“Panem et circenses” – (hleba i igara) čuvene su reči rimskog pesnika Juvenala kojima se žali na apatiju građana Rima, koji su, zahvaljujući podeli besplatnog hleba i interesovanjem za gladijatorske igre i ostale spektakle u organizaciji države, izgubili interes za politiku i brigu o javnim stvarima, odnosno prepustili je vladarima i njihovim birokratskim klikama. Situacija u Srbiji dva milenijuma kasnije – nikad aktuelnija.
Moralni sunovrat našeg društva počeo je devedesetih, kada je turbo folk bio, maltene, državni projekat. Početkom 2000-ih ništa značajnije nije urađeno da bi se promenilo stanje u kulturi. Takva situacija zadržala se i do početka formiranja “reality” programa na našim televizijama. Vrlo brzo se ustalio moto “što gore to bolje”, praksa koja poslednjih godinu dana dostiže svoj vrhunac. Gotovo na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću smenjuju se kriminalci, “starlete” niskog morala, ljudski talog selektiran samo na taj način da svojim postupcima šokira. Ide se do tih granica da se pravosnažno osuđenim kriminalcima odgađa zatvorska kazna kako bi učestvovali u rijaliti emisiji. Ovakav program nema apsolutno nikakvu obrazovnu ili kulturnu vrednost, niti doprinosi bilo čemu osim skretanju pažnje sa stvarnog života na ” reality “. Programska šema je tako koncipirana da se smenjuju ove emisije i vesti tokom čitavog dana. Svakako, produkcija obrazovnih programa je nepotrebna vlasti koja lovi u mutnom,jer obrazovan i samosvestan čovek počinje da postavlja pitanja. Pitanja koja oni ne žele.
Činjenica je da što je situacija u društvu lošija, broj rijaliti programa raste. Takođe, sama sadržina programa i učesnici sve su šokantniji. Osnovni razlog zašto vlasnici medija forsiraju ovakve programe je profit. I tu dolazimo do poente ovog teksta. Odgovorna vlast i uređeno društvo ne mogu zabraniti ovakve programe. Samo autoritarni režimi zabranjuju emisije (kao što je na primer ovaj režim koji trenutno vodi Srbiju). Ono što bi odgovorna vlast trebalo da uradi je da dodatno oporezuje ovakve programe, tj. reklamiranje u okviru njih. Tako bi oglašavanje u okviru rijaliti programa postalo značajno skuplje u odnosu na druge programe i samim tim i profit manji. Drugi programski sadržaji bi time postali mnogo konkurentniji i same televizije bi imale više interesa da investiraju u njih umesto u rijaliti programe. Kulturno i uređeno društvo se na takav način štiti od neželjenih pojava, ne zabranama i ucenama, ne zloupotrebom “medijskog” budžeta. U poslednje 4 godine je država potrošila na reklamiranje preko 850 miliona evra.
Hrabri i pristojni ljudi preuzimaju odgovornost za promene na sebe, a ne povlađuju niskim pobudama. Posledica svakodnevnog plasiranja ovakvih banalnosti je otupljivanje gledalaca, i zanemarivanje bitnih problema. Dok ne budemo u poziciji da menjamo društvo, nastavićemo da građanima objašnjavamo pogubnost partijsko-parazitskog sistema u kojem živimo, i skrećemo im pažnju sa aktuelne politike “hleba i igara”. Jer, ovog prvog može i da nestane.
Boris Šikić
koordinator Pokreta “Dosta je bilo” za Rumu
Komentariši