U onim malobrojnim tekstovima koji u ovom mrklom medijskom mraku uspevaju da dopru do javnosti – ukoliko, naravno, ne veličaju navodni zapanjujući napredak i razvoj i svakolike nezapamćene istorijske uspehe zemlje Srbije – uglavnom se pominje uznemirujuće zaduživanje zemlje, katastrofalno stanje naše privrede i štetni ugovori i zakoni. Ne kažem da sam baš ushićena time ali mislim da postoji nešto još važnije i, nećete verovati, još gore i pogubnije, o čemu se daleko manje govori: sistematsko uništavanje naše kulture.
Foto: Manastir Gradac, XIII vek, zadužbina Jelene Anžujske, supruge srpskog kralja Stefana Uroša I
Preplavljenost medijske scene beslovesno zatupljujućim rijaliti programima protiv kojih se svesniji i obrazovaniji deo javnosti buni ili pak zapanjujuća popularnost sadržaja koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika, sramne i prostačke doskočice ljudi iz vrha vlasti ove države, sečenje badnjaka sa zaštićenog hrasta, bacanje čitave zbirke gramofonskih ploča nekada kultnog radija Studija B u kontejner, samo su vrh ogromnog ledenog brega „sveopšteg kulovluka koji se ustoličava“, kako je pre nekoliko dana rekao Dragan Bjelogrlić. Zatrpavanje ranohrišćanske bazilike i potapanje valjevske Gračanice (pri čemu i jedno i drugo zdanje, ako to uopšte treba naglašavati, sasvim nezavisno od vere, imaju značaj prvorazrednih kulturnih spomenika što, zamislite, znači da uopšte ne morate biti pravoslavci, pa čak ni vernici da biste imali sve razloge da ih branite i čuvate kao oči u glavi) samo su majušni, vidljivi deo potpunog urušavanja, može se slobodno reći i zatiranja, srpske kulture i tradicije. A koliko god da su privreda i proizvodnja važni i nasušni, kultura je bar jednako važna ako ne i važnija, jer čini samu suštinu nacionalnog bića i identiteta jednog naroda.
Pojam kulture neraskidivo je vezan za naciju, ali i za samu ljudsku civilizaciju a posebno za uređeno društvo kome težimo. Sve razvijene zemlje na koje toliko želimo da se ugledamo, poznate su i prepoznatljive pre svega po svojim kulturnim obeležjima. Svi slavni državnici bili su svesni značaja kulture koji posebno u kriznim trenucima postaje još veći. Zato odbrana kulturne baštine kao suštine nacionalnog identiteta ima poseban značaj. Nacionalna kultura je sinonim zemlje i države. Svima je poznat primer da se, recimo, SFR Jugoslavija ili takozvana „druga Jugoslavija“, kao relativno kratkotrajna istorijska tvorevina pre svega danas pamti po muzici koja je postala njen simbol, sinonim i najpozitivnija tradicija koja i danas povezuje mnoge koji su ovu državu voleli i koji su u njoj živeli. Kulturna baština Srbije izvanredno je bogata, međutim, o njoj u Srbiji danas gotovo niko ne razmišlja. Čak i čuvenih srednjovekovnih manastira setimo se praktično samo kada se pomene prijem Kosova u Unesko, po starom lošem običaju da vrednost najdragocenijih stvari shvatamo tek kada zapreti opasnost da ih izgubimo. O svemu onome pak što naša izuzetno bogata nacionalna kultura podrazumeva, trebalo bi razmišljati na vreme, jer ako izgubimo kulturni identitet, neće nam ostati bog zna šta što bi vredelo čuvati i braniti. Pri tom uopšte neću ni da pominjem da se u Srbiji trenutno vrši ili bar priprema rasprodaja svega i svačega do vode i zemlje (za vazduh zapravo nisam sasvim sigurna, ali verujem da će i on doći na red).
