Nema veće istine od one da svaki zdrav čovek ima milion različitih želja, a svaki bolestan čovek samo jednu.
Zdravstveno stanje građana Srbije je zabrinjavajuće. Organizacija „Health consumer powerhouse“ duže od 20 godina sprovodi godišnja istraživanja o zadovoljstvu korisnika zdravstvenih usluga, kao i o kvalitetu zdravstvenih usluga u više od 30 evropskih zemalja. Kriterijumi po kojima se utvrđuje kvalitet usluga su precizno definisani i primenjuju se od početka sprovođenja istraživanja.
Navedeno istraživanje se na teritoriji Srbije sprovodi u poslednje četiri godine. Dve godine je Srbija, prema navedenom istraživanju, bila na samom dnu liste, dok se u poslednje dve godine situacija nešto menja te smo, u istraživanju za 2015. godinu, rangirani na 30. mesto od mogućih 35, zahvaljujući poboljšanju opšte informisanosti pacijenata, manjoj smrtnosti beba i dostupnosti nekih lekova.
Foto: Super Radio
Najveću odgovornost za zdravstvenu sliku stanovništva snosi država, kao organizator zdravstvene zaštite. Država, odnosno Narodna skupština, donosi Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Država, odnosno lokalna samopurava, je osnivač svih zdravstvenih ustanova u Srbiji (osim zdravstvenih ustanova u privatnom vlasništvu koje čine oko 10% ukupnog broja ustanova). Država je osnivač Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Država, odnosno nadležno Ministarstvo, donosi plan mreže zdravstvenih ustanova. Država, odnosno nadležno Ministarstvo, daje procenu novih zdravstvenih tehnologija…
Kako to u praksi izgleda zna svako ko je pokušao da zakaže pregled kod lekara specijaliste, ili, ne daj Bože, hiruršku intervenciju…I, već godinama unazad, uvek je jedno isto opravdanje: Nema para! Nova oprema je skupa, novi lekovi su skupi, sve je skupo…
To ne sme i ne može biti opravdanje! Zdravlje stanovništva mora biti prioritet svake vlasti u Srbiji u budućnosti. Zdravstvena zaštita se mora, od početka do kraja, potpuno reformisati.
Model zdravstvenog osiguranja koji se primenjuje u Srbiji identičan je više od 60 godina. A sve ostalo se u Srbiji promenilo. Demografska struktura stanovništva, prosečna starost, broj građana koji izdvajaju doprinos za zdravstveno osiguranje u odnosu na one koji ne izdvajaju, broj građana sa najčešćim oboljenjima (kardiovaskularne i plućne bolesti) u odnosu na broj stanovnika…
Dakle, potrebe su drugačije, a model zdravstvenog osiguranja ostaje identičan.
Zdravstveni radnici se sa takvom situacijom susreću svakodnevno, a vide i čuju kako sistem funkcioniše u državama koje osećaju odgovornost za zdravstveno stanje svojih građana i koje kontinuirano rade na povećanju nivoa kvaliteta zdravstvenih usluga i odlaze tamo gde im se pruža prilika da na najbolji mogući način, u najboljim mogućim uslovima rade ono što najbolje znaju i za šta su se školovali- da leče ljude!
Srbija mora da reformiše zdravstveni sistem u potpunosti. Overavanje zdravstvenih knjižica mora da se ukine, jer je neustavno. Svakom građaninu mora biti omogućen osnovni paket zdravstvenih usluga. I svaki građanin mora u svako doba imati jasnu informaciju šta u osnovnom paketu zdravstvenih usluga dobija na godišnjem nivou. Usluge iz ovog paketa bi bile finansirane iz budžeta, a svaki građanin bi mogao uslugu iz osnovnog paketa dobiti u bilo kojoj ustanovi na teritoriji Srbije.
