Политика Преносимо

Палмина путовања плаћена новцем свих грађана

Морамо да водимо рачуна шта је домаћински, шта није домаћински и заправо због чега се нешто радило у одређеној локалној самоуправи. Имали смо случај да је градоначелник водио своје суграђане до Беча, до Грчке и тако даље, а онда смо видели да је заправо то плаћала једна банка у власништву Републике Србије, односно свих нас грађана. Тако да је сада, посредно, мало јасније да смо то путовање сви ми платили.

Ово је, између осталог, открила Миролава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције гостујући у емисији „Стварно стање“ (28.01.2016.) на телевизији Канал 9, поводом Извештаја о утицају јавног сектора на медије преко маркетинга и оглашавања. Реч је о новцу који је потрошен у периоду 2011-2014 о чему смо већ извештавали.

-Мало је чудно да одређена локална и државна јавна предузећа осећају потребу да се рекламирају, а да су монополисти. Питање је шта они уопште треба да рекламирају, а онда, кад зачепркате те уговоре, видите да су се ту, у ствари, рекламирале одређене политичке партије, а да се новац трошио из јавних предузећа, упозорила је Миленовић.

Савет за борбу против корупције дошао је анализом до тога да је 840 милиона евра потрошено на маркетинг политичких странака и појединаца.

-Са великом сигурношћу могу да тврдим да је то минимални износ и да ми говоримо о много већем новцу“, истакла је Мирослава Миленовић.

Више о извештају, понашању јавних предузећа и Владе на снимку

Повезани текстови
Медији присиљени да буду послушни
Kако партократија купује медије
Куповина медијског мрака нашим новцем
Власт контролише медије новцем државних институција и јавних предузећа

 

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Imam jedan, čini mi se konstruktivan predlog. Potrebno je napustiti priču o RTS-u ka NEZAVISNOM servisu građana. On to u suštini nikad nije bio, već se pre ili kasnije pretvarao u glasilo vlade. Predlažem da se ukine televizijska pretplata i da RTS pređe na finansiranje iz budžeta. Pored RTS-a 1 i 2, uvesti i RTS 3 koji bi bio politički kanal i na kojem bi se prenosila zasedanja Skupštine Republike Srbije (umesto na RTS-u 2), a slobodno vreme popunjavalo političkim emisijama, kontakt programima i tematskim emisijama najrazličitijeg tipa (parlament, ekologija, gmo, spoljna politika, subvencije, stanje zaduženosti države, izvoz, penzioni sistem… ). Prostor na RTS-u 3 trebalo bi da bude dostupan svim parlamentarnim strankama, i pozicionim i opozicionim, kao i relevantnim vanparlamentarnim strankama i udruženjima građana (relevantnost bi se definisala zakonom). RTS 3 bi bio u zakonskoj obavezi da svakom pravnom subjektu koji na to ima pravo ustupi odgovarajuće vreme. U okviru ustupljenog vremena svaka stranka bi mogla da priča šta god hoće bez bilo kakve cenzure. Na taj način bi se postigla potpuna transparentnost i nijedna vlada ne bi mogla ništa da sakrije od očiju javnosti. Ja bih uvođenje ovakvog političkog kanala uvrstio u program pokreta. DOSTA JE BILO lažne priče o nezavisnosti javnog servisa.

  • Gospodine Stankoviću, Vaš tekst u celosti podržavam i mogu samo da ga potpišem. Apsolutno!
    Upravo sam i ja o tome razmišljao pre nekoliko godina, kada je počela rasprava o uređenju elektronskog medijskog prostora i podela frekvencija. Negde sam pročitao da se Engleska, Francuska i još neke zemalj u Evropi, nisu odrekle svog državnog medija. Dovoljan razlog da se o ovom što predlažete, još jednom razmisli.