Oskudica kulture u Srbiji nije ništa novo. Još je Karađorđe govorio da Srbija ima dovoljno hrabrih ljudi da je brane, ali da nema dovoljno učenih koji bi je vodili napred. To je najverovatnije i razlog zbog kojeg naša zemlja bez obzira na ogromnu hrabrost, požrtvovanje i junaštvo mnogih svojih građana veoma teško napreduje. Naravno, uništavanje kulture i tradicije oduvek je odlično služilo i služi falsifikovanju istorije a samim tim i sadašnjosti, koje se u Srbiji već dugi niz godina gotovo neprestano sprovodi. Zbog svega toga, Srbija vapi za kulturom. Da bismo mogli da se borimo za ono što našoj otadžbini najviše nedostaje, neophodno je pre svega da postanemo svesni važnosti kulture i kulturne tradicije i svega što ona podrazumeva. Kultura se ne može braniti i širiti praznim parolama i površnim i jeftinim medijskim kampanjama, već mora da predstavlja svestan i svakodnevan trud i težnju da u svakom (i materijalnom i duhovnom) pogledu obogatimo i oplemenimo svoje okruženje i tako počnemo da živimo upravo kao one zemlje i narodi koji su odavno shvatili značaj kulture i neguju je u svom svakodnevnom životu. Iz našeg okruženja, naprotiv, kultura u svim svojim oblicima i vidovima sve brže nestaje pred poplavom nekulture, prostakluka i nevaspitanja dok, kako reče Basara, „uragan prostakluka pustoši Srbiju“.
Poznati pesnik Ljubivoje Ršumović je još pre mnogo godina u čuvenoj pesmi Domovina se brani lepotom rekao da se domovina brani knjigom i pesmom, čašću i znanjem – i lepim vaspitanjem. Iako toga u našem okruženju nikad nije bilo napretek, sada oskudica svega pobrojanog već bukvalno poprima razmere katastrofe. Ukoliko ne uspemo da sačuvamo i odbranimo te elementarne pretpostavke kulture i ljudskosti, svi naši ostali napori i rezultati mogli bi biti uzaludni i obesmišljeni. Oni kojima je kultura nebitna i strana nikada ne mogu krenuti putem istinskog napretka. Upravo su učenost i kultura ono što nam je neophodno da Srbiju konačno povedemo u boljem pravcu.
Aleksandra Čabraja
Članica saveta za kulturu pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”
Želim posetiocima ovog sajta da skrenem pažnju na jedan drugi: http://www.zaprokul.org.rs. Pripada Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, a neobično je bogat, ozbiljan i raznovrstan, i upućuje na teorijske radove iz oblasti kulture, na razna kulturna dešavanja itd. Da je u njega makar i zavirio aktuelni ministar kulture Tasovac, verujem da bi donosio daleko smislenije odluke i predloge.
Kultura u Srbiji danas praktično više i nepostoji, kadrovi SNS je uništavaju kao što talibani uništavaju veličanstvene stare spomenike drugih naroda i kultura. I isto kao i talibani, umesto svetovne, uvode religijsku, crkvenu pravoslavnu kulturu, dodatno obojenu “čuvenom srpskom tradicijom”. U kulturnom smislu, mi smo se bukvalno vratili u rani 19. vek, u vreme Karađorđa koga pominje i autorka ovog teksta. Može li ovakvo stanje ikako da se promeni? Možda i može, za vek ili dva, ali jedino pod uslovom da Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” odmah dođe na vlast.
Tekst je odličan, jedino što nedostaje je predlog rešenja. Sama kritika ne donosi mnogo.
Poštovani Nikola, hvala vam na komentaru. Rešenje katastrofalne situacije u srpskoj kulturi vidimo kroz promenu sistema i u okvirima našeg celokupnog programa. Parazitski sistem pojeo je i kulturu i to je možda i njegova najtragičnija posledica. Kada se sredstva budu drugačije preraspodeljivala, biće ih dovoljno i za očuvanje i razvoj kulture, kao i za preko potrebnu zaštitu srpske kulturne baštine.