Dodatni paket zdravstvenih usluga bi trebalo ponuditi građanima koji izdvajaju, ili su tokom života, izdvajali sredstva za zdravstveno osiguranje. Svaki građanin bi, uvidom u jedinstveni registar, u svakom trenutku morao imati mogućnost da vidi koliko sredstava ima na raspolaganju za korišćenje zdravstvenih usluga iz dodatnog paketa. Cena usluga iz dodatnog paketa bi se usklađivala periodično, u skladu sa kretanjem zdravstvenog stanja stanovništva. U slučaju da građanin nema dovoljno izdvojenih sredstava za plaćanje usluge koja mu je neophodna bilo bi mu omogućeno da je, na licu mesta, plati i da je dobije u skladu sa potrebama.
Dopunski paket zdravstvenih usluga bi obuhvatao vanstandardne usluge, odnosno zdravstvene usluge koje nisu neophodne za poboljšanje zdravstvenog stanja građanina (npr. estetska hirurgija).
Poseban režim zdravstvenog osiguranja bi važio za maloletna lica, osobe sa posebnim potrebama i osobe obolele od retkih bolesti. Nedopustivo je da decu lečimo SMS porukama ili da ljude primoravamo da se dovijaju i pažnju na sebe skreću video porukama premijeru.
Zdravstvene ustanove u privatnom vlasništvu moraju biti, u svakom pogledu, izjednačene sa zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač država, odnosno lokalna samouprava jer se građanima mora omogućiti korišćenje zdravstvenih usluga iz svakog od tri paketa i u državnoj ustanovi i u privatnoj praksi, pod istim uslovima.
Zdravstveni radnik mora biti plaćen po učinku, s tim što bi se morala uraditi realna analiza o broju obavljenih pregleda u toku radnog vremena jer se ne sme dozvoliti da kvalitet pregleda opadne zbog želje da se uradi više pregleda u jednom danu.
O svim pitanjima koja su stručnog karaktera, a tiču se zakonskog regulisanja zdravstvene zaštite, moraju biti pribavljena mišljenja strukovnih organizacija zdravstvenih radnika.
Sve ovo, i još mnogo toga, je neophodno uraditi ako želimo da budemo zdravi. Sve ovo, i još mnogo toga, su mogli uraditi svi oni koji su bili na pozicijama izvršne vlasti dvadeset i više godina unazad. I niko se nije prihvatio tog velikog posla.
Vreme je…
Relja Aleksić,
član pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”, Novi Sad
Potpuno se slazem sa predlogom o reformi pre svega zdravs.osiguranja i ponudjenim nivoima(paketima)gde ce biti jasno i precizno definisano sta korisnik moze dobiti (vrste zdrav.usluga)na god nivou.Ujedno bi se izbegle mucne i stresne situacije koje se svakodnevno srecu po ambulantama i bolnicama gde pacijenti ocekuju bukvalno SVE i ODMAH.misleci da njegov zdravst.dinar sve predlozeno pokriva.Istina je nazalost sasvim drugacija( kod velike vecine poslodavac godinama nije uplacivao doprinose).
Za pocetak uveo bi se red,a to je vec nesto,jer trenutna situacija vodi potpunom kolasu zdravs.zastite gradjana!
Slažem se da je ovo dobar model za zdravstvenu zaštitu. Zdravstvenu knjižicu je potrebno staviti na čipovane lične karte (deca mogu biti na roditeljskim).
Ali, cela reforma mora da krene sa privatizacijom bolnica… Mislim da bi državne bolnice trebale da pokrivaju oko trećine potreba. Ostale da budu privatne…
Privatne bolnice bi se finansirale delom iz budzeta a delom od privatnih donacija. Paket osnovne zdravstve zastite bi se finansirao iz budzeta, a paketi dodatne zastite bi se finanisirali iz privatnih zdravstvnih fondova, koje bi placala preduzeca po zaposlenom ako to zele. Tu bi glavnu ulogu odigrali sindikati radnika koji bi u tom slicaju reprezentovali radnike kod kolektovnog ugovoara o radu koji bi imao vremensko ogranicenje. Svakih par godina sindikat bi pregovarao sa posodavcem oko zdravstvenog paketa, penzionog paketa i porast zarade.
