Пензијски апсурди

У вези пензионера и пензија програм Покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ је сасвим прецизан и конкретан: “Укинути противуставно смањење пензија. Вратити отето. Дуг према пензионерима претворити у државне обвезнице са каматом. Војним пензионерима ускладити пензије у складу са одлуком Уставног суда са каматом. Извршити реформу пензионог система.“

Пензиони фонд је иначе потпуно девастиран трагичних деведесетих, када су о нашим судбинама одлучивали исти они који их и данас креирају. Фонд данас опслужује чак 1.735.942 пензионера (пребогат резерват за ловце на гласове) са просечном пензијом за целу 2015. од 23.196. динара. Није занемарљив ни број од 312.357 инвалидских пензионера, чија решења свакако захтевају темељну ревизију, имајући у виду забележене случајеве корупције у раду инвалидских комисија. Учешће просечне пензије у просечној заради износи 45,6%.

Посебно је понижавајући положај 200.923 пољопривредних пензионера са просечном пензијом од свега 10.467. динара, при чему 3.674 пензионера прима мање од 5.000 динара. Занимљива је и апсурдна чињеница да за око 100.000 пољопривредних пензионера, који нису остварили право на пензију јер немају уплату од најмање 15 година, повраћај уплаћеног новца није извршен!
Од укупног броја пензионера чак њих 926.965 или 59,2% има пензије испод 25.000. динара, а 130.409. пензионера или 7,5% живи са мање од 10.000 месечно.

Ови пензионери се нису нашли под ударом фамозног Закона о привременом уређивању начина исплате пензија (који је нити привремен, нити ишта уређује), који противуставно атакује на стечено право преосталих 808.977 пензионера (око 40% од укупног броја).

Ниска пензионерска примања угрожавају њихову егзистенцију, а често и њихових најближих, у окружењу пропале привреде и рекордне незапослености. Посебно је угрожена здравствена заштита најстаријих грађана, јер често не могу да плаћају медицинске услуге, лекове, помагала, путовања на специјалистичке прегледе, па и места у старачким домовима. Због умањења пензија неки су били принуђени и да напусте ове установе.

Интерес власти да контролише и манипулише овом бројном армијом гласача кључан је у настанку еснафског ПУПС-а, а све под плаштом заштите права пензионера директно из скупштинских клупа.

После потпуног скупштинског мртвила и послушног дизања руку за одлуку о смањивању пензија, ПУПС је поновно живнуо. Незадовољан понуђеном апанажом скупштинских места од коалиционих партнера, чији су родоначелници деведесетих наређивали или извршавали ликвидације, увукао се зачас под скуте главног газде да би обезбедио себе и своју интересну групу, брзо заборављајући громогласно најављен самостални излазак на изборе.

На суботњем скупу у новосадском Мастер центру под мотом „Ми се разликујемо од других“ ови мешетари су буквално превазишли сами себе.

Председник странке се патетично захвалио свим пензионерима (па и оним јадницима чије мизерне пензије нису смањиване, већ увећане за фантастичних 1,25%) на потпуно свесном жртвовању (за које их нико није ни питао). Потресним гласом их је подсетио да су то чинили још од 45. наовамо, а сада у кључном, преломном, одсудном моменту при крају свог живота, нису питали шта земља може да учини за њих, већ шта они могу да учине за њу. Па су тако спасили државу од банкрота, спречили да им деца и унуци напуштају земљу и покренули невиђену привредну активност?! O tempora, o mores!

У маниру режисера врхунских севернокорејских масовки, изненадио је тестом за Србију све присутне, тражећи од њих да му подизањем руку одговоре на три питања, без много размишљања, шта им је на срцу. На прва два сугестивно постављена питања – да ли бисте да вам пензије буду редовне и сигурне и да ли сте да вам кћерке, синови и унуци имају редован посао и поштену зараду, сви су најнормалније подигли руке. На треће питање, да ли сте за то да будете безобразно богати и моћни по било коју цену (при чему је Кркобабић очигледно мислио на себе), нико није подигао руку.

На основу овог перформанса за овце, славодобитно је закључио да је одговор присутних на тест јасан и да су сви за Србију (ма што то значило, ваљда). Додао је такође, да је последње питање поставио неки други лидер, неке друге партије, сви би аутоматски подигли руке. “И по томе се разликујемо од њих”, поентирао је на крају овај демагог par exellence, бахато игноришући интелигенцију присутних и њихово право на неумањена примања, примерену здравствену заштиту и достојанствен живот.

Преостаје нам само да са горким укусом у устима таквим и сличним индивидуама дрекнемо: “Доста је било!“.
Ускраћујући им свој драгоцени глас, забранимо им одмах и трајно да се баве нашим животима.
Ћутање нормалних неминовно води у све већу аутократију и тоталитаризам ненормалних. Реците већ сада „Доста је било“ онима који су бестидно изиграли ваше поверење, јер сутра може бити већ касно! Сутра ће сигурно бити још примитивнији и бахатији у отимању ваших пензија.

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ има реална и опипљива решења за проблеме пензионера. Дајте му шансу, нису сви исти!

Витомир Ћурчин, дипломирани инжињер у пензији

члан Покрета „Доста је било“, Зрењанин