Borba za opstanak

Čitav svoj radni život sam u privatnom poslu. Vodim malu porodičnu firmu. I tako, evo već 20 godina.

Ako mene pitate kako ide posao, mogao bih da vam dam samo jedan odgovor, a to je i odgovor većine preduzetnika koji rade svoj posao i žive pošteno od svoga rada, taj odgovor je univerzalan za nejveći broj preduzetnika i glasi : BORBA za opstanak.

Ne želim da se borim za opstanak, ja želim da radim i da mi poslovna filozofija bude: koliko radim toliko  ću i imati.

Pogađate da ta logika nema blage veze sa stanjem kod nas, odnosno: uloženi rad nije proporcionalan zaradi koju bi trebalo da ostvarite za taj rad.

Naš ekonomski sistem je potpuno urušen, javna potrošnja je smanjena, platežna moć stanovništva je niska, a to direktno utiče na nas preduzetnike. Svi porezi i takse koji opterećuju preduzetnike su podignuti, a poslovi državnih i javnih preduzeća su rezervisani i namešteni za povlašćene, privatne firme, po mnogo višim cenama u odnosu na to koliko posao realno vredi. Budžet zbog toga trpi, a to je novac svih nas poreskih obveznika.

Sa druge strane firme koje su dobile taj posao, daju ogromne provizije državnim službenicima da bi taj posao dobile i to je uhodan sistem koji tako funkcioniše u svakom državnom i javnom preduzeću, bez izuzetka.

Realni podsticaji za preduzetnike ne postoje, odnosno, procedure su toliko zakomplikovane da vam je lakše da odustanete od njih, jer su u suštini i napravljene za povlašćene. Preduzetnici moraju da rade u svojim radnjama i ne mogu sebi da priušte da izgube nekoliko nedelja na prikupljanje papirologije koju je potrebno pribaviti, a čiji se gabariti mere gabaritima jednog omanjeg kombija.

O tome da li ćete i kako ćete naplatiti posao, suvišno je govoriti, jer mehanizmi skoro da ne postoje.

Zbog svega toga , moja supruga i ja počeli smo da planiramo kako da odemo u inostranstvo, sa namerom da tamo ostanemo i pokušamo život iz početka.

Onda sam preko društvenih mreža, čuo za stavove i ideje pokreta Dosta je bilo. Što sam više slušao sve više sam bio ubeđen da se stvari mogu promeniti, da su te promene moguće, da je za njih potrebno otprilike onoliko vremena, koliko supruzi i meni da se pripremimo da odemo odavde. Sve što je potrebno je politička volja.

Ja volim svoju zemlju i bio bih srećan da ovde ostanem. Sve što mi je potrebno to je uređen sistem, gde ću imati uslove da radim,  pošteno i dostojanstveno živim od svoga rada.

Zato ću još jednom pokušati da uradim sve, da ovde ostanem, zbog sebe, zbog svoje porodice, zbog svih poštenih i pristojnih ljudi. Uradiću to tako što ću se boriti da ideje pokreta dobiju podršku što većeg broja ljudi, kako bi te ideje mogle da budu sprovedene, duboko uveren da je to pravi i jedini mogući put.

Dejan Đorđević,

član pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović, Obrenovac