Kada se razmatraju primeri neuspešne reforme državnih institucija, mnogi, s pravom, prvo navedu Ministarstvo spoljnih poslova. Ovo ministarstvo je, u najmanju ruku, u poslednjih 25 godina, predmet razgrađivanja, odnosno žrtva političke podobnosti, nepotizma i “kumovskih veza”, kao i podmirivanja partijskih interesa, što je neumitno dovelo do drastičnog pada profesionalizma u okviru ove značajne institucije.
Foto: www.koreni.rs
Nažalost, ni u periodu posle petooktobarskih događaja nije došlo do suštinskih promena u vođenju i organizaciji ovog ministarstva, za šta je samo delimično bila „zaslužna” nefunkcionalna država Srbije i Crne Gore. Tako, deset godina nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost, Srbija i dalje nema spoljnopolitičku strategiju, a gromoglasno najavljivan Zakon o spoljnim poslovima, za koji je javna rasprava okončana još u novembru 2013. godine, završio je u fioci. Ovo je samo još jedan u nizu primera koji ilustruju nepostojanje političke volje da se sprovedu istinske reforme i uvede red u državnu upravu.
Prioritet spoljne politike trebalo bi da bude efikasna zaštita interesa Republike Srbije i njenih građana u inostranstvu. Osim toga, jedan od najznačajnijih ciljeva je sticanje i održavanje međunarodnog ugleda, odnosno prepoznavanje zemlje kao pouzdanog partnera koji odgovorno preuzima i ispunjava obaveze. Da bi se to postiglo, neophodno je voditi aktivnu spoljnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima, kao i opšteprihvaćenim vrednostima i principima međunarodnog prava.
Preduslov za to je postojanje visoko profesionalne diplomatske službe koja bi na verodostojan način mogla da prati, oceni i utiče na međunarodna dešavanja. Najvažniji korak u tom pravcu, pored definisanja spoljnopolitičke strategije, jeste usvajanje Zakona o spoljnim poslovima koji bi uveo red u našu diplomatsku službu, definisao odnos Ministarstva spoljnih poslova sa drugim institucijama i, uz uvođenje i doslednu primenu najznačajnijih instrumenata strateškog planiranja i upravljanja, povratio ugled ovoj instituciji.
Ovako reformisano ministarstvo trebalo bi da preuzme ulogu centralnog autoriteta u kreiranju i koordinisanju spoljnopolitičkih aktivnosti. Nažalost, posle dugog perioda urušavanja, ono trenutno nije sposobno da na odgovarajući način odgovori ovakvom izazovu. Neefikasne procedure i dalje dominiraju ovom institucijom, a izvestan broj mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi, koji su u poslednjih 15 godina primljeni u Ministarstvo, u najvećoj meri utopili su se u moru starih kadrova i prevazišlog načina rada.
Posle izbora 2012. godine, situacija u Ministarstvu se dodatno pogoršala zapošljavanjem velikog broja nekompetentnih, ali politički ili na drugi način podobnih službenika, od kojih su neki, nažalost, krasili i naslovne strane tabloida. Stoga, ovaj negativni trend neophodno je obrnuti i uložiti napor da se u diplomatsku službu privuku obrazovani i kompetentni ljudi od integriteta.
To će biti moguće samo ako se promeni dosadašnja kadrovska politika i stvore uslovi koji će precizno propisati i dosledno primenjivati kriterijume za napredovanje u službi, pružiti šansu mlađim službenicima da zauzmu odgovorne pozicije, stvoriti mogućnosti za kontinuirano usavršavanje, kao i kreirati atmosferu koja će podsticati promene i inovacije.
Uz to, potrebno je težiti izgradnji organizacione kulture koja će se zasnivati na pozitivnim vrednostima, kao što su služenje građanima, profesionalizam, lični integritet, posvećenost, otvorenost za saradnju i inovacije, timski rad i preuzimanje inicijative. Naravno, veliki broj zaposlenih u Ministarstvu već poseduje ovakve karakteristike, ali oni su najčešće marginalizovani od nosilaca dominantnog vrednosnog koda koji karakteriše održavanje status quo, individualni karijerizam, inertnost, institucionalni autizam i neutemeljeni elitizam.
Osim prethodno navedenog, postoji potreba i za racionalizacijom diplomatsko-konzularne mreže na osnovu jasno definisanih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i prilagođavanje njihove strukture i funkcija novonastalim potrebama, pre svega, konstantnom porastu uloge misija u ekonomskom pogledu, povećanom obimu konzularnih poslova, kao i potrebi za intenziviranjem javne diplomatije.
Međunarodni odnosi postali su znatno složeniji i da bi se Republici Srbiji i njenim građanima obezbedili sigurnost i prosperitet neophodno je, između ostalog, stvoriti diplomatsku službu koja će moći da utiče na međunarodna dešavanja u skladu sa nacionalnim interesima i pravilno procenjenim mogućnostima. Stoga, potrebno je modernizovati i racionalizovati rad Ministarstva, u velikoj meri odgovarajućom primenom najnovijih dostignuća u informaciono-komunikacionim tehnologijama, uz prethodno jasno određene spoljnopolitičke ciljeve, kao i kriterijume njihovog ostvarivanja.
