Ауторски текст Војводина Пољопривреда

Субвенције у пољопривреди – пут развоја или манипулација

Влада је донела Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. години, где су досадашњи подстицаји смањени за 2/3! Шта је то што не ваља у нашој аграрној политици и зашто све досадашње власти праве грешке? Ми смо сиромашна земља, са слабо развијеном привредом и самим тим врло скромним државним буџетом. Ми не можемо методом давања финансијских подстицаја да се такмичимо са богатим земљама и њиховим високо субвенционисаним пољопривредама. Па кад је тако, зашто онда свака досадашња власт наставља са безуспешним системом субвенционисања пољопривреде?

sheep-633945_1280

Осим директних давања у пољопривреду која добијају сва регистрована пољопривредна газдинства са одређеним земљишним поседом, а која се врше по јасном кључу, сва остала давања зависе од „чувара златног ћупа“, тј. министра пољопривреде и његових најближих партијских сарадника. Они су ти који одлучују коме ће се подстицајна и сва друга средства додељивати. Наравно, чине то нетранспарентно и без јасних критеријума. Пример су бесповратна средства за набавку пољопривредне погонске и прикључне механанизације, опреме за сточарство, пчеларство, пластеници, хладњаче, сушаре и др. Посебно се злоупотребљавају средства за подршку тј. финансирање разноразних „пројеката“: едукације пољопривредника, као и за уређивање атарских-пољских путева, а које нико не контролише нити се било какви озбиљни извештаји о томе подносе. Ниједна партократија која је била до сада на власти није се одрекла оваковог начина „расподеле“ државних пара из буџета. А то, по већ устаљеној пракси, значи да се новац додељује углавном партијски подобнима и са „рекетом“ од 30%, који се враћа и одлази у партијске и личне џепове појединаца на власти. Дакле системски се омогућава безпризорна корупција у самом врху државне власти – министарствима и Влади.
Покрет Доста је било – Саша Радуловић има јасну визију, поштеног и успешног, начина развоја нашег аграра.
Окосница свих развојних мера морају бити ситни и средњи пољопривредни произвођачи. Према њима држава мора посебно да креира мере аграрне политике.

  • Велики произвођачи и компаније су добродошли, као носиоци техничког и технолошког развоја и научних сазнања, али они су се већ добрано позиционирали на тржишту и њима не треба помоћ државе. Њима треба, као и свима осталима, поштена и одговорна власт и уређена држава.
    Покрет ДЈБ сматра да прво треба извршити реституцију државне земље тј. вратити све што је бесправно одузето, а након тога остатак продати домаћим паорима по најповољнијим условима на отплату од 20 и више година.
  • Укинути систем субвенција и давања подстицајних средстава, а смањити пореско оптерећење привреде за 1/3 зато што смањење пореза јесте подстицај, али равноправан за све тржишне учеснике, док су субвенције селективне и често неправедне. Нижи порези значе ниже трошкове радне снаге, али и јефтинији репро материјал, гориво, сервис машина, а то су велике уштеде и исто је као да смо пољопривредницима дали новац.
  • Приоритет мера аграрне политике мора бити добровољно и интересно удруживање пољопривредника путем кооператива-задруга. Задруге треба да пруже интелектуалну и комерцијалну и сваку другу подршку пољопривредницима.
    То ће, од стране државе, бити уређено и стимулисано како законски тако и финансијски.
  • У свакој општини у Србији треба основати пољопривредну задругу и помоћи је са оснивачким капиталом из државног пољопр. буџета (нпр. у 2016.год. део који се планира за субвенције je 230 милиона евра, а то је за сваку основану задругу око 1,4 мил. евра)Само на тај начин задруге постају прави и истински сервис и подршка газдинствима, по угледу на најразвијеније аграрне земље и њихове кооперативе и асоцијације.

Тек тада се породична пољопривредна газдинства, као најмасовнији произвођачи тржишних вишкова и сектор који појединачно запошљава највише људи у држави (преко 630.000 регистрованих пољопривредних газдинстава и 1.400.000 радно ангажованих, без сезонске радне снаге), могу усмерити да отпочну са производњом другачијих и квалитетнијих пољопривредних и прехрамбених производа.

Србија не може (и не треба) да се такмичи са светским силама у масовној производњи хране, јер ту за нас нема никакве шансе.
Наша предност морају бити производи изнад стандардног квалитета и безбедности за употребу, а тиме и изнад стандардне цене (органска производња, производи без ГМО, брендирани производи са заштићеном географском ознаком квалитета, итд.).

За све ово потребни су стручни и поштени људи у власти, зато подржимо Покрет Доста је било-Саша Радуловић на наредним изборима, да коначно крене на боље нашем целокупном аграру и нашем сељаку, али и свима нама.

Мр Арсен Курјачки, координатор покрета Доста је било – Саша Радуловић за Јужно Бачки округ

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • mislim da bi korisnije bilo da ste napravili upoređenje sa zemljama u okruženju danas i recimo Hrvatskom pre ulaska u EU… ovako ovaj tekst je površan i sigurno neće da donese GLAS na izborima

  • Ово су само неке од главних тачака Програма за пољопривреду покрета ДЈБ.
    Текст није имао амбицију да презентује цео Програм и да детаљно образлаже све његове делове. Намера нам је била, да се укаже на континуитет погрешних политика у аграру, путем субвенционирања, односно да разобличимо њену корупционашку позадину, код свих досадашњих власти у Србији.
    А што се тиче поређења са неким земљама окружења, као што су Хрватска, Бугарска или Румунија које су формално чланице ЕУ, боље је не губити време на то. Врло добро је познато на ком су оне степену развоја привреде тј. пољопривреде а и читавог друштва, односно на који начин и са којим политичким „менторима“ су тако брзо приступили ЕУ.
    Нама треба да су узор, коме стремимо, развијене и одлично организоване пољопривреде земаља Данске и Холандије, као и Шпаније и Италије. То су земље које имају сличну структуру земљишног поседа као и ми, а свој развој и производњу базирају на малим и средњим породичним пољопривредним газдинствима, што је и нама циљ..