Da citiram: “Muzičar Rambo Amadeus kazao je da je nacionalizam tema onih koji imaju prihode do 300 eura mjesečno.Kada plata pređe 500 eura, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kada pređe hiljadu, onda je top tema zdrava hrana, ljetovanja i zimovanja, a kad se popne na više od 3.000, onda prestaje svako palamuđenje, ljudi onda apričaju o ljubavi i vremenskoj prognozi, rekao je Rambo, dodajući da se opet na Balkanu pumpaju podjele i nacionalizam.”
Uvek mislim kako su ljudi koji se bave važnim stvarim u ovoj zemlji neznalice i nesposobnjakovići, a onda sam se iznenadio kada je S. radulović (koga sam pratio preko bloga na B92) zagazio u taj mulj i postao ministar. Međutim, poslušao sam nekoliko intervjua S. Radulovića (nakon ostavke) koji bez uvijanja priča kako izgleda Vlada, sastanci Vlade, pregovori sa direktorima državnih firmi, a i Skupštinu možemo pratiti direktno (još uvek) i došao do zaključka da ljudi koji se (sami sebe) zovu “elita” zloupotrebljavaju položaj osiromašene i beznadežne većine i lako bacaju razne “koske” da zavade po raznim osnovama. Ovo su pretežno inteligentni ljudi, ali bez skrupula, vođeni definisanim partijskim, ličnim, poltronskim motivima ili su duboko ogrezli u “mutnim radnjama”, pa ucenjeni jedva drže glavu iznad mulja i grebu nogama i rukama da se domognu površine ne birajući sresdtva i gazeći sve pred sobom.
U svemu ovome u kultura strada usput, sistemski; jednostavno nekultura se lakše “prima” . Po Rambovoj klasifikaciji, kod ove najmasovnije grupe (do 300 eura) za kulturu jednostavno nema mesta (ni u kućnom budžetu, ni u mislima). Ovde ne mislim na stvaralštvo, nego na konzumiranje kulture. Jednostavno je dugogodišnje sluđivanje masa i poremećaj sistema vrednosti doveo do toga da oni koji treba da rade posao promocije kulture nemaju ni jedan motiv da ga rade, a lični moral im nije dovoljan motiv, jer su ga u matematičko-političkim rekombinacijama davno izgubili. Na žalost, „uragan prostakluka će i dalje da pustoši Srbiju“, a u sinergiji sa materijalnim položajem velike većine i privilegovanim položajem bahate manjine ovako će biti dok se ne uvede red. Čast izuzecima. Jedini način je napraviti sistem praćenja i unapređivanja svih segmenata društva. Zato imate moj glas i moje šire familije da izgradimo humano i kulturno društvo.
Na žalost, „uragan prostakluka pustoši Srbiju“, a u sinergiji sa materijalnim položajem velike većine i privilegovanim položajem bahate manjine ovako će biti dok se ne uvede red.
Molim da se ne pravi zabuna i slučaj “Valjevske Gračanice” izjednačava sa naprednjačkim razaranjem kulture u Srbiji. Kao referencu koja demistifikuje taj slučaj navodim tekst iz Danas-a – http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/manastir_valjevska_gracanica_bice_potopljen.73.html?news_id=248041
Postovani sasha, hvala na komentaru. Obratite pažnju, u tekstu se nigde ne kaže da je razaranje kulture a posebno tragični slučaj Gračanice samo posledica naprednjačke vlasti. Urusavanje i uništavanje kulture u Srbiji traje mnogo duže od toga.
Da, jako se malo govori o sistem(at)skom uništavanju naše kulture, valjda zato što se to sistem(at)ski i prikriva. Prosto, kultura je tek samo još jedan poligon za lopovluk i sasvim se slažem sa Vama da je to još gore i pogubnije od standardnog lopovluka. Vidim da Vam je poznata “zapanjujuća popularnost sadržaja koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika”. Neshvatljivo mi je da pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”, neće ni da gukne o otkupima takvih zapanjujućih sadržaja, ukradenih prevoda… i sve to našim novcima. Još gore i pogubnije je da, pored Ministarstva kulture, u tome učestvuju i Narodna biblioteka Srbije, Agencija za (borbu protiv) korupcije, tužilaštvo… kao Zavod za zaštitu ološa. Ili zaštitu burazerskog biznisa, ako se kome to više dopada. Potsetiću Vas da sam Vam kompletnu dokumentaciju o tome dostavio još novembra 2014. Toliko o mrklom medijskom mraku. Neka vas neko drugi pita zašto ćutite. A tu mislim na pokret u celini, ne na autorku teksta.