Plate kao do sada treba de se ukinu. Trabalo bi da se uvede placanje po satu rada (bruto) gde bi radnik tacno znao koliko zaradjuje ako radi i koliko gubi ako ne radi. Isto vazi i za poslodavca. Znaci topla voda je izmisljena samo je treba primeniti. Agrarna reforma bi omogucila da poljoprivredni proizvodjaci mogu da zive od svoga radi i prozvoda koji isporucuju trzistu. Ne bi morali da traze zaposlenje u fabrikama.
Pozdrav DJB iz Windsor, Ontario. Dijaspora je uz Vas.
Poštovani,
Žao mi je što ne čitate propise, ali osnovni paket usluga postoji i odnosi se na urgentne usluge, usluge koje su hitne prirode. Takođe trudnicama, porodiljama i deci je omogućena zdravstvena zaštita o trošku RFZO, odnosno Republike Srbije. Van toga postoji paket usluga koje se odnose na specijalističke usluge, dijagnostiku i naravno preventivu. Zakoni i podzakonska akta su doneta i primenjuju se već više godina.
Reforme koje predviđate su i dalje nažalost maskiranje očiju javnosti, a ne suštinske reforme.
Trenutno ako odete na sajt ministarstva zdravlja, pa zatim RFZO-a i Batuta naići ćete na apsurd da se ne zna tačan broj državnih zdravstvenih ustanova(figuriraju brojevi od 384-389).
Stanje u našem zdravstvu je takvo da monopoli određenih pozicija drže kontrolu nad lekovima(% koji se uzimaju lako su dokazivi u pravnoj državi, nažalost kod nas ne).
Država ne zna(niti želi da zna ko šta radi), gde koji lekar radi, koliko pacijenata iz državne ustanove prebaci u neku svoju privatnu ordinaciju i sl. Takođe informatizacija zdravstva se vodi na način da što više košta, i što manje rezultata donese. Nijedna pozitivna primena IT-a nije vidljiva osim na pojedinim primerima. Ne primenjuju se tehnologije koje bi uštedele milione dinara dnevno, jer naravno opet imamo monopoliste koji uvoze sanitetski i medicinski materijal i tu ubiru enormne profite. Ne kontrolišu se monopolski položaji malog broja firmi za uvoz medicinske i laboratorijske opreme kao i reagenasa neophodnih za rad i dijagnostiku. Ne kontrolišu se farmaceutske kuće, čiji predstavnici svakodnevno prave dilove sa lekarima u njihovim ordinacijama i to u vreme kada bi lekar trebalo da pregleda pacijente, a ne da dogovara letovanja i zimovanja o trošku Ivančić i sinovi, Galenike, Hemofarma, Berlin Chemie i ostalih farmaceutskih kuća.
Korištenje zastarele RTG tehnike koja, em proizvodi veće zračenje od nove, em košta 30x više u proizvodnji RTG snimaka (850 Din za RTG film, umesto 20Din za CD). Reforme koje se najavljuju samo će rasprodati zdravstvene ustanove pa će građani tek onda imati problem da ostvare bilo kakvu zdravstvenu zaštitu. Neće biti čekanja i gužvi u ambulantama, jer će mali broj građana imati pare za pregled ili dijagnostiku. Uvodimo makedonski softwer za povezivanje zdravstvenih ustanova, koji nije sertifikovan po našim standardima, a kamoli po EUROREC sertifikatu. Za projekat elektronskih zdravstvenih knjižica je potrošeno 40 miliona €, ako računamo da jedna knjižica košta 2€, x 7 miliona stanovnika to iznosti 14 miliona €, neko je lepo proćerdao 40 miliona € da bi to naplatio ponovo od građana Srbije. Naravno niko nije kriv, niko nikad još nije završio iza rešetaka zbog ovakvih i sl. malverzacija. Niko nikad nije naplatio nekoj farmaceutskoj kući kaznu za ometanje u radu zdravstvenih radnika, za podmićivanje i sl. Bez primene zakona i sprovođenja krivičnih postupaka nema zdravog srpskog zdravstva. Bez naplate poreza od velikih dužnika koji duguju milione € za porez nema ni zdravstvene zaštite. Džaba obećanja i lutanja kroz različite sisteme. Bizmarkov model zdravstvene zaštite se pokazao daleko najefikasniji, ne treba tu eksperimentisati, nego kriminalce u zatvore, neradnike na ulice, poštenim lekarima povećati plate da se ne stide svog rada i kada se naplate porezi od politički podobnih tajkuna, zdravstvo će procvetati.
