Autorski tekst Vojvodina Ekologija

Šta se krije iza Energozelene kafilerije?

Kako se približava proleće i toplije vreme, sve češće se čuju zabrinuti komentari društava za zaštitu životne sredine i pojedinih predsednika opština, o velikom, nerešenom, ekološkom problemu adekvatnog zbrinjavanja životinjskog otpada. Ukazuje se, na sve češću, pojavu leševa uginulih životinja pored farmi, pokraj puteva, u plitko iskopanim i neobezbeđenim jamama, u vodotokovima!

dog-537074_1280 (1)

Kako se ovaj, zdravstveno i ekološki, vrlo ozbiljan problem pojavio u Srbiji?
Dugo vremena je u našoj zemlji funkcionisalo više improvizovanih kafilerija, koje su zbrinjavale leševa uginulih životinja. Sem toga, pozitivnim domaćim propisima bilo je dozvoljeno, neškodljivo i pod nadzorom inspekcije, zakopavanje u za to namenjene jame – stočna groblja.

Svaka naša, dosadašnja, vlast utrkuje se u „političkom marketingu“ i teži da se hvali sa što više „harmonizovanih“ domaćih propisa sa EU. Tako je i u ovoj oblasti naprasno učinjeno, ne vodeći računa o stvarnim tehničko-tehnološkim mogućnostima naših dotadašnjih operatera.

Nova, znatno strožija, „harmonizovana“ regulativa u ovoj oblasti, kao i „velikodušne“ subvencije države i drugi postignuti dogovori sa vlastima, skriveni od javnosti, doveli su do izgradnje „kafilerije“ u Inđiji, „Energo zelena“ belgijske kompanije „Elektrovinds“.

Posle početnih hvalospeva i republičke i pokrajinske vlasti o uspešnosti dovođenja stranog investitora, i kraćeg rada, počele su međusobne optužbe zbog sve slabijeg poslovanja novog operatera. Ubrzo je došlo i do zatvaranja pogona a usledilo je i saopštenje da je pokrenuta arbitraža protiv Republike Srbije pred Međunarodnim centrom za investicione sporove u Vašingtonu (ICSD), kako bi zaštitili svoje ulaganje od 21,5 miliona evra! Po nekim podacima, u Srbiji se godišnje generiše oko 250.000 tona animalnog otpada, a do sada se propisno zbrinjavalo svega oko 70.000 tona ( kapacitet „Energo zelene“ je oko 150.000 tona, a tu su još i naše dve preostale „neuslovne“ kafilerije u Somboru i Ćupriji). Obzirom da ovaj, ekološki i zdravstveno-bezbednosni, problem preti da eskalira u katastrofu širih razmera, Ministarstvo poljoprivrede, kao i u slučaju “aflatoksina u mleku“, pribegava „mudrom“ rešenju i ponovo vraća u pravni promet našu staru legislativu o zbrinjavanju animalnog otpada (individualno spaljivanje i zakopavanje životinjskih leševa u jame i dr. ali sada bez ozbiljnije podrške i nadzora inspekcije)!

I opet niko iz vlasti ne odgovara za ovo poigravanje sa zdravljem ljudi i zagađivanjem životne sredine.
Šta se krije iza izjava predstavnika strane kompanije da zbog sistemskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, ugrožena je životna sredina i javno zdravlje građana, a njihova investicija je dovedena u pitanje jer kompanija posluje sa značajnim gubicima!? Šta su tajno, mimo javnosti, dogovarali Vlada i ovaj investitor?

Dokle se stiglo sa arbitražom u Vašingtonu (postupak je pokrenut još 24.10.2014.godine)? Šta je sa novcem iz Fonda za razvoj?

Dokle će da se kriju, od poreskih obveznika ove zemlje, svi podaci o silnim, nadoknadama, penalima, kaznama i drugim vrstama davanja iz državnog budžeta, a sve zbog nemara, nestručnosti ili korupcije članova Vlade?

Setimo se samo obeštećenja iz budžeta za pretučenog građana SAD, pa Velje i putarske austrijske firme “Alpina”, pa čuvenog “satelita” i Dinkićevog ministra Davinića, pa nadoknade otpuštenim sudijama, silna obeštećenja po presudama iz Strazbura i još mnogo znanih i ne znanih plaćanja iz budžeta, a koji mi svi punimo putem poreza.

Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” zalaže se za potpunu transparentnost svih javnih finansija, od mesne zajedice do budžeta države! Sve mora biti dostupno zainteresovanoj javnosti. Ne može niko da krije šta se dešava i kako se troši naš zajednički novac. Ne može niko da svojata ono što je vlasništvo svih građana Srbije. Ne smeju se tajno vršiti javni poslovi. Dosta je bilo tajnih dogovora i ugovora pravljenih na štetu svih nas poreskih obveznika.

Podržimo na izborima Sašu Radulovića, jer on je garancija da se više neće kriti gde odlazi naš novac, on je garancija da ćemo znati šta radi vlast u naše ime. Ovo je godina prekretnice, ovo je poslednji voz da nešto istinski i promenimo.

mr Arsen Kurjački
koordinator pokreta
“Dosta je bilo – Saša Radulović”
za Južnobački okrug

DJB Vojvodina

DJB Vojvodina

1
Ostavite komentar

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
mile lukic Recent comment authors
najnoviji najstariji
mile lukic
Gost
mile lukic

Umesto komentara: GRAD BEOGRAD Gospodin Siniša Mali Ul. Dragoslava Jovanovića br 9 11000 B e o g r a d Predmet: sve pohvale Poštovani, Na ovaj način želimo vam da kao građanini Beograda iskažemo sve pohvale za rad Komunalne inspekcije na opštini Voždovac, gde živimo sa namerom da posebno pohvalite gospodina Aleksandra Ogarevića, komunalnog inspektora, u opštini Voždovac. Ovaj mladi i vispreni službenik, je danas 10. marta 2016. oko 11,45 sati, na jedan beskompromisan i veoma efikasan način rešio problem nekih „stanara iz ulaza 25“ ulice Vladimira Tomanovića na taj način što je kratko i jasno objasnio dvema starijim ženama, od kojih jedna ima 88 godina, kako se kućica, koju su dobrovoljnim prilozima podigli stanari okolnih ulaza, ljubitelji životinja, za tri gradska-napuštena psa, koji se za razliku od mnogih ljudi ponašaju mnogo civilizovanije, nalazi na nedozvoljenom mestu. U nekim zemljama, ovako, kratko, jasno i efikasno ponašanje državnog činovnika Ogarevića, pre bilo bi možda okarakterisano kao demonstracija nasilja i bahaćenja, nego li civilizacijskog ponašanja, kako se očekuje. No, to je ipak stvar nečije lične kulture ili nekulture, u današnjim okolnostima ništa čudno. Zašto sve pohvale, ovom mladom i sposobnom državnom činovniku? Postupajući, kako reče, po prijavi „nekih stanara iz ulaza 25“ (ma da takav ulaz ne postoji u okruženju), ovaj mladi čovek je krenuo u svoje radne pobede, izlažući se raznim opasnostima, od kojih su neke mogle biti opasne i po život, a sve u cilju da nam Grad bude komunalno uredniji. Svu svoju profesionalnost u ponašanju, nedvosmisleno je stavio do znanja dvema staricama, kojima su ovi psi možda jedina životna radost, da ako mu se bude htelo, spornu kućicu može i da uništi, a životinje pošalje u kafileriju? Što bi partizani nekada rekli „po kratkom postupku“, nekoga skratiti za život, pa makar on bio i pasji. Propisi su propisi, reče ovaj čovek i krenu u egzekuciju, a nas to podseti na istovetnu izjavu poznatog glumca Pavla Vujisića u filmu „Ko to tamo peva“, jer su događaji a i vremenske okolnosti na sve to, veoma slični. Taj mladi i hrabri čovek, nije obraćao pažnju na istrulele podzemne kontejnere, u koje je mogao upasti i životno stradati, oko kojih se nalazila gomila đubreta, koje ponekad danima niko nije smatrao za potrebnoim da pokupi, jer njegov pogled je bio usmeren, na objekat, postavljen pre više godina, koji se nalazio u žbinju, gotovo teško primetljiv, ofarban zelenom bojom, kako bi se uklapao u ambijent, da nikoga ne ugrožava, u kome su se „gradski-naši“ psi sklanjali od nepogoda i to nekoliko godina unazad. Do dolaska na „sporni objekt“ ovaj mladi i sposobni državni činovnik, mogao je udariti glavom i u metalnu garažu (koja tu godinama stoji na trotoaru) i nikome ne smeta, jer se u njoj verovatno ništa ne nalazi ili je tu plaćen reket, pa to niko ne sme da dira. E da su tu možda boravili psi, možda bi i tu bio efikasan. Ali na sreću svih nas i tu je prepreku ovaj mladi državni činovnik uspešno savladao, gotovo je ne primetivši, kako… Opširnije »