покривеношћу смењују се криминалци, “старлете” ниског морала, људски талог селектиран само на тај начин да својим поступцима шокира. Иде се до тих граница да се правоснажно осуђеним криминалцима одгађа затворска казна како би учествовали у ријалити емисији. Овакав програм нема апсолутно никакву образовну или културну вредност, нити доприноси било чему осим скретању пажње са стварног живота на ” reality “. Програмска шема је тако конципирана да се смењују ове емисије и вести током читавог дана. Свакако, продукција образовних програма је непотребна власти која лови у мутном,јер образован и самосвестан човек почиње да поставља питања. Питања која они не желе.
Чињеница је да што је ситуација у друштву лошија, број ријалити програма расте. Такође, сама садржина програма и учесници све су шокантнији. Основни разлог зашто власници медија форсирају овакве програме је профит. И ту долазимо до поенте овог текста. Одговорна власт и уређено друштво не могу забранити овакве програме. Само ауторитарни режими забрањују емисије (као што је на пример овај режим који тренутно води Србију). Оно што би одговорна власт требало да уради је да додатно опорезује овакве програме, тј. рекламирање у оквиру њих. Тако би оглашавање у оквиру ријалити програма постало значајно скупље у односу на друге програме и самим тим и профит мањи. Други програмски садржаји би тиме постали много конкурентнији и саме телевизије би имале више интереса да инвестирају у њих уместо у ријалити програме. Културно и уређено друштво се на такав начин штити од нежељених појава, не забранама и уценама, не злоупотребом “медијског” буџета. У последње 4 године је држава потрошила на рекламирање преко 850 милиона евра.
Храбри и пристојни људи преузимају одговорност за промене на себе, а не повлађују ниским побудама. Последица свакодневног пласирања оваквих баналности је отупљивање гледалаца, и занемаривање битних проблема. Док не будемо у позицији да мењамо друштво, наставићемо да грађанима објашњавамо погубност партијско-паразитског система у којем живимо, и скрећемо им пажњу са актуелне политике “хлеба и игара”. Јер, овог првог може и да нестане.
Борис Шикић
координатор Покрета “Доста је било” за Руму
Коментариши