Reforma zdravstva: – Zabraniti farmaceutska podmićivanja lekara i zaposlenih u zdravstvu
– Uraditi demonopolizaciju nad sanitetskim i medicinskim materijalom
– Uraditi demonopolizaciju nad uvozom i prodajom medicinskih aparata
– Informatizacija kompletnog zdravstvenog sistema RS (naterati i državne i privatne ustanove da budu deo celovitog sistema, radi kontrole, rada, lekova, tokova novca i pacijenata, i naravno javnog zdravlja)
– Izmeniti neustavnu uredbu o kapitaciji i stvarnom primenom metode per capita plaćati lekare( po broju pacijenata)
– Rasformirati RFZO kao parazitsku organizaciju za zapošljavanje partijskih kadrova (ogroman novac se troši na održavanje institucije koja vrši plaćanje u ime ministarstva)
– Pooštriti poresku kontrolu i naplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje (godišnje od oko 1,8 milijardi €, ne naplati se 600 miliona €, sa takvom poreskom politikom ne može da se kupuje nova oprema, vozila i da se plaćaju zdravstvene usluge)
– Doneti propise koji regulišu elektronsku zdravstvenu evidenciju i izbaciti papirne kartone u svim zdravstvenim ustanovama
– Uvesti elektronski uput i recept u skladu sa normativima EU.
– Primeniti digitalizaciju RTG i Mammografskih snimaka, omogućiti telemedicinske konsultacije i smanjiti zračenje pacijenata.
– Formirati centralizovani sistem za laboratorijsku dijagnostiku
Malo uključiti mozak, a ako možemo i Eliota Nesa da dovedemo ne bi bilo loše.
Za početak, dok ne stigne Eliot Nes, pridružite se pokretu!
Očigledno da poznajete ovu oblast, dobrodošli u Pokret!
🙂
bravo za komentar
Poštovani gospodine Aleksiću,
Od činjenice da se zdravstveni sistem nije mnogo promenio u poslednjih 60 godina, mnogo je gora ona ona da je upravo vlast Aleksandra Vučića, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje marta 2015. godine dana doneo nekakvu Instrukciju kojom je onemogućio overu zdravstvenih knjižica najvećem broju od ukupno 2000 samostalnih umetnika Grada Beograda.
Taj stepen ne poštovanja Ustavom zajamčenih ljudskih prava na: zdravstvenu zaštitu, penzijsko osiguranje, život i dostojanstvo nije postojao nikada, čak ni u Titovo doba, kao ni nakon tzv. „demokratskih promena“ do kojih je došlo 2000. godine. Da se nekoliko samostalnih umetnika (u koje i sama spadam) i njihovih umetničkih udruženja pre 9 meseci nije obratio Zaštitniku građana koji je konačno 16.03.2016. godine doneo Preporuke u kojima je utvrdio niz propusta koji su učinili Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd proteklih godina, taj problem još uvek ne bi bio rešen – već bi Poreska uprava, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Fond za zdravstveno osiguranje nastavili da ucenjuju samostalne umetnike da će im overiti zdravstvene knjižice, tek ukoliko izmire poreski dug, tj. višegodišnje nagomilane kamate koje je prema samostalnim umetnicima i republičkim fondovima za zdravstveno i penzijsko osiguranje napravio navedeni Sekretarijat neblagovremenim uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika, a koje je na sebe preuzeo na osnovu više propisa donetih proteklih decenija.