Jovan Jovanović,
bivši ambasador u Indoneziji i član Kluba za spoljnu politiku pokreta “Dosta je bilo”
Pojedine stranke imaju na listama za poslasnike Srbe iz rasejanja… Bolje bi bilo da isti budu kandidati za ambasadore i konzule u tim zemljama i tako preusmere svoje iskustvo. Danas je možda broj Srba u Srbiji jednak broju Srba van Srbije, a broj poslanika broju ambasadora i konzula…
Znači po vama strnac, Srbin iz BiH, Hrvatske, Montenegra… treba da bude finansiran iz Kragujevca, Topole, Novog Sada…da bude “ambasador” Srbije i da štiti interese svoga sela koje se nalazi negde van granica Srbije?? Pa nekako mi se ne čini da je to u interesu ovih što plaćaju. Ja recimo mislim da bi bilo dobro da se kvota Republike Srpske u MSP BiH treba popunjavati ambasadorima iz Srbije i da oni onda isključivo treba da štite interese Srbije o trošku Sarajeva i Banja Luke. Ili recimo da pozatvaramo naše konzulate i ambasade i pozovemo se na divan sporazum koji imamo sa Montenegro o međusobnom zastupanju, pa neka oni malo plaćaju diplomatsku mrežu i rade za nas.
Ne delim mišljenje gospodina Jovanovića da bi MSP trebalo reformisati i modernozovati. Kako nešto reformisati kada ne znaš ni čemu ono služi? MSP bi, već po nazivu, moralo da se bavi spoljnim poslovima i politikom prema inostranstvu. Koja je to politika? Ona na “četiri stuba”? I Evropa i Rusija? I Kinezi i Arapi? I nesvrstani i svrstani? Pa tek zamešateljstvo oko toga koje su nam zemlje prijateljske i koje to nisu? Znamo, na primer, još iz osnovne škole da su nam svi susedi dušmani, i sasvim je prirodno da nas kod suseda predstavljaju provereni patrioti, a gospodin Jovanović ih naziva starim kadrovima. Pa šta ako su stari? Neka su stari, važno je da su iskusni. A šta je sa SAD? Jesu li nam one neprijatelji ili prijatelji? Kako tamo da se ponaša naš ambasador, da reži ili da se smejulji? Pored svih tih pitanja, na koje odgovore ne znamo i nemamo, postoji jedan problem koji ih sve nadilazi: modernizacijom bi se ugrozila naša čuvena, endemska srpska tradicija! Zašto bi mi, pravi istorijski narod, prihvatali bilo čija tuđa iskustva, zašto bi prihvatali mrsku globalizaciju koja nam seče vekovne korene? Mi smo oduvek govorili srpskim jezikom, ma gde se našli, zašto bi naši ambasadori govorili nekim nepoznatim stranim jezicima? Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ovo odavno zna i zato mu ne pada ni na pamet da govori engleski. Uostalom, zar nije već bivši ministar MSP-a Ivan Mrkić ovu instituciju dovoljno modernizovao? Zar nije doveo brojne mlade starlete? Šta je još trebalo da uradi, da dovede i maloletnice?
Ne, gospodine Jovanoviću, niste u pravu, nama nije potrebna nikakva modernizacija, nama je potrebno da nas svet prihvati ovakve kakvi jesmo.
Gospodine Zivkovicu,ocigledno je da zivite u srednjem veku i da podrzavate stari provereni partijski kadar koji radi samo u interesu svoje partije i sebe.Cak se i ambasadori zemalja gde je domicilni engleski trude da nauce srpski dok su na sluzbi u Beogradu a nasi ne znaju ni da beknu bilo koji drugi jezik(eventualno natucaju ruski) a o vaspitanju,protokolu i postovanju zemlje domacina i da ne pricam…Za Vas je znanje i usavrsavanje nazadno a tako nam je i u drzavi.I u cemu je to stari kadar iskusan i na koji nacin radi u interesu drzave i gradjana i koje kvalifikacije imaju za diplomatiju?Pa pogledajte ko nam radi u ambasadama,kako se ponasaju i kako su izabrani na to,veoma odgovorno mesto.Pozdrav
Sećam se pre nekih 3-4 godina jedna mlada devojka koja je stekla diplomu uporednog anglosaksonskog i evropskog prava na Sorboni i Kings koledžu u Londonu vratila se nakon diplomiranja u zemlju. Godinu dana je pokušavala da nađe posao u raznim institucijama i firmama medju kojima je bio i MIP. Takvi kadrovi MIPU nisu bili potrebni. Mala je nakon godinu dana lupanja glavom u zid otišla. Sada je advokat sa stalnim zaposlenjem u Monaku. Njoj je dobro. Da li je nama? Imamo li mi dece za izvoz?
Postovani g. Jovanovicu,molim vas vas meil ili drugi kontakt,hvala.
katica