RTK Prodat kao vreća krompira

Model sumnjivih privatizacija, koji smo do sada viđali u svim oblastima, primenjen je i u sferi medija.

Najveća medijska kuća na području Šumadije, Radio televizija Kragujevac koja se finansirala subvencijama iz gradskog budžeta, privatizovana je. Novi zvanični vlasnik Radojica Milosavljević, osuđivan biznismen iz Kruševca, kupio je ovu medijsku kuću za 85.000 evra, kao i još nekoliko televizija širom Srbije. Do sada se nije bavio medijima, a simptomatično je i to da se pre kupovine nijednom nije pojavio na RTK, nije ga zanimalo da obiđe prostorije, vidi u kakvom je stanju oprema, kakvi su ljudi koji tu rade, nije ga zanimalo šta kupuje.

Najveća medijska kuća u Šumadiji prodata je kao krompir na pijaci.

Ako zamislimo situaciju da nam neko da novac da kupimo što više krompira, bez obzira na cenu i kvalitet, ponašali bismo se slično kao novi vlasnik RTK. Kupili bismo na neviđeno, ne zamarajući se previše ni kvalitetom, ni cenom, a ni budućom sudbinom kupljene robe.

RTK je oduvek bila pod pritiskom vladajućih struktura u gradu. Na uređivačke pozicije u toj medijskoj kući uvek su postavljani politički podobni ljudi. Ipak i pored svega toga, građani su RTK s pravom smatrali svojom televizijom i to se osećalo u programu, mada je iz godine u godinu program bivao sve dalje od objektivnog informisanja.

Koliko je ova medijska kuća bitna političarima svedoči i činjenica da je nakon smene gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, prva direktorska promena u javnim preduzećima izvršena upravo na RTK, a tek nakon nekoliko meseci usledile su smene u ostalim javnim preduzećima. Postavljen je uređivački tim blizak SNS –u. Taj tim ostao je nepromenjen i nakon kupovine ovog medija.

Medijski radnici u RTK pokazali su spremnost da rade i bez plate. Uplašeni za sopstvenu budućnost, tek nakon dva i po meseca rada bez novčane nadoknade, atmosfera se ipak zagrejala i zapretio je generalni štrajk. Izbegnut je isplatom jednog dela zaostalih zarada. Za sada RTK nastavlja sa radom i „informisanjem“ građana Šumadije, koje se uglavnom svodi na hvalospeve vladajućoj koaliciji ali i razotkrivanje malverzacija prethodne vlasti koju je deceniju unazad predvodio Veroljub Stevanović.

U centralnoj informativnoj emisiji skoro da nije moguće čuti nijednu priču o problemima građana, ukoliko se ona dovodi u vezu sa problemima u funkcionisanju neke gradske službe, a pre najgledanije informativne emisije građani Šumadije svakodnevno imaju priliku da se “informišu“ o svemu “dobrom“ što gradska vlast radi, u okviru mini TV paketa koji traje svega nekoliko minuta i koji neodoljivo podseća na Orvelova „dva minuta mržnje“ s tim što bismo ih, u ovom slučaju mogli nazvati “dva minuta ljubavi“ prema gradskoj vlasti.

Druga veoma popularna televizije u Šumadiji je Kanal 9. Okosnicu ove privatne televizije čine bivši radnici RTK, počev od direktorke, pa do novinara i prezentera. Teorijski, ova televizija mogla bi da se okarakteriše kao antipod RTK. Finansijski je umnogome zavisila od gradskog budžeta, nije se zamerala prethodnoj vlasti , pa se čini da je uticaj Veroljuba Stevanovića i sada tu veoma jak. Okosnica uređivačkog tima koji je na RTK postavljen u Verkovom mandatu preko noći je prešla na Kanal 9. Na Kanalu 9 može se čuti šta o aktuelnim političkim i drugim temama misli opozicija.

Neizvesna finansijska budućnost zajednička je i jednoj i drugoj televiziji. Novinari sa malim platama, suočeni su sa strahom da će ostati i bez njih. Plate i jednih i drugih su neredovne, živi se od danas do sutra. Suočeni sa problemima osnovne egzistencije, mnogi su prinuđeni da dodatno zarađuju sa strane, neretko u taksi službi koja, izgleda, još jedina funkcioniše u gradu, pa se nemojte iznenaditi ako vas ulicama grada Kragujevca vozi novinar kojeg ćete kasnije videti u ulozi voditelja na kragujevačkoj televiziji.

U oblasti internet novinarstva u Kragujevcu izdvojilo se nekoliko portala, među kojima su najpoznatiji Šumadija press, I kragujevac (za koji se nezvanično smatra da je pod uticajem SNS-a) i Ritam grada. Dok je Ritam grada usmeren na informisanje građana o političkim i zabavnim temama, Šumadija press je za kratko vreme stekla ozbiljnu čitalačku publiku, ali i političke neprijatelje oličene u funkcionerima bivše vlasti. Finansirana najvećim delom iz sredstava inostranog projektnog finansiranja, Šumadija pres je iznedrila nekoliko velikih istraživačkih priča i obelodanila zakonodavne, proceduralne i tehničke nedostatke velikih investicionih i drugih projekata kojima se prethodna vlast ponosila. Zbog svega toga, novinari ovog portala trpeli su pritiske, a neretko su ometani u radu, nisu dobijali ni pozive za konferencije, kao ni druge vrste saopštenja.

Kao i u svakom poslu i ovde vlada geslo, koliko para, toliko muzike. Šumadija pres već neko vreme nije iznedrila nijednu značajniju istraživačku priču, a po svemu sudeći na to će njihovi čitaoci morati da sačekaju još neko vreme, do nekog novog projekta.

Pored Šumadija presa osnovano je još nekoliko informativnih portala u našem regionu. Njihove redakcije su još uvek u procesu formiranja, a s obzirom da novinara ima na pretek, čini se da su jedina prepreka finansije.

I kao u onoj dečijoj pesmi Pačija škola, nismo se makli dalje od početka.

Regionalni i lokalni mediji nisu u stanju da se sami izdržavaju. Većina malih i srednjih preduzeća jedva sastavlja kraj s krajem tako da o ozbiljnom marketingu i ne razmišljaju.

Umesto zdrave medijske konkurencije koja bi funkcionisala na sledećem principu:

– veći kvalitet programa=>veća gledanost=>više reklama=>više para=>veća nezavisnost

Na delu je kontrolisana medijska scena koja funkcioniše ovako:

-ulagivanje vlastodršcima=>veća naklonost vlasti određenom mediju=>više šansi da se otme deo kolača predviđen za finansiranje medija=>minimalna ili nikakva nezavisnost.

Umesto da se uticaj politike u medijima smanji, on je povećan. Do pravih informacija se uglavnom stiže na tribinama, skupovima, slavama. Posle privatizacije medija, čiji je cilj trebalo da bude oslobađanje od direktnog uticaja i kontrole lokalne vlasti, mediji su postali veći taoci i servisi političkih partija.

Ivana Đorđević,
članica pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”, Kragujevac

Povezani tekstovi:

– Lokalni mediji Zapadna Srbija

– Braničevo – aplauzi i politika „ne talasaj“

– Obrenovac – podmićivanje poslušnih