Радуловић: Посланике бирам на конкурсу

Са дипломом добре школе и светским искуством у послу Саша Радуловић би имао чиме да се бави, али су га четири и по месеца, колико је провео у Влади на месту министра, гурнула у политику. Ови избори су његов трећи тест у овом занату.

Доста је било, а шта ће бити?
– На овим изборима ћемо ући у скупштине, а до краја 2016. очекујем распад СНС, јер ће освојити мање од 40 одсто гласова. То ће бити почетак њиховог краја. Очекујем поново парламентарне изборе 2017. године заједно са председничким, очекујем победу на тим изборима и да рестартујемо Србију.

Имате амбициозне прогнозе изборног пласмана. На чему их заснивате?
– Податке које тренутно имамо, а засновани су на интерним истраживањима разних агенција, показују да смо на нивоу Републике изнад шест одсто, на нивоу Београда око десет, Војводини осам, у остатку Србије доста слабији – негде око три – четири одсто. Градови јачи, села јако слаба.

Јесте ли уручили премијеру списак неиспуњених предизборних обећања – на какав сте пријем наишли?
– То је урадио Форум младих нашег покрета и они тек треба да нам дају извештај о томе. Верујем да премијер то неће ни прочитати, али је битно да подсетимо јавност на све што су обећавали, а нису испунили.

И колико сте тих обећања набројали?
– Десетак кључних, а главна је његово обећање да ће поднети оставку у року од шест месеци уколико нам не буде боље. То се није десило, а боље нам сигурно није. Обећао је и да неће бити смањења пензија, обећао је отварање разних фабрика које никад нису отворене и да не набрајамо.

Како протиче конкурс за одборнике и посланике? Неуобичајен начин регрутовања будућих заступника.
– Морам признати да иде споро. Људи се гаде политике, а нама требају нови и пристојни људи. Народ више ником не верује. И они који су пре обећавали окренули су се у супротном смеру од онога о чему су причали, тако да влада велика апатија. Ипак, тамо где не будемо имали кредибилне људе нећемо ни излазити на изборе.

У кога се ви уздате на овим изборима?
– У боље организовану популацију са вишом и високом школом. Има и доста људи са средњом школом, покрет се шири, али још увек много људи не зна за нас. Наши подаци кажу да око 60 одсто грађана зна за наш покрет. Од тог броја пола је добро упозната са тим шта радимо, дакле неких 30 одсто бирачког тела, пола зна отприлике, а ових 40 одсто се можда сете „Е, тај је некад био министар“.

Имате ли медијску блокаду. Можете ли да се појавите на телевизији?
– Ни на једној телевизији са националном фреквенцијом немам приступ. Последњи пут на таквој телевизији био сам у „Утиску недеље“ код Оље Бећковић 30. марта 2014. године.

Обилазите Србију, шта вам људи говоре?
– Проблем је управо медијска блокада и људи не могу да виде где смо били и шта смо радили. Ја сам, као и потпредседници, готово сваки дан на терену. Код људи видимо страх и што је мања средина, то је страх већи. Људи мисле да је популарност Вучића заиста 50 одсто, повлаче се, на локалу губе посао, прети им се… Директно се прети и нашим члановима, траже им да сиђу са листе и да не помажу покрет. Онима који имају неки бизнис шаљу се инспекције. Заиста је велика пресија и перцепција Вучићеве популарности даје ветар у крила његовим кадровима на локалном нивоу да то раде.

Стално тврдите како је Вучић центар корупције. Можете ли објаснити подробније?
– Изаћи ће књига Душана Павловића, потпредседника Покрета о тих наших четири месеца и двадесет дана у Влади Србије која прецизно говори о тим корупционашким епизодама у које сам се најнепосредније уверио. Једна од њих кад је Чедомир Јовановић тражио кредит из Фонда за развој а ми смо то кредитирање зауставили. Иначе, из Фонда за развој је на разне стране бачено две милијарде евра нашег новца. У првој години сви плаћају рате, у другој половина, у трећој нико. И то је тако ишло, паре су се извлачиле преко стечаја. Дакле, Јовановић је тражио новац, а ми смо то обуставили. Вучић ме зове у кабинет и каже: „Чеда је тражио кредит, ајде пусти му то, требаће ти“. Ја питам како ће ми требати. Он каже: „Шта те кошта“. Мене не кошта ништа, рекао сам, нису моје паре, али сам ту да водим рачуна о том новцу. Дакле, не може. Између већине њих постоји та нека транге-франге трговина, док народ мисли како се они нападају и не подносе. Спречили смо и пљачку Вршачких винограда које су хтели да продају неком Кинезу за пет милиона евра, а само толико су вределе тренутне залихе вина.

Коалиције служе за уцене и рекетирање
– Не видимо смисао у коалицијама. Повукли смо једну црвену линију политике и рекли шта је нормално а шта није за једну политичку организацију. Дакле, нормално је да неко мисли како је будућност Србије на Западу, а други да мисли како је на Истоку и о томе се може дискутовати. Али није нормално да се странка претвори у биро за запошљавање. Није нормално да узимате рекет на свему што држава ради, није нормално да утичете на медије и покушавате да их финансијски контролишете, није нормално да утичете на правосуђе, па преко њега правите коалиције, да не помињем аферу „кофер“ из 2008. и Мишу Банану из 2012. То једноставно није нормално.

Извор: Блиц