Radulović: Poslanike biram na konkursu

Sa diplomom dobre škole i svetskim iskustvom u poslu Saša Radulović bi imao čime da se bavi, ali su ga četiri i po meseca, koliko je proveo u Vladi na mestu ministra, gurnula u politiku. Ovi izbori su njegov treći test u ovom zanatu.

Dosta je bilo, a šta će biti?
– Na ovim izborima ćemo ući u skupštine, a do kraja 2016. očekujem raspad SNS, jer će osvojiti manje od 40 odsto glasova. To će biti početak njihovog kraja. Očekujem ponovo parlamentarne izbore 2017. godine zajedno sa predsedničkim, očekujem pobedu na tim izborima i da restartujemo Srbiju.

Imate ambiciozne prognoze izbornog plasmana. Na čemu ih zasnivate?
– Podatke koje trenutno imamo, a zasnovani su na internim istraživanjima raznih agencija, pokazuju da smo na nivou Republike iznad šest odsto, na nivou Beograda oko deset, Vojvodini osam, u ostatku Srbije dosta slabiji – negde oko tri – četiri odsto. Gradovi jači, sela jako slaba.

Jeste li uručili premijeru spisak neispunjenih predizbornih obećanja – na kakav ste prijem naišli?
– To je uradio Forum mladih našeg pokreta i oni tek treba da nam daju izveštaj o tome. Verujem da premijer to neće ni pročitati, ali je bitno da podsetimo javnost na sve što su obećavali, a nisu ispunili.

I koliko ste tih obećanja nabrojali?
– Desetak ključnih, a glavna je njegovo obećanje da će podneti ostavku u roku od šest meseci ukoliko nam ne bude bolje. To se nije desilo, a bolje nam sigurno nije. Obećao je i da neće biti smanjenja penzija, obećao je otvaranje raznih fabrika koje nikad nisu otvorene i da ne nabrajamo.

Kako protiče konkurs za odbornike i poslanike? Neuobičajen način regrutovanja budućih zastupnika.
– Moram priznati da ide sporo. Ljudi se gade politike, a nama trebaju novi i pristojni ljudi. Narod više nikom ne veruje. I oni koji su pre obećavali okrenuli su se u suprotnom smeru od onoga o čemu su pričali, tako da vlada velika apatija. Ipak, tamo gde ne budemo imali kredibilne ljude nećemo ni izlaziti na izbore.

U koga se vi uzdate na ovim izborima?
– U bolje organizovanu populaciju sa višom i visokom školom. Ima i dosta ljudi sa srednjom školom, pokret se širi, ali još uvek mnogo ljudi ne zna za nas. Naši podaci kažu da oko 60 odsto građana zna za naš pokret. Od tog broja pola je dobro upoznata sa tim šta radimo, dakle nekih 30 odsto biračkog tela, pola zna otprilike, a ovih 40 odsto se možda sete „E, taj je nekad bio ministar“.

Imate li medijsku blokadu. Možete li da se pojavite na televiziji?
– Ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom nemam pristup. Poslednji put na takvoj televiziji bio sam u „Utisku nedelje“ kod Olje Bećković 30. marta 2014. godine.

Obilazite Srbiju, šta vam ljudi govore?
– Problem je upravo medijska blokada i ljudi ne mogu da vide gde smo bili i šta smo radili. Ja sam, kao i potpredsednici, gotovo svaki dan na terenu. Kod ljudi vidimo strah i što je manja sredina, to je strah veći. Ljudi misle da je popularnost Vučića zaista 50 odsto, povlače se, na lokalu gube posao, preti im se… Direktno se preti i našim članovima, traže im da siđu sa liste i da ne pomažu pokret. Onima koji imaju neki biznis šalju se inspekcije. Zaista je velika presija i percepcija Vučićeve popularnosti daje vetar u krila njegovim kadrovima na lokalnom nivou da to rade.

Stalno tvrdite kako je Vučić centar korupcije. Možete li objasniti podrobnije?
– Izaći će knjiga Dušana Pavlovića, potpredsednika Pokreta o tih naših četiri meseca i dvadeset dana u Vladi Srbije koja precizno govori o tim korupcionaškim epizodama u koje sam se najneposrednije uverio. Jedna od njih kad je Čedomir Jovanović tražio kredit iz Fonda za razvoj a mi smo to kreditiranje zaustavili. Inače, iz Fonda za razvoj je na razne strane bačeno dve milijarde evra našeg novca. U prvoj godini svi plaćaju rate, u drugoj polovina, u trećoj niko. I to je tako išlo, pare su se izvlačile preko stečaja. Dakle, Jovanović je tražio novac, a mi smo to obustavili. Vučić me zove u kabinet i kaže: „Čeda je tražio kredit, ajde pusti mu to, trebaće ti“. Ja pitam kako će mi trebati. On kaže: „Šta te košta“. Mene ne košta ništa, rekao sam, nisu moje pare, ali sam tu da vodim računa o tom novcu. Dakle, ne može. Između većine njih postoji ta neka trange-frange trgovina, dok narod misli kako se oni napadaju i ne podnose. Sprečili smo i pljačku Vršačkih vinograda koje su hteli da prodaju nekom Kinezu za pet miliona evra, a samo toliko su vredele trenutne zalihe vina.

Koalicije služe za ucene i reketiranje
– Ne vidimo smisao u koalicijama. Povukli smo jednu crvenu liniju politike i rekli šta je normalno a šta nije za jednu političku organizaciju. Dakle, normalno je da neko misli kako je budućnost Srbije na Zapadu, a drugi da misli kako je na Istoku i o tome se može diskutovati. Ali nije normalno da se stranka pretvori u biro za zapošljavanje. Nije normalno da uzimate reket na svemu što država radi, nije normalno da utičete na medije i pokušavate da ih finansijski kontrolišete, nije normalno da utičete na pravosuđe, pa preko njega pravite koalicije, da ne pominjem aferu „kofer“ iz 2008. i Mišu Bananu iz 2012. To jednostavno nije normalno.

Izvor: Blic