Postovani Bane, hvala za komentar. Naravno da zelimo da govorimo o svemu o cemu ste pomenuli, ali rec je o vise ozbiljnih tema koje se moraju sistemski resavati. To cemo svakako pokusati ako i kada nam se pruzi prilika. Mi svakako nismo od onih koji cute.
Izgleda da niste pažljivo pročitali moju poruku jer, ako već želite da govorite o tome, priliku sam vam pružio još novembra 2014. I to ne kao tek neki anonimni izvor, dao sam dozvolu da me navedete punim imenom i prezimenom kao izvor informacija. Priliku još uvek imate, kao i gomila novinskih kuća i portala kojima je to takođe dostavljeno, ali ste uporni u tome da je ne koristite. Da ne bude da blefiram, evo samo delić od priložene dokumentacije koju sam dostavio i pokretu “Dosta je bilo – Saša Radulović”:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12223.msg562703#msg562703
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12223.msg567134#msg567134
Vaš odgovor, koji ukratko čitam kao – Mi želimo al nećemo i nismo od onih koji ćute, je neprihvatljiv i uvredljiv. Ili ste protiv mrklog medijskog mraka, ili ste deo mrklog medijskog mraka. Sredina, koliko god konforno i primamljivo delovala, ne postoji.
Da li ste Vi upoznati sa dokumentacijom koju sam dostavio pokretu “Dosta je bilo – Saša Radulović”? Da li ste uopšte upoznati sa postojanjem iste?
Postovani Bane, potrudicu se da se sto temeljnije upoznam sa dokumentacijom koju spominjete. Ono sto mene zanima jeste sledece: sta vi tacno i konkretno ocekujete i po cemu ste zakljucili da smo deo medijskog mraka?
Pokret koji se deklaraše kao protivnik parazitskog sistema a neće čak ni da javno obelodani, a da ne pominjem neki ozbiljniji angažman, lopovluke u režiji Ministarstva kulture, i to lopovluke koji su odbranjeni uz pomoć našeg (ako je naše) pravosuđa. Sve to na osnovu dokumentacije koja je prikupljana dve godine i, bukvalno, poklonjena. Nadam se da je to savim dovoljno za zaključak da je takav pokret deo medijskog mraka, mrklog onog. To što niko iz tog pokreta nije našao za shodno ni da me obavesti o tome da ne postoji nikakva namera da se pokrene priča, da ne pominjem neki ozbiljniji angažman, je samo uobičajen vid ponašanja u ovoj zemlji Mentoliji, skoro pa tradicija. I samo još jedan pokazatelj da Pokret nije ništa bolji od žalosnog proseka.
Vama sam se obratio, u najboljoj nameri, zato što mi se učinilo da Vas tema pogađa i da imate nešto protiv parazitskog ološa koji je godinama već ušančen u kulturi. Dakle, ili možete ili ne možete da se pozabavite time. Ili hoćete ili nećete. Čak iako Vaš odgovor bude – Mogu i neću, računajte da ste mnogo bolji od Vašeg Pokreta, koji nije u stanju ni da odgovori.
Samo Vas molim da imate u vidu da odgovori tipa: videćemo, prostudiraćemo, pogledaćemo, razmislićemo, nemamo vremena, imamo posla… nisu ništa novo i originalno, samo su standardne budalaštine na repertoaru raznih novinskih kuća i portala koje sam čuo nekih xyz puta.
