Субвенције у пољопривреди – пут развоја или манипулација

Влада је донела Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. години, где су досадашњи подстицаји смањени за 2/3! Шта је то што не ваља у нашој аграрној политици и зашто све досадашње власти праве грешке? Ми смо сиромашна земља, са слабо развијеном привредом и самим тим врло скромним државним буџетом. Ми не можемо методом давања финансијских подстицаја да се такмичимо са богатим земљама и њиховим високо субвенционисаним пољопривредама. Па кад је тако, зашто онда свака досадашња власт наставља са безуспешним системом субвенционисања пољопривреде?

Осим директних давања у пољопривреду која добијају сва регистрована пољопривредна газдинства са одређеним земљишним поседом, а која се врше по јасном кључу, сва остала давања зависе од „чувара златног ћупа“, тј. министра пољопривреде и његових најближих партијских сарадника. Они су ти који одлучују коме ће се подстицајна и сва друга средства додељивати. Наравно, чине то нетранспарентно и без јасних критеријума. Пример су бесповратна средства за набавку пољопривредне погонске и прикључне механанизације, опреме за сточарство, пчеларство, пластеници, хладњаче, сушаре и др. Посебно се злоупотребљавају средства за подршку тј. финансирање разноразних „пројеката“: едукације пољопривредника, као и за уређивање атарских-пољских путева, а које нико не контролише нити се било какви озбиљни извештаји о томе подносе. Ниједна партократија која је била до сада на власти није се одрекла оваковог начина „расподеле“ државних пара из буџета. А то, по већ устаљеној пракси, значи да се новац додељује углавном партијски подобнима и са „рекетом“ од 30%, који се враћа и одлази у партијске и личне џепове појединаца на власти. Дакле системски се омогућава безпризорна корупција у самом врху државне власти – министарствима и Влади.
Покрет Доста је било – Саша Радуловић има јасну визију, поштеног и успешног, начина развоја нашег аграра.
Окосница свих развојних мера морају бити ситни и средњи пољопривредни произвођачи. Према њима држава мора посебно да креира мере аграрне политике.

• Велики произвођачи и компаније су добродошли, као носиоци техничког и технолошког развоја и научних сазнања, али они су се већ добрано позиционирали на тржишту и њима не треба помоћ државе. Њима треба, као и свима осталима, поштена и одговорна власт и уређена држава.
  Покрет ДЈБ сматра да прво треба извршити реституцију државне земље тј. вратити све што је бесправно одузето, а након тога остатак продати домаћим паорима по најповољнијим условима на отплату од 20 и више година.
• Укинути систем субвенција и давања подстицајних средстава, а смањити пореско оптерећење привреде за 1/3 зато што смањење пореза јесте подстицај, али равноправан за све тржишне учеснике, док су субвенције селективне и често неправедне. Нижи порези значе ниже трошкове радне снаге, али и јефтинији репро материјал, гориво, сервис машина, а то су велике уштеде и исто је као да смо пољопривредницима дали новац.
• Приоритет мера аграрне политике мора бити добровољно и интересно удруживање пољопривредника путем кооператива-задруга. Задруге треба да пруже интелектуалну и комерцијалну и сваку другу подршку пољопривредницима.
  То ће, од стране државе, бити уређено и стимулисано како законски тако и финансијски.
• У свакој општини у Србији треба основати пољопривредну задругу и помоћи је са оснивачким капиталом из државног пољопр. буџета (нпр. у 2016.год. део који се планира за субвенције je 230 милиона евра, а то је за сваку основану задругу око 1,4 мил. евра)Само на тај начин задруге постају прави и истински сервис и подршка газдинствима, по угледу на најразвијеније аграрне земље и њихове кооперативе и асоцијације.

Тек тада се породична пољопривредна газдинства, као најмасовнији произвођачи тржишних вишкова и сектор који појединачно запошљава највише људи у држави (преко 630.000 регистрованих пољопривредних газдинстава и 1.400.000 радно ангажованих, без сезонске радне снаге), могу усмерити да отпочну са производњом другачијих и квалитетнијих пољопривредних и прехрамбених производа.

Србија не може (и не треба) да се такмичи са светским силама у масовној производњи хране, јер ту за нас нема никакве шансе.
Наша предност морају бити производи изнад стандардног квалитета и безбедности за употребу, а тиме и изнад стандардне цене (органска производња, производи без ГМО, брендирани производи са заштићеном географском ознаком квалитета, итд.).

За све ово потребни су стручни и поштени људи у власти, зато подржимо Покрет Доста је било-Саша Радуловић на наредним изборима, да коначно крене на боље нашем целокупном аграру и нашем сељаку, али и свима нама.

Мр Арсен Курјачки, координатор покрета Доста је било – Саша Радуловић за Јужно Бачки округ