    Znam da će nam neki čitaoci zameriti na stavu, naročito mlađi, ali ja se još uvek dobro sećam ”dobrih starih vremena”, naročito 80-te… posle Titove smrti, kada je Jugoslavija tražila svoj novi put. Tada je pored ostalog na kanalima JRT bilo KLUTURE, SLOBODE, SUČELJAVANJA MIŠLJENJA, OPTIMIZMA! Gotovo da nije bilo dana da se na nekoj televiziji u udarnim terminima nije nalazila po neka emisija iz oblasti nauke, klluture, politike, ekonomije… Tada su emisije vodili ozbiljni, obrazovani ljudi, ”potkovani” za oblast o kojoj se raspravljalo, a učesnici su bili ljudi od integriteta, RAZNI eminentni stručnjaci tog vremena iz raznih oblasti, koji su svoja mišljenja iznosili pred građane OTVORENO i JAVNO. Građani su tako sami zauzimali stav o pojedinim pitanjima. Pazite, u konkurenciji od najmanje 5-6 tada jakih TV kuća. I nisam primetio da su imali problem. Rejting i gledanost tih televizija zavisio je isključivo od kvaliteta emisija i tema koje su kandidovali kao i od ljudi, koji su teme komentarisali. To je bio dobar put, dobar početak.. Izvinite, ovo što gledamo danas je sve kič, šund i zabava.. Zato apelujem da razmislimo i prihvatimo sve dokazane vrednosti tog vremena i prilagodimo ih današnjem načinu života.

    Što se tiče finansiranja i uticaja na urđivačku politiku, siguran sam da bi se uz dobre zakone i TRANSPARENTNOG rada, potpuno uredila ova oblast i oslobodila raznih uticaja sa strane. Javni servis treba da se jednim delom finansira iz Budžeta. Tu je osnovni problem kako jednim plaćanjem podmiriti i Javni servis i vlasnike kablovskih TV. Verujem da se uz malo dobro volje svih zainteresovanih strana i to se može urediti. Ako ne, zato je tu zakon koji će ih naterati.

    Naravno da sam protiv nasilne rasprodaje regionalnih TV, jer se tako ubija pravo na različitost, sopstveno mišljenje i kritičku reč!

    Imam i jedan stav o Tanjugu. Pogledajte kako to izgleda danas. Svima nam smeta preterano pojavljivanje premijera u medijima! Vlada zvanično nema svoj državni medij preko koga obaveštava javnost o svom radu! Zato premijer DNEVNO drži raznorazne konferencije za štampnu, promoviše sebe i svoju partiju, glumi neposrednost, ulaguje se, kritikuje, ponožava, a na tim konferencijama pitanja postavljaju samo probrani novinari iz podobnih medija. Gluma! Reklo bi se, pa kad drugačije ne može, zakonski nije drugačije uređeno! Da se razumemo, Vlada mora da radi TRANSPARENTNO i sve što radi narod mora da zna. Ali, zar nije onda logično da Vlada ima SVOJ medij, recimo državnu Agenciju i da se ZVANIČNO preko nje obraća narodu?! Bila bi to svojevrsna spona između Vlade i ostalih medija i naroda. Recimo Tanjug, koji se jedini nameće svojom istorijomm, kompetentnošću. Tanjug je treblo da postoji i radi i danas, da prati rad Vlade i premijera 24 sata. Ako on to želi i u stopu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu i da o svemu izveštava. Neka se preko Agencije iznose sve Vladine ideje, planovi, rezultati itd. E sad ključno, Tanjug je na primer pustio vest, narod je preko elektronskih medija već čuo za nju, šta će onda raditi ostali mediji? Pa NE MORAJU da kopiraju već emitovanu vest, pobogu! Na to ih niko ne obavezuje. Ali ono što bi TREBA da rade po meni je, da proveravaju vesti emitovane preko Agencije i tako istovremeno PROVERAVAJU i rad Vlade, te da o tome obaveštavaju narod. Da kritikuju rad Vlade i time doprinose konkurenciji različitih mišljenja. Premijer bi trebalo da se samo povremeno obraća javnosti preko televizije neposredno. Ali samo da iznese svoj stav i procenu o dotadašnjem radu Vlade odnosno njenim namerama u narednom periodu.

    • Drago mi je, gospodine Popov, da smo “na istoj talasnoj dužini” i po ko zna koji put se nadovezujemo jedan drugome na komentare. Daće Bog da od svega rečenog nešto vidimo i u realnom životu, a voleo bih i da se lično upoznamo.