Bane, naša pres služba objavljuje tekstove svaki dan, i to po nekoliko tekstova. Radi se punom parom. Nažalost, mi ne možemo da objavljujemo baš sve što nam se dostavi. Prvo što bi u slučaju objavljivanja morali detaljno da se uputimo u slučaj, da angažujemo pravnu službu pa tek onda, kad vidimo o čemu se radi, može da se objavljuje.
Mi se zalažemo za transparentnost i promenu sistema. Ako neki tekst ne objavimo to ne znači da mi nešto krijemo, prosto nemamo resurse da obrađujemo svaki pojedinačni slučaj, kakvih ima na stotine. Nama dnevno preko privatnih poruka stigne nekoliko slučajeva gde ljudi prijavljuju korupciju, lopovluke, malverzacije… Mi bi smo morali da imamo timove novinara i pravnika koji bi morali da ispituju sve te slučajeve da bi mogli da zauzmemo stav i nešto objavimo. A nije baš ispravno da nešto objavimo samo na osnovu infomacije koje dobijemo, svaka savesna novinska služba mora da dobije i odgovor druge strane pre nego što nešto objavi.
Vaš materijal je prosleđen našem timu za kulturu. Pogledaće ga čim budu mogli ali ne možemo ništa da obećamo.
Iako predvidivo, sjajno je ovo “Pogledaće ga čim budu mogli ali ne možemo ništa da obećamo.”, samo novembra 2014. je važilo ovo – pravna služba će se pozabaviti dokumentacijom do sredine decembra 2014. godine, sve postaje javno do kraja decembra 2014. Niste dobili samo informaciju i niste je dobili preko privatne poruke, dobili ste i veoma ozbiljnu dokumentaciju i to na noge, našao sam vremena da dođem do vas i da Vam sve to prezentujem. Uslov da dođete u posed te dokumentacije je bio da sve to postane javno. Pristali ste, pošto Vam je prezentovana sva dokumentacija. Dalje od toga me ne zanima, na vratima Vam je tada pisalo – Pokret “Dosta je bilo”, nije pisalo – Pokret “Nemamo vremena”. Imajte u vidu da arčite moje vreme Vašim nemanjem vremena. Dosta je bilo… glupiranja. Ali zaista. Ako Vam nije dosta dokumentacije za zauzimanje stava, napišite ovde koliko vam je dosta. Kamion možda? Odgovore svih strana imate dobijene na papiru, za naknadnu “pamet”, nek se naknadno i jave.
Ukoliko Vam je autorka ovog teksta ona ista Aleksandra Čabraja koja radi za lagunu, čudi me da nema nikakvog teksta o njima. Ono što je Matijević za prehrambenu industriju, to je Papić za izdavačku delatnost. Ako ne i nešto gore. Slavni su po “sadržajima koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika”. Slavni su i po sadržajima koji formom ni malo ne liče na knjige a i te kako su vredni. Slavni su i po svojim burazerskim kombinacijama sa državom, nekad malo i kraduckaju… Čudi me da autorka teksta ne zna ništa o tome, sve i da ne radi za Lagunu.
Zaboravih, ima i nekih novosti, u međuvremenu je država našla vremena da ponovo otkupi kradene prevode na koje im je ukazano u pisanom obliku (a taj dokument imate, pa samim tim imate i zanimljivo pitanje za “drugu stranu”). Znajte da je, između ostalog, to posledica i Vašeg nemanja vremena. Nađite vremena i proverite to na sajtu Narodne biblioteke, vezano je za poslednji otkup. A tamo je bizMis ez južual, komisija se zeza i folira neke kriterijume, učesnici se prave ludi, upravni odbor UIKS-a dobija četvrt bužeta kakvo god đubre nudili… sve u ime građana iz čijih se novčanika i finansira taj kretenizam.
Bane, vaši komentari su blago rečeno uvredljivi, nekorektni i netačni. Ne znam odakle vam pravo da vređate Lagunu za koju nikada nije bio vezan nijedan skandal i koja je najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji. S vama posle ovoga svakako neću dalje polemisati.
Bane, dobili ste odgovor. Nećemo da širimo priču u nedogled.
