Ауторски текст Војводина

Поплаве, премијер и осигурање

После две године поново су нас поплавиле „стогодишње“ воде, оне које се јављају једном у сто година. У међувремену, један капитални министар окривио је бога и један фрижидер у каналу, а премијер се наљутио на један бесправно изграђени објекат, сву кривицу свалио на њега (као да не зна да му је и председнк државе бесправни градитељ и као да не зна да у овој земљи градитељи што су моћнији и повезанији са његовим локалним функционерима – то више раде бесправно) и онда испалио сјајну идеју – да се уведе обавезно осигурање од поплава.

 

novi-pazar-poplava-most

 

Можда нисам експерт за хидрологију, метеорологију и одбрану од поплава, али у осигурање се прилично разумем. Са 19 година радног искуства у тој бранши могу сасвим лепо да одговорим и премијеру, без радног стажа, и Марку Благојевићу који је брже – боље подржао предлог (маркетиншки прикладно прокислог) премијера, дат онако преко (мокрог) колена.

Да је премијер радио игде, а могао је било где, јер свака компанија купује барем неко осигурање, па о њему има барем елементарног појма, знао би понајпре да осигурање мора да се плати. Осим ако не рачуна да ће све осигуравајуће куће на његову наредбу реаговати издавањем полиса осигурања по принципу „дођеш ми“. Неке, под партијском контролом можда и хоће. Али, тако ће и штете надокнадити – на „дођемо вам“. Јер, то у договорној и партијски диктираној економији увек тако бива. Пошто осигурање мора да се плати, онда они који ће по премијеровој идеји бити законски обавезани да га купе морају бити платежно способни. А већини у овој земљи стандард не даје „ни за ‘леба“, те су им полисе осигурања одавно само мислена именица. Јасно је, дакле да је неопходно имати адекватан животни стандард да би се куповина осигурања подразумевала или законски прописала. А то ће бити, како воле да нам кажу, „за најдаље две године“.

Међутим, има ту још нешто фундаментално, о чему наравно премијер и Марко Благојевић нарочито појма немају. Осигурање је намењено заштити од ризика. Ризик је, по дефиницији, догађај чије је наступање неизвесно. А то се за поплаве у Србији не може рећи. Осигурање ради на принципу вишегодишњег пуњења фондова од великог броја осигураних, како би се онда мањем делу угрожених и оштећених штета надокнадила. То све заједно значи да ни једна осигуравајућа компанија никоме полису од поплаве дати неће, све док су те поплаве сасвим извесни догађаји, а поготово у данима када су већ увелико у наступању.

Озбиљне компаније ових дана обавештавају своју продајну мрежу да се сада поплаве не могу осигурати и забрањују издавање полиса на угроженим подручјима. Логично, јер за један динар наплаћен по продатој полиси, засигурно ће бити хиљаду динара штете за исплату. Нека компанија можда и прихвати да прода полису, али са сакатим покрићем, гомилом рестрикција и по високој цени, што нас враћа на платежну способност купаца која ће бити „за најдаље две године“.

И додатна „ситница“: осигурање од поплаве на домаћем тржишту је допунско покриће које се не може купити, а да пре тога није купљена полиса од пакета основних ризика (пожар, олуја, град, удар грома, експлозија…). Премијер наравно не зна да то његов предлог додатно поскупљује. Али, моћи ћемо то себи приуштити „за најдаље две године“.

Шта је решење? Избацити паразите из водопривредних предузећа и посао подизања и одржавања насипа препустити стручњацима. У локалне самоуправе увести већ на овим изборима честите људе који ће пратити трошење новца намењеног одбрани од поплава и инсистирати да се о свему томе транспарентно извештавају бирачи чији су животи и имовина угрожени потенцијалним поплавама.

Транспарентно се мора пратити рад и водопривредних предузећа: по којим критеријумима бирају управу и кога запошљавају, какве инвестиционе планове усвајају и како те инвестиције спроводе, ко су им извођачи, какве су им референце, како су спроведене јавне набавке, где се праве највећи трошкови и зашто, јесу ли профитабилни или нису и зашто, и ко и када спроводи ревизију њиховог пословаља и какви су налази те ревизије. Већ то ће бити довољно да се направи искорак у правцу подизања стандарда живота људи, па ће и платежна способност да себи купе осигурање доћи сама по себи. И онда се неће ни морати било ко законом приморавати да га купи.

А они који за поплаве оптужују бога и фрижидер у каналу подсећамо да су, на пример, Холанђани одавно решили поплаве, иако бог није Холанђанин.

 

Владимир Ђурић,  члан покрета “Доста је било – Саша Радуловић” 

Градски одбор у Новом Саду

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja. Geda je… kako bi ga fizički opiso.. jako ima oštar pogled, mož’ seći lubenice njim, al drugo mu tupo, svu je zemlju slupo. Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić, pa pričkino palac daskom. Siso ga da smanji otok i smišljao da bolje potok zatrpamo časkom.
    I kupimo “polisu” osiguranja umesto da uredimo tokove.

