Vlada je donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini, gde su dosadašnji podsticaji smanjeni za 2/3! Šta je to što ne valja u našoj agrarnoj politici i zašto sve dosadašnje vlasti prave greške? Mi smo siromašna zemlja, sa slabo razvijenom privredom i samim tim vrlo skromnim državnim budžetom. Mi ne možemo metodom davanja finansijskih podsticaja da se takmičimo sa bogatim zemljama i njihovim visoko subvencionisanim poljoprivredama. Pa kad je tako, zašto onda svaka dosadašnja vlast nastavlja sa bezuspešnim sistemom subvencionisanja poljoprivrede?
Osim direktnih davanja u poljoprivredu koja dobijaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva sa određenim zemljišnim posedom, a koja se vrše po jasnom ključu, sva ostala davanja zavise od „čuvara zlatnog ćupa“, tj. ministra poljoprivrede i njegovih najbližih partijskih saradnika. Oni su ti koji odlučuju kome će se podsticajna i sva druga sredstva dodeljivati. Naravno, čine to netransparentno i bez jasnih kriterijuma. Primer su bespovratna sredstva za nabavku poljoprivredne pogonske i priključne mehananizacije, opreme za stočarstvo, pčelarstvo, plastenici, hladnjače, sušare i dr. Posebno se zloupotrebljavaju sredstva za podršku tj. finansiranje raznoraznih „projekata“: edukacije poljoprivrednika, kao i za uređivanje atarskih-poljskih puteva, a koje niko ne kontroliše niti se bilo kakvi ozbiljni izveštaji o tome podnose. Nijedna partokratija koja je bila do sada na vlasti nije se odrekla ovakovog načina „raspodele“ državnih para iz budžeta. A to, po već ustaljenoj praksi, znači da se novac dodeljuje uglavnom partijski podobnima i sa „reketom“ od 30%, koji se vraća i odlazi u partijske i lične džepove pojedinaca na vlasti. Dakle sistemski se omogućava bezprizorna korupcija u samom vrhu državne vlasti – ministarstvima i Vladi.
Pokret Dosta je bilo – Saša Radulović ima jasnu viziju, poštenog i uspešnog, načina razvoja našeg agrara.
Okosnica svih razvojnih mera moraju biti sitni i srednji poljoprivredni proizvođači. Prema njima država mora posebno da kreira mere agrarne politike.
- Veliki proizvođači i kompanije su dobrodošli, kao nosioci tehničkog i tehnološkog razvoja i naučnih saznanja, ali oni su se već dobrano pozicionirali na tržištu i njima ne treba pomoć države. Njima treba, kao i svima ostalima, poštena i odgovorna vlast i uređena država.
Pokret DJB smatra da prvo treba izvršiti restituciju državne zemlje tj. vratiti sve što je bespravno oduzeto, a nakon toga ostatak prodati domaćim paorima po najpovoljnijim uslovima na otplatu od 20 i više godina. - Ukinuti sistem subvencija i davanja podsticajnih sredstava, a smanjiti poresko opterećenje privrede za 1/3 zato što smanjenje poreza jeste podsticaj, ali ravnopravan za sve tržišne učesnike, dok su subvencije selektivne i često nepravedne. Niži porezi znače niže troškove radne snage, ali i jeftiniji repro materijal, gorivo, servis mašina, a to su velike uštede i isto je kao da smo poljoprivrednicima dali novac.
- Prioritet mera agrarne politike mora biti dobrovoljno i interesno udruživanje poljoprivrednika putem kooperativa-zadruga. Zadruge treba da pruže intelektualnu i komercijalnu i svaku drugu podršku poljoprivrednicima.
To će, od strane države, biti uređeno i stimulisano kako zakonski tako i finansijski. - U svakoj opštini u Srbiji treba osnovati poljoprivrednu zadrugu i pomoći je sa osnivačkim kapitalom iz državnog poljopr. budžeta (npr. u 2016.god. deo koji se planira za subvencije je 230 miliona evra, a to je za svaku osnovanu zadrugu oko 1,4 mil. evra)Samo na taj način zadruge postaju pravi i istinski servis i podrška gazdinstvima, po ugledu na najrazvijenije agrarne zemlje i njihove kooperative i asocijacije.
Tek tada se porodična poljoprivredna gazdinstva, kao najmasovniji proizvođači tržišnih viškova i sektor koji pojedinačno zapošljava najviše ljudi u državi (preko 630.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i 1.400.000 radno angažovanih, bez sezonske radne snage), mogu usmeriti da otpočnu sa proizvodnjom drugačijih i kvalitetnijih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Srbija ne može (i ne treba) da se takmiči sa svetskim silama u masovnoj proizvodnji hrane, jer tu za nas nema nikakve šanse.
Naša prednost moraju biti proizvodi iznad standardnog kvaliteta i bezbednosti za upotrebu, a time i iznad standardne cene (organska proizvodnja, proizvodi bez GMO, brendirani proizvodi sa zaštićenom geografskom oznakom kvaliteta, itd.).
Za sve ovo potrebni su stručni i pošteni ljudi u vlasti, zato podržimo Pokret Dosta je bilo-Saša Radulović na narednim izborima, da konačno krene na bolje našem celokupnom agraru i našem seljaku, ali i svima nama.
Mr Arsen Kurjački, koordinator pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović za Južno Bački okrug
Bravo!
mislim da bi korisnije bilo da ste napravili upoređenje sa zemljama u okruženju danas i recimo Hrvatskom pre ulaska u EU… ovako ovaj tekst je površan i sigurno neće da donese GLAS na izborima
Ovo su samo neke od glavnih tačaka Programa za poljoprivredu pokreta DJB.
Tekst nije imao ambiciju da prezentuje ceo Program i da detaljno obrazlaže sve njegove delove. Namera nam je bila, da se ukaže na kontinuitet pogrešnih politika u agraru, putem subvencioniranja, odnosno da razobličimo njenu korupcionašku pozadinu, kod svih dosadašnjih vlasti u Srbiji.
A što se tiče poređenja sa nekim zemljama okruženja, kao što su Hrvatska, Bugarska ili Rumunija koje su formalno članice EU, bolje je ne gubiti vreme na to. Vrlo dobro je poznato na kom su one stepenu razvoja privrede tj. poljoprivrede a i čitavog društva, odnosno na koji način i sa kojim političkim „mentorima“ su tako brzo pristupili EU.
Nama treba da su uzor, kome stremimo, razvijene i odlično organizovane poljoprivrede zemalja Danske i Holandije, kao i Španije i Italije. To su zemlje koje imaju sličnu strukturu zemljišnog poseda kao i mi, a svoj razvoj i proizvodnju baziraju na malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, što je i nama cilj..