Poštovana Aleksandra,
izbori se bliže, ljudi procenjuju za koga će da glasaju.
Evo Vam savršene prilike da demantujete da ste deo medijskog mraka.
Živo me zanima šta sadrži dokumentacija koju Vam je Bane dostavio.
Njenim objavljivanjem nikako nećete biti oštećeni, naprotiv bićete glorifikovani kao borci protiv korupcije i unižavanja kulture.
A šta se od Vas očekuje siguran sam da znate, ubeđen sam da ste dovoljno inteligentni!
Potrebno je samo malo hrabrosti, poštenja i volje.
Poštovani Glasaču, hvala vam što mislite da sam dovoljno inteligentna. Treba da znate da se mi Glasačima ne udvaramo već radimo svoj posao najbolje kako znamo i umemo. Već je rečeno da nas ljudi sa svih strana zasipaju raznim dokumentima koje treba proučiti i proveriti. Pored toga, svi radimo volonterski a izdržavamo se svojim radom u struci. Bilo bi lepo da nam se pridružite i pomognete nam u teškom i obimnom poslu. Bićete dobrodošli.
Zahvaljujem na pozivu i dobrodošlici. Nismo se izgleda razumeli. Nisam vam se obratio kao simpatizer pokreta, već kao potencijalni glasač. Nisam tražio udvaranje glasačima, već da neko konačno sprovede u delo ono o čemu priča. Gledajte na to kao na probni rad. Ako se pokažete kao hrabri. pošteni i ljudi od reči, primljeni ste (narod će glasati za vas). U suprotnom će biti : “Ne zovite vi nas, zvaćemo mi vas”!
P.S. Nisam rekao da “mislim” da ste dovoljno inteligentni, već da sam ubeđen u to! Bez ikakve zadnje namere.
Vezano za ovo:
“Bane, vaši komentari su blago rečeno uvredljivi, nekorektni i netačni. Ne znam odakle vam pravo da vređate Lagunu za koju nikada nije bio vezan nijedan skandal i koja je najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji. S vama posle ovoga svakako neću dalje polemisati.”
Evo, odavde mi pravo:
– Kada su “sadržaji koji samo formom liče na knjige mada vrednostima i kvalitetom ostaju daleko ispod nivoa kuvara i telefonskih imenika” u pitanju, slavni su po objavljivanju takvih spisateljskih asEva kao što su: Bačić Alimpić, Vidojević, Dmitrović, Bulić, Šerifović, Kežman, Mateus, Milojković, Stoiljković… nema ovde mesta koliko “najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji” ima spisateljskih asEva.
– Kada su “sadržaji koji formom ni malo ne liče na knjige a i te kako su vredni” u pitanju, imamo primer “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” koja na naslovne strane Pekićevih knjiga stavlja kradene filmske plakate. Kako kažu, jedna slika govori više od hiljadu reči pa evo slika:
https://lh3.googleusercontent.com/-FcVWNgHAXzo/UHQwIpv86dI/AAAAAAAAAf8/BYG521_I-Go/s720/Copy%2520of%2520Prilog%252024%2520-%2520Laguna.jpg
Šta li kaže pravna služba na ovo?
– Kada su burazerske kombinacije i bizMis u pitanju, “najprofesionalnijoj izdavačkoj kući u Srbiji” je omogućeno da takve “sadržaje” uvaljuje u biblioteke. Neki to nazivaju parazitskim sistemom, neki bi da nemaju vremena za to.
– Kada su kraduckanja “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” u pitanju, pogledati tačku 2. Ima tih primera kraduckanja još, u slučaju da je ovo do sad nekorektno.
Na žalost građana ove zemlje Mentolije, nije to jedina “najprofesionalnija izdavačka kuća u Srbiji” ali je, uz Vulkan, najogavnija. Svaki nedostak skandala, vezanih za takve izdavačke kuće, štale… je skandal sam po sebi.
