Zastarelost kao elegantno izbegavanje odgovornosti političara

Istorija pravosuđa u Srbiji nas uči da su se na trik zastarelosti od odgovornosti izvukle široko poznate i prepoznatljive ličnosti 90-ih, od Stanka Subotića Caneta, preko Mire Marković, Mihalja Kertesa i mnogih drugih. Institut zastarevanja se obilato koristi u političke svrhe i omogućava da na vlasti budu najgori. Pročitajte kako to izgleda u Novom Sadu.

Tokom poslednjih nekoliko godina Novom Sadu se desilo da se proslavi po nekim fenomenima koje biste teško kategorizovali u svojim novinama da ste kojim slučajem urednik. Jeste malo politika, malo hronika, ali ni kategorija bizarno nije daleko.

Centralna figura sve tri gore pomenute rubrike je predsednik pokreta 3D (Drina-Dinara-Dunav) Tomislav Bokan, savetnik direktora novosadskog „Vodovoda“. Ali tema ovog članka nije ritualno osveštavanje tekućine koju Novosađani transferišu iz vodovoda ka kanalizaciji, već nešto daleko ozbiljnije. Pomenuti je optužen za krivično delo iz člana 156. Krivičnog Zakonika RS „Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem” za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine. Međutim, zbog izostanaka branilaca ili samog optuženog ročišta se iznova i iznova odlažu, a sledeće bi trebalo da se održi 26.03.2016. godine.

Pošto pravdu u Srbiji bije glas da je i spora i (ne)dostižna, bar kad su u pitanju pripadnici političke oligarhije, postoji opravdana bojazan da se postupak neće okončati ni 26.03.2016. (i pored činjenice da su dva optužena lica iz ovog postupka priznali krivicu za delo koje im se stavlja na teret) pa će i sledeći izborni ciklus na slobodi dočekati čovek koji možda ne poznaje mnogo teoriju, ali je zato vičan praksi na koji na novosadskoj političkoj pijaci nije bilo previše gadljivih, kako ranije tako i sada.

A kad smo već kod izostanaka zbog neodložnih obaveza, za 18.02.2016. je zakazano ročište Nenadu Čanku, predsedniku LSV, koji je optužen za izvršenje krivičnog dela iz člana 344 Krivičnog Zakonika RS “Nasilničko ponašanje” za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ponovo je u glavnoj ulozi političar i ponovo se epilog ne nazire. Ili se možda i nazire?

Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković najbolje zna šta znači naći se na optuženičkoj klupi i sa iste otići bez posledica. Ne, nije u pitanju oslobađenje od svih optužbi putem dokaza. U pitanju je ono što neki advokati u žargonu nazivaju “elegantno rešenje” – ZASTARELOST. Naše pravo poznaje dve vrste: zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne. Ovde moramo da stavimo opasku da, kad je u pitanju politička oligarhija do ovog potonjeg uopšte i ne dolazi, iz razumljivih razloga.

Institucija zastarelosti postoji kao SANKCIJA DRŽAVI za nevršenje njenih obaveza, a oni koji imaju koristi od tog instituta su najčešće baš oni koji državu vode. I time se krug zatvara.

Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” se od početka svog delovanja zalagao za vladavinu prava, pravnu državu i nezavisnost tri grane vlasti. Osporili smo način izbora sudija i tužilaca koje je sprovela Vučićeva Vlada a kojim je samo fingirana procedura. Mi želimo jasna i transparentna pravila za izbor sudija i tužilaca, pravila u kojima će prvu i poslednju reč imati struka a ne politika. Samo su nezavisni i stručni tužioci i sudije dobari u svom poslu. Ko se njih boji?

Za kraj samo malo podsećanje na slučaj Dejana Stojadinovića, čoveka čije vam ime ne znači mnogo, ali čije suđenje je primer da pravosuđe u Srbiji i te kako ume da bude efikasno. Dana 05.02.2010. Dejan Stojadinović je udario Velimira Ilića, predsednika “Nove Srbije” pesnicom u lice, dana 06.04.2010. Viši sud u Beogradu je osudio optuženog na dve godine zatvora. Zaključak se sam po sebi nameće. Jednakost građana koju nam garantuje Ustav ostaje i dalje mrtvo slovo na papiru. Sve dok ne dođe do potpune razgradnje parazitskog korumpiranog sistema koji prožima sve pore države u ovom trenutku boljem se ne možemo nadati. Na ove izbore moramo da izađemo i pokažemo da zaslužujemo bolje!

Obrad Kerkez, dipl. pravnik

zamenik koordinatora “Dosta je bilo-Saša Radulović“, Novi Sad