U novosadskoj diskoteci „Kontrast“ šest mladih života ugašeno je 01. aprila 2012. I to nije bila prva tragedija u kojoj su mladi ljudi stradali u požaru u nekom od novosadskih noćnih lokala.
Branko Miladinović, otac nastradale Tamare Miladinović, osnivač je i zakonski zastupnik udruženja „Istina – Tamarini zakoni“. Pravnik je po struci i bori se da se u ovom društvu konačno nametne pravni poredak koji će podrazumevati striktnu primenu načela odgovornosti.
Poslednje informacije do kojih je ovo Udruženje došlo govore da je izgorela diskoteka nelegalno sagrađena na javnoj površini i da je odavno pre kobnog požara morala biti uklonjena. Nažalost, ovaj objekat egzistirao je kao takav pune 23 godine! Više od dve decenije nezakonitosti, nestručnih političkih kadrova u lokalnim vlastima raznih političkih boja i niko, ama baš niko nije sproveo zakon!
I onda se 23 godine tolerisanja nezakonitosti i parazitiranja gradskih službenika obrušilo u vatrenoj stihiji i svoj danak naplatilo oduzimanjem šest mladih života.
Porodice žrtava prinuđene su da na sebe preuzmu ulogu državnih organa. Jer države nema. Ona za obične građane ne funkcioniše. Ne postoji. Ona je za obične građane tu samo kada treba da naplati pogrešno obračunat porez bez rešenja. Ona je tu kada treba da mobiliše u unapred izgubljene ratove. Država je tu da hapsi i progoni političke neistomišljenike. Ali, kada treba ukloniti nelegalno sagrađeni objekat, ili kada tužilaštvo treba da ispita ko je sve 23 godine tolerisao nelegalni objekat na zelenoj površini, sve dok isti nije izgoreo i ubio šest ljudi – onda se država ne pojavljuje duže od dve decenije, dok se ne desi tragedija tolikih razmera da više niko ne može ostati ravnodušan.
Koliko još žrtava treba podneti da bi se i dalje negovali nezakonje, neodgovornost i nezainteresovanost političkih parazita za obavljanje posla za koji ih plaćamo svi mi, uključujući tu i roditelje poginulih u svim nelegalno izgrađenim ugostiteljskim objektima po Srbiji?
I hoćemo li konačno reći – DOSTA JE BILO?
Stvar je jednostavna: istražiti sva prekršajna i krivična postupanja, ili namerna nepostupanja svih nadležnih koji su morali reagovati na višedecenijsko egzistiranje objekta nelegalno sagrađenog na zelenoj površini. I procesuirati sve što nije zastarelo. A krivce za ono što je zastarelo javno moralno osuditi. Neka svi ti činovnici budu prokazani za primer svakom budućem činovniku koji će načelo profesionalne odgovornosti u svom radu staviti iza partijske poslušnosti i sitnih pogodnosti. Svaki onaj koji je zažmurio i okrenuo glavu na nezakonitosti koje su dovele do smrti šest mladih ljudi nosi svoj deo odgovornosti. I njih je za 23 godine mnogo. Spavaju li mirno?
DOSTA JE BILO moralnih kompromisa, zatvaranja očiju i okretanja glave. Pravda i istina su uvek samo jedne i nemaju više verzija.
I za kraj: Branka Miladinovića poznajem lično, bivše smo kolege. A i ja sam otac dvoje tinejdžera. Saosećam sa njim. Neizmerno. A Vi, dragi sugrađani? Da li i Vi mislite da DOSTA JE BILO? I hoćete li pomisliti na Tamaru Miladinović i njene prijatelje kada budete glasali na narednim izborima? Jer, svima koji su svojim postupcima kroz 23 godine dali doprinos ovoj tragediji to mora biti mrlja na biografiji koju neće moći sakriti. I zbog koje niko od njih nikada više ne sme obavljati bilo kakvu javnu funkciju.
Vladimir Đurić
Odbor pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” u Novom Sadu
Mozda je nemoguce otici 23 godine unazad, ali prvo ime koje je konstanta u slucajevima “Hotel Putnik”, “Laundz” i “Kontrast” je Predrag Maric. Posle prve dve tragedije u Ministarstvu nisu uspeli da donesu nikakva pravila za ugostiteljske objekte ili bar da prepisu na primer hrvatski zakon, nego se javasluku prepusta sve i na kraju dodje treca tragedija.
jasno ko dan da je dosta..hvala sto ste me podsetili na to..upravo gledam specijal o njoj…(((