Ali jednu stvar moram da im priznam, ispravno su procenili da su njihovi “sadržaji” za trafike, Maxi diskonte i sl. Čudilo bi me jedino da ih nema kod Matijevića u ponudi, tamo im je pravo mesto. Ko preživi Matijevićevu džigernjaču, ni “sadržaji” “najprofesionalnijih izdavačkih kuća u Srbiji” mu neće teško pasti.
Bane, upravo ste pokazali da vam je jedina (politička) ideja vodilja mržnja prema Laguni. Kakve veze taj vaš problem ima sa svim ovim, to samo vi znate. Nemam šta drugo da vam odgovorim.
Nisam ni očekivao ništa smislenije od zaposlene u “najprofesionalnijoj izdavačkoj kući u Srbiji”. Brinite vi o vašim idejama vodiljama, a ja ću o svojim.
Vezano za ovo:
“10. februar 2016. u 08:20
Bane, dobili ste odgovor. Nećemo da širimo priču u nedogled.”
Dobio sam previše različitih odgovora.
U novembru 2014. odgovor je bio – “Hoćemo!”
Posle tog odgovora ide period mrtve tišine (proveriti sa Aleksandrom da li je to nekorekto i uvredljivo, očigledno se razume u te kategorije) sve do 27. januara 2016. u 19:11 kada stiže odgovor – “To cemo svakako pokusati ako i kada nam se pruzi prilika.”
Kad navedem da vam je prilika dostavljena odavno i čami neiskorišćena kod vas bezobrazno dugo, 3. februara 2016. u 13:13, stiže novi odgovor – “kad vidimo o čemu se radi, može da se objavljuje…ali ne možemo ništa da obećamo.”
Nekoliko dana je tema zaključana za komentare, te je otključana, pa se poteglo i pitanje “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji”, da bi poslednji odgovor u nizu bio, već citirani – “Bane, dobili ste odgovor. Nećemo da širimo priču u nedogled.”
Neće to baš tako lako da prođe, ne ide da se zbog čuvanja interesa tamo neke “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” prikrivaju biseri Ministarstva kulture, Agencije za (borbu protiv) korupcije, tužilaštva, UIKS-a… vidite sa pravnom službom da li ste još uvek protiv parazitskog sistema ili ste deo. Šta god bilo, neće to ostati među nama. Da ne bude neke zabune.
Kao pravniku, zanimljivo mi je što tužilaštvo kaže da članovi komisije nisu izvršili nijedno krivično delo (nijedno za koje se postupa po službenoj dužnosti), a zatim odbija pristup informacijama u istom predmetu jer bi “činjenje dostupnom tražene informacije ugrozilo ili otežalo otkrivanje krivičnog dela” i tako dalje. Naročito ako nije bio po sredi predmet u kome se i dalje vodio postupak. Šteta što ovo, pretpostavljam, nije stiglo do Poverenika.
Izgleda da Pokret nema pojma o čemu vi to pričate iako je u posedu kompletne dokumentacije.
Stiglo je to do Poverenika, koga tužilaštvo ignoriše preko godinu dana. Ovaj Pokret za nemanje vremena, kao što vidite, nema vremena da se bakće sa takvim nebitnostima kao što je npr ta lažna šizofrenija u tužilaštvu, koju ste vi tako lepo primetili. Nažalost, postoji gomila stvari koje niste u mogućnosti da primetite samo zato što Pokret za nemanje vremena i zaštitu “najprofesionalnije izdavačke kuće u Srbiji” nema vremena da to obelodani. Pokretu je bitnije da nam javi kako se kotira Radulović na Tviterskoj top listi od toga čime se bavi Tužilaštvo & Co. Rešavaće oni to sistemski, samo sutra. Uostalom, možda je to nemanje vremena samo šifra za – Niste nam priložili kovertu uz dokumentaciju. Sve više mi liči na to.
Meni se čini da ovaj sajt polako propada. Izgleda da se neke teme selektivno biraju, a neke namerno ignorišu. Po mom mišljenju ovo, zapravo, služi da zadovolji samo NEČIJE interese. Toliko od mene.