  • Primetio sam da je ovde nešto promaklo, ne samo autoru, već i celokupnoj javnosti.
    U nekim krajevima je za poplavu, prema rečima APV, kriv ljudski faktor, tj. zatrpani kanali.
    Vodeći se izjavom “nepogrešivog”, onaj ko je nadležan da održava kanale u funkciji nije radio svoj posao, dolazimo do suštine da šteta SVAKOME MORA BITI NADOKNAĐENA DO POSLEDNJEG DINARA!
    Jedan od rizika koji se može ugovoriti u Srbiji je “Osiguranje od rizika profesionalne odgovornosti”.
    Znači da bi svi, koji su pretrpeli štetu, trebalo da štetu nadoknade od nadležne službe, Srbija voda ili lokalne samouprave.
    Takođe i osiguravajuća društva imaju pravo na regres od istih, ukoliko su naknadile štetu osiguranicima.
    Da se razumemo, ovo nije stvar dobre volje, već obaveza, bez obzira da li je oštećeni imao ugovoreno osiguranje od rizika poplave ili nije.
    Moglo bi se još dosta pisati o tome, ali …

    • Iz komentara mi deluje da smo kolege, što mi je drago. Elem, nije mi ništa od ovoga pomaklo, jer kako rekoh u tekstu, 19 godina radim u osiguranju. Ali, naprosto, tekst bi bio predugačak da sam i ta pitanja otvorio. Da, naravno, krivac se može alocirati u većini slučajeva. Onaj koji je zatrpao kanal za odvodnjavanje, onaj koji ga nije održavao, a trebao je itd. I treba ih tužiti za pretrpljanu štetu, ukoliko advokat proceni da je dokaziva uzročno – posledična veza između nečijeg činjenja (ili nečinjenja) i pretrpljene štete. E sad, tužiti vodoprivredna preduzeća što su nesavesno obavljala svoj posao, tužiti lokalne samouprave… Tužiti ili ne, pitanja su za advokate. Neki od tih krivaca imaju osiguranu svoju odgovornost. To samo znači da bi njihovu odgovornost presuđenu na sudu umesto njih finansiralo osiguranje. Polisa osiguranja odgovornosti je prosto samo alternativni džep iz kojeg oštećeni treba da se naplate, ako imaju sudsku presudu. Novac neće dati štetnik, nego onaj koji je njegovu odgovornost osigurao. Tako da….slažem se sa komentarima.

    • Kako ne bi bili suvoparni. Kada na putu naiđete na neobeleženu rupu, imate pravo da tužite nadležnog koji taj put održava.
      Polisa osiguranja, ako postoji, se u ovom slučaju tretira kao garantno sredstvo. Ukoliko nadležni nema polisu, moraće da se snađe za novac.
      Izvršna vlast, svesno ili iz neznanja, sa svojim pravima nije upoznala svoje građane, a što im je Ustavom zagarantovano pravo, čime ih je dovela u zabludu.
      Pošto ste radnik u osiguranju, ne bi trebalo da apostrofiram šta u stručnom svetu znači pojam “zabluda”.
      Na materijalne štete se nadovezuju nematerijalne štete, kao u GSP, izgubljena dobit…
      Pošto Javna preduzeća ne mogu u stečaj, neko mora da obezbedi sredstva za naknadu, što automatski znači da je neophodno da se definiše odgovoran, a što opet otvara kvalifikacije zaposlenih i najzad uvođenje ODGOVORNOSTI U JAVNOM SEKTORU!
      Mislim da je neophodno da se DJB konsultuje sa pravnicima i upozna građane sa svojim pravima, kao i da ih sa tim pravima, iako je bila dužna, nije upoznala izvršna vlast sa APV na čelu.
      Inače smatram da je tajming teme izuzetan i na tome Vam upućujem komplimente.
      APV je koristio tuđu nesreću da bi poentirao, ali je sada istrčao pred rudu.
      I dobro je što se niko nije setio da reaguje na ovakav način, jer su se akademici iz SNS-a istrčali žešće.
      Biće na kraju: “neka medo ja ću”

    • Aaaa, pa Vi ste mala maca za ove naše ”nadležne” (nedležni su namerno pod navodnicima iz očitih razloga). Nemate pojma kako su elegantno rešili slučaj poplave od kanala za navodnjavanje u Čačku. Jednostavno su prebacili kanal u nadležnost ”Srbijavoda”. Ovi ga, naravno, nisu još primili, jer ni oni nisu naivni, tako je kanal sada u ”pravnom vakuumu”, a mi u ”crnoj rupi”.

  • Kod mene u Windor-u provincija Ontario neka osiguranja I ne zelenda progaju polise za osiguranja od poplava. Neki delovi grada zbog lose kanalizacione mreze imaju poplave po kucama kad God su have kise, rizik za osiguranja je veliki I onda I nenprodaju osiguranja. Pozdrav DBJ. Dijaspora je uz vas.

    • To je i rečeno u tekstu: osiguranje od onoga što je izvesno ili je već u nastupanju dobiti se ne može. Poplave u Srbiji su izvesne na dosta područja. Plavljena područja moći će na leto kupiti osiguranje, ali će cena biti prilagođena istoriji šteta i biće visoka.

    • pa pazi da ti pojasnim kada to budes pokazivao gazdi kumovima segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskom biznismenu shinishovu i ostalim retardima ti reci da je pronadjen krivac za poplave to je upravo ovaj frizider zato je tu i prikazan kako bi bio primetan.