  • Овако то иде у Данској, а жеља ми је да тако буде и у Србији. Јавни тв сервис је DR (Dansk Radio), и финансира се плаћањем претплате. Претплату су дужни да плаћају сви. Чак иако немате тв пријемник, довољно је да имате мобилни телефон, радио у ауту, компјутер итд. На јавном сервису НЕМА реклама, осим за властите програме, тако да је Јавни сервис потпуно независан, чиме се елиминишу потенцијалне махинације богатих оглашивача које би у крајњем могле да воде ка контроли и утицају. На тај начин се искључује и утицај контроле медија тренутне политичке власти. Српском народу треба објаснити ЗАШТО постоји Јавни сервис, и зашто МОРА да постоји. Не ради се ту о томе да Национални јавни сервис производи серије (иако је и то у “опису послова”), већ да промовише демократију, слободе, право на информацију, да се не би десило ово што се дешава у Србији, где се приватизје све, од медија – електронских или штампаних, полиције, судства и сл. На ДР нема ријалитија, глупости, порнографије и сл. Промовишу се образовни програми а веома је интересантно гледати како новинари те тв без икаквих скрупула терају владајућу странку да се зноји. Наравно, то господин Радуловић одлично зна, и надам се да ће један од првих потеза будуће Владе Пристојних Људи бити коначно ослобађање медија.

    • Postovani G-dine Danac, sve ste u pravu u sustini je jednako i u Holandiji. Nego ono sto zelim da Vas pitam da li cete glasati na sledecim izborima ? I da li cete preci nekoliko km zbog glasackog listica ili necete ?

  • У основи свега треба да је глас појединца и то по принципу један човек један глас.
    Ако се плаћа ТВ претплата за РТС онда свако ко је платио наведен износ гласа
    свака 3 месеца за уредника информативног и других програма, водитеље и остале
    кључне људе на телевизији. За директора јавног сервиса гласање сваких 6 месеци.
    Гласа се искључиво електронски и то данас није никакав нерешив проблем.
    Нема потребе за 4 канала РТС-а. Довољна су два. Пракса политичких тема мора
    да буде таква да увек имате истог тренутка одговор на неку горућу тему бар два
    учесника. Један је представник власти а други је обавезно из опозиције. Никако
    да се дозволи монолог са новинарима који су по правилу необавештени, нестручни
    и политички усмерени. Нoвинар може да буде само посредник у дијалогу. Уводи у
    тему, даје реч појединцу и води рачуна да време за сваког буде подједнако.
    Монолози наших политичара су искључива пракса на јавном сервису. Садашњи
    председник владе је некрунисани краљ демагошких монолога.

  • Podržavam napred iznete ideje, jer sve one imaju jedan cilj – DA SE UVEDE RED U MEDIJSKU SFERU, POSEBNO U JAVNI SERVIS. Moja ideja da se uvede RTS 4 koji bi bio političko glasilo (možda i još nešto) imala je za cilj da se programska šema RTS-1 i RTS-a 2 nikako ne remeti. Prosto na prosto kome je do politike, ekonomije i aktuelnosti najrazličitijeg tipa neka izvoli na rts 4, a ko hoće da pogleda seriju na RTS-u 1 ili naučnu emisiju na RTS-2 zna de je emisija uvek u određenoi vreme. Ja nisam ni za to da se programska šeme remeti zbog sportskih događanja. Možda bi isti kanal trebalo da služi za sva vanredna događanja. Podržavam ideju da ne bi trebalo da sa RTS-a doživljavamo EPP-tiraniju, ali možda i ne bi bilo loše da se reklame dozvole kako bi RTS došao do dodatnih para koje bi se usmerile u skupe projekte, ali reklame treba da budu deo programske šeme ili najvljene (na primer u 20,30 h domaći film – na početku 5 minuta EPP-a), a ne umetane u sred emisija. Možda je sve ovo moguće unutar dva programa RTS-a, pri čemu bi prvi bio kulturno-obrazovno-naučni, a drugi služio za vanredna događanja (sportski prenosi i prenosi zasedanja skupštine), politiku, ekonomiju. Dobro bi bilo da se red uvede i na RTS-u u sadašnjem konceptu, ali poučeni dosadašnjim iskustvom uvek se događao da postane servis za propagandu vladajuće garniture, što je i sada slučaj.
    Još jedan praktični problem koji treba rešiti. Ja bih uveo zakonsku obavezu za sve televizije da svoj program regulišu tako da uvek imaju isti jačinu tona, a ne da televizor “drekne” kad krenu reklame., Ja znam da postoje televizori koji imaju uređaje koji to regulišu, ali zar nije jednostavnije da svaka televizija na centralnom odašiljaču (ili kako se to već zove) ima takav uređaj. Naredni korak bi bio da sve televizije izmađu sebe usklade jačinu tona.