Apsolutno je žalosno i sramotno da je tako veliki broj samostalnih umetnika, pritom bez ikakve svoje lične odgovornosti i krivice, još uvek lišen predhodno navedenih ljudskih prava – kao da žive u robovlasničkom društvu, a ne u XXI. veku, u jednoj evropskoj državi, koja deklarativno namerava da se priključi Evropskoj uniji (?!.); pri čemu je i dalje potpuno neizvesno da li će svi državni organi na koje se te Preporuke odnose (Ministarstvo kulture, Grad Beograd, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Republički fond za penzijsko osiguranje) po njima i postupiti u utvrđenim rokovima, a koji iznose od odmah (u odnosu na omogućavanje zdravstvene zaštite) do tri meseca, zavisno od toga šta svaka pojedinačna Preporuke treba da omogući (tj. precizno uređivanje obaveza pojedinih državnih organa i samostalnih umetnika u vezi uplate doprinosa za njihovo obavezno socijalno osiguranje; obezbeđivanje sredstava za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika u 2015. godini; donošenje odgovarujućih podzakonskih akata od strane Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja; utvrđivanja razloga kašnjenja uplate tih doprinosa; utvrđivanja da li su samostalni umetnici bili nedvosmisleno obavešteni da Grad Beograd akontaciono uplaćuje iznos doprinosa obračunat na najnižu osnovicu; i otklanjanja štetnih posledica do kojih je dovelo kašnjenje uplate tih doprinosa za one samostalne umetnike koji to kašnjenje nisu skrivili).
Takva sumnja je potpuno opravdana, uzimajući u obzir ne samo višegodišnje protivzakonito ponašanje tih državnih organa, čije posledice su snosili samo samostalni umetnici, a ne i odgovorna lica u njima koja taj problem očigledno nisu htela da reše, već su htela da sopstvenu neodgovornost sa sebe protivzakonito prebace na samostalne umetnike – već i činjenica da je Ministarstvo kulture i informisanja u saopštenju za javnost objavljenom 21.03.2016. godine na svojoj internet stranici, u kojem je navedeno da je Ministarstvo sa „velikim uvažavanjem“ primilo te Preporuke i da je odmah preduzelo aktivnosti kako bi po njima postupilo u utvrđenim rokovima, iznelo i niz neistina, koje to dovode u pitanje:
– Naime, potpuno je neistinito da je Ministarstvo navodno “stvorilo sve neophodne uslove da se problem statusa samostalnih umetnika reši na sistemski način” – jer da je to tačno, onda Zaštitnik građana ne bi ni donosio svoje Prepruke, a koju činjenicu dematuju sledeći navodi Zaštitnika građana izneti u tim Preporukama “Umesto da postupak izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi iskoristi i ispravi dugogodišnju nedorečenost i nejasnoće u vezi sa pitanjem obaveze uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika, ministarstvo je ovo pitanje ostavilo bez jasnog rešenja. … Ministarstvo kulture i informisanja nije donelo propis kojim se uređuju merila i kriterijumi za sticanje svojstva samostalnog umetnika.” U vezi sa tim, ukazujem i na sledeće činjenice:
a) Umesto da je to Ministarstvo u član 70. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 i 13/2016) konačno uvelo obavezu da i organi automne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (kao obezbeditelji sredstava za doprinose za socijalno osiguranje samostalnih umetnika koji su utvrđeni u toj odredbi) u utvrđenim rokovima tom Ministarstvu dostavljaju izveštaje o tim uplatama – kao što je to obaveza reprezentativnih umetničkih udruženja, koji izveštaje o realizaciji uplata tih doprinosa u utvrđenim rokovima dostavljaju organu koji je odobrio sredstva za prenos sredstava preko reprezentativnih udruženja u kulturi (na osnovu nedavno uvedenog stava 2. člana 71. Zakona o kulturi), čime bi se uveo kontrolni mehanizam i precizirao nadzor Ministarstva nad sprovođenjem člana 70. Zakona o kulturi (koