Srbiji je potrebna nova politička kultura i nova politička podela. Nova pravila igre između vlasti i opozicije, nova podela uloga u opoziciji, novi zaveti i nova tačka okupljanja.
U osiromašenoj i opljačkanoj Srbiji ne možemo više da se okupljamo pod starim zastavama koje je retuširao Aleksandar Vučić i njegova stranka poklonika željnih partijskih fotelja, automobila, dnevnica i subvencija, partijskog reketiranja građana Srbije. U osiromašenoj i opljačkanoj Srbiji ne možemo da se okupljamo pod zastavama koje je prethodna vlast toliko isprljala i lažirala da je Vučić bez po muke mogao da ih preuzme i pod njima nastavi da krade, pljačka, manipuliše, da izigrava demokratiju.
Aleksandar Vučić je kidnapovao mantru: Srbija u EU. Zajedno s njom preuzeo je i svu krađu, laž, tabloidizaciju javne scene i tajkunizaciju privrednih kretanja, koje su se godinama razvijale u senci te zavodljive ideje. Kidnapovanje je išlo lako jer je sama mantra bila lažna i pokriće za sve suprotno što je rađeno.
Diskreditovana i uprljana pljačkom, ideja o ulasku Srbije u EU ne može više da bude linija razgraničenja. Jer glavni interes Srbije nije da uđe u EU, već da postane uređena zemlja nalik na zemlje koje su u EU. Kao što su to Danska, Švedska, Holandija, zemlje s uređenim sistemom koji radi u interesu njenih građana. Cilj je da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se rado i lepo živi. Zemlju iz koje nam deca ne beže i u kojoj decu i unuke nećemo gledati preko Skajpa.
Opozicija koja stoji pod istim tim retuširanim zastavama ne može da bude opozicija. Zato je i nema, zato se osipa. Opozicija koja ne želi da se promeni samo je iskrivljeno ogledalo u kome se ogleda moćni Aleksandar Vučić. Građani Srbije ne mogu da podrže opoziciju koja nije u stanju da bude kontrola vlasti i prava alternativa Vučićevom SNS. Ne mogu da budu kontrola jer se, tamo gde su na vlasti, ponašaju isto kao i SNS. Opozicija ne može da istakne proevropsku zastavu ako se neevropski ponaša.
Pozivi proevropskim strankama da se okupe u opoziciju Vučiću osuđeni su na neuspeh, jer postavljaju lažnu liniju razgraničenja i istrošenu osnovu ujedinjenja opozicije. Oni su i besmisleni i prevaziđeni. Poziv dolazi od stranaka koje su vapile za tom saradnjom, koje su koaliciju sa SNS-om predstavljale kao “evropski” izlaz za Srbiju, zemlju takozvanog modernog dvopartijskog sistema. Građani Srbije to prepoznaju, kao što jasno vide da u ponavljanju stare, lažljive mantre nema izlaza za pristojnu i uređenu Srbiju.
Crvena linija politike između pljačkaške, autoritarne vlasti koja guši kritički govor, koja unižava pravosuđe, koja od suda pravi svog slugu, mora da bude nova tačka okupljanja opozicije. Nova osnova suprotstavljanja nedemokratskoj vlasti mora da bude borba protiv korupcije, partijskog zapošljavanja, postavljanja neukih i netalentovanih, a poslušnih, na liderske pozicije, protiv pljačkanja tajnim ugovorima s lažnim investitorima, protiv nezakonitog otimanja penzija, protiv medijskog mraka. Plan A, B ili C je lažna dilema. Postoji samo plan – POTPUNA transparentnost.
Cilj “Srbija u EU”, na kome su godinama osvajani izbori opravdavao je sva sredstva pljačke u privatizaciji i lično bogaćenje. Pod tom parolom i skrivanjem iza termina “proevropske stranke” uvedeni su anti-evropski standardi, a na kraju je doveden autokrata. Anestezirano je celo biračko telo naviknuto na parole iza kojih se krije njihova suprotnost. Stranke koje žele evropske standarde moraju da prestanu da se dele na liniji Evrope i da se okrenu ka podeli za i protiv evropski uređenog sistema, a tu su glavni kriterijumi potpuno transparentne javne finansije, nezavisno pravosuđe i slobodni mediji.
Saša Radulović, predsednik pokreta “Dosta je bilo”
Skoro nisam pročitao bolje sročen tekst.
Nenad Petković
Jedino DOBRO je što postojite. Kažete sve ono što i sami znamo. To je velika stvar. VI ste naprosto oličenje borbe dobra protivu zla. Međutim, ono zlo je toliko veliko, toliko beskrupulozno, neće birati sredstva da se zadrži na vlasti. Otud strah. Ljudi to znaju, i s razlogom se boje, i za sebe, i za Vas.
Takav test vredi procitati dabi se suocili sa pravom istinom, koju sadasnji vlast krije podmantijom svojih poslusnika, koalicionog partnera SP .
Bravo, samo treba imati na umu da gazdi svakoga dana kumovi nose 2 milincera da mu je desna ruka apartman sa segamegadens direktorcicima i bitangicama dok prokisnjavaju krovovi i penzioneri jedu leba na recku. Po okoncanju lokalnih izbora treba prikupiti potpise i za vanredne parlamentarne izbore, necemo valjda dozvoliti da sedi i naredjuje.
Taman kada pomislim da ste nam pbjasnili sve, vi podignete lastvicu. Hvala.
Da li bez pomoći EU možemo postati uređena država, kao što su to Danska ili Holandija. Bojim se da više ne možemo. Istrošili smo se u međuvremenu. Teška srca, moramo priznati da bez EU više ne možemo napraviti pomak na bolje.
Svaka cast, samo nastavite!
Jasno je, autor želi da kaže, kako najvažniji kriterijum za birače ne bi trebalo da bude dilema EU ili Rusija, već bi trebalo da bude ponašanje stranaka, da li kradu, da li zapošljavaju svoje na državni aparat, ili ne. Jasno da je važnije da budemo uređeno drušvo i država od samog članstva u EU, jer članstvo je besmisleno ako nismo uspeli da se uredimo. Međutim, ovom članku nešto nedostaje, a to je stav Dosta je bilo o tome da li mi možemo da se uredimo sami, ili nam je za to potrebna pomoć sa strane. I od koga bi ta pomoć trebala da dođe, od EU ili možda, Rusije. Molim da neko iz Dosta je bilo odgovori na ovo moje pitanje.
Odlicno. Samo sto ovo treba da kaze ili napise neko drugi. Neko ko nije bio ni u jednoj stranci, a kamoli ministar u Vucicevoj, Dacicevoj, Tadicevoj etc. vladi Put u uredjeno drustvo i istu takvu drzavu vodi uz pomoc uredjenih pojedinaca. Obicni gradjani ne cekaju mesiju, cekaju obicne gradjane koji su sposobnost pokazali u svojim profesijama. Tu su oni oko nas, samo naizled, nevidljivi… Njihovo vreme ce sigurno doci “ili nas nece biti”.
Bagi, malo su ti zamenjene teze i pomešane činjenice. Ispraviću te. Saša je bio ministar samo u Vučićevoj vladi. Na to mesto je došao kao nestranačka ličnost sa pozivom da pomogne u implementaciji većinom onoga što je naveo u svom autorskom tekstu. Nije dobio šansu, nije uspeo, zahvalio se i otišao. S njegove strane pošteno, da poštenije ne može biti.
Drugi deo teksta ti je odličan. Samo tako nastavi uz usvajanje goreuvedenih ispravki.
Ljudi se ne dele po nacionalnosti, veri, jeziku, boji kože, … ljudi se dele na dobre i loše, poštene i nepoštene, iskrene i lažove, vredne i lenje, sposobne i nesposobne, … Tako je i sa pol.partijama, moramo ih konačno početi deliti na one koje su iskreno za stvarno uređenje Države i boljitak čitavog društva, i na one koje samo demagoški podilaze određenim ciljnim grupama birača i godinama se kriju iza određenih fraza i “vrućih” parola. Na one koje zagovaraju sistem koji će uvesti red i čuvati ga od zloupotrebe svakog pojedinca, i na one koje se neprestalno “zaklinju” da će u budućnosti sigurno nešto čestito uraditi, samo da im damo još jednu priliku, itd. Nije sporno da velika većina građana , sem manjine koja se debelo okoristila ili to iščekuje, očajnički želi da na izborima podrži nekoga kome se može verovati, i da će taj zaista raditi u interesu svih nas običnih građana, a ne u sopstvenom i u interesu svoje partije. Ali, krucijalno pitanje je KAKO PREPOZNATI onoga kome se može verovati, onoga koji nas neće, kao i većina do sada, ponovo prevariti i iskoristiti? Odgovor je jednostavan, ugledajmo se na uređene demokratske zemlje, birajmo OSTVARENE LJUDE. Kako na obrazovnom, profesionalnom, porodičnom planu, tako i po tome kako su se do sada ponašali u JAVNOM ŽIVOTU!?
Saša Radulović je čovek koji je završio sve redovne državne škole, nije diplomirao ili doktorirao na sumnjivim privatnim fakultetima. Dokazao se, ne samo kod nas, već što je mnogo važnije, u najrazvijenijim zemljama sveta, kao izvrstan stručnjak. Ostvario se i kao privatni preduzetnik, ne u našoj “burazerskoj ekonomiji” sa partijskim vezama, već u privredno najjačoj zemlji sveta. Vratio se u Srbiju i radio najstručnije poslove u Tužilaštvu i Policiji.
A ono što je najbitnije za poklanjanje poverenja nas običnih birača, vršio je javnu-ministarsku funkciju baš onako kako sada i zagovara da treba, transparentno i sa svim naprednim idejama. Isto tako, imao je na raspolaganju “ćup” sa državnim novcem, mogao je da ga zloupotrebljava kao i svi drugi ministri u Vučićevoj Vladi, ali nije tako hteo da radi.
Podeno je ČASNO ostavku i ostao dosledan svojim uverenjima.
Zato se njemu MOŽE VEROVATI i treba ga PODRŽATI NA IZBORIMA !!!
Spoljna politika nije kritikovana.Znaci li to da ste saglasni sa njom?
Koja spoljna politika? Srbija nema spoljnu politiku. Spoljnu politiku vodi Ivica Dacic pod instrukcijama Aleksandra Vucica, sa Tomislavom Nikolicem kao “gaf majstorom”. Umisljeni ljudi koji misle da mogu da balansiraju izmedju istoka i zapada, zaboravljajuci da Srbija nije ni do kolena po snazi nekadasnjoj Jugoslaviji, da oni nisu ni deo kapaciteta koje je ta Jugoslavija (kakva god da je bila) imala, kao i da je granica izmedju istoka i zapada odavno pomerena dalje na istok i da ni jednima ni drugima odavno ne trebaju posrednici u komunikaciji i trgovini. Ljudi koji misle da ce, ako kupe jedan helikopter na istoku i jedan na zapadu, zadrzati neku prividnu neutralnost? Ljudi koji misle da mogu da prevare i istok i zapad onako kako varaju sopstveni narod? Zao mi je, ali to nije spoljna politika, to je amatersko pozoriste i lakrdija!
Podržavam Sašu i daću mu glas na narednim izborima, ali…Evo, otišao je i Bowie jedan od heroja moje mladosti i sve ih je manje i manje…U kontekstu spoljne politike, nije mi jasno i voleo bi da postoji čarobni štapić, ali ne postoji…Mislim da je ceo svet u teškoj “banani” i da je krenuo na put bez povratka…Šta se forsira u ovom današnjem “zapadnom svetu” ??? Čovečiji mozak, svest ljudi skloni su promenama, u njega se seje haos i neprimetno podmeću lažne vrednosti. Literatura, bioskop i pozorište danas većinom proslavljaju najniža ljudska osećanja: kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti. U upravljanju državom, strategija “zapadnog sveta” je da izaziva haos i nered. Neprimetno, no aktivno i postojano, pomaže se despotizam činovnika, korupcija i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost se ismevaju, nikome više nisui nužni i smatraju se ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve se to kultiviše u svest ljudi. Love se mladi ljudi, u detinjstvu i mladalačkom dobu, omladina se demorališe i zaglupljuje i sve pod pokroviteljstvom tog vrlog zapada.
Da se razumemo, svakako da mi treba da se trudimo da sistem vrednosti EU kada su u pitanju ljudska prava i slobode, medijske slobode i pravna država, na svaki mogući način instaliramo u Srbiji, a članstvo kao članstvo samo po sebi, nama ništa ne znači…I ovako mi do 2019. godine kada se usvaja novi sedmogodišnji budžet EU sasvim sigurno nećemo ući u Uniju, tako da….2026. godina je baš baš daleko…
Živi bili i DOSTA JE BILO!
Nisam sklon da kunem, ali DABOGDA IZGRADIO INSTITUCIJE !
Jedini politicar koga bi nosio na ledjima je Sasa Radulovic (ostale bih proterao na Mars!).
Odusevio sam se Sasinim predavanjem za VC fondove (kad je bilo koji politicar napravio tako nesto?)
Dosta pratim dogadjaje ali nisam duuugo naisao na politicara koji toliko potencira TRANSPARENTOST !
DABOGDA SE ISCUPALI I ZIVELI NORMALNO !
Ljudi izadjite masovno na izbore i glasajte za nesto potpuno novo. Bolji nam je i crni djavo od ovoga lazova i manipulanta.
Imate moj glas…. Deca su preko ” bare” kao I vecina obrazovanih strucnih ljudi za koje nema mesta pod suncem na ovoj zemlji. Svrseni doktori intenzivno uce Nemacki da bi nasli posao u inostranstvu. Mladi obrazovani kadrovi svih profila I dan danas traze nacin da pobegnu odavde I zive u tudjini. I to je bolje,nego ovde. Zaustavite propast Srbije.
Ovom coveku treba dati pdrsku, obavezno! Govori jezikom struke, iznosi nesporne cinjenice o mafijasima na vlasti i nema uprljan politicki background! Bravo gopdodine Radulovicu, za hrabrost da se suprotstavis “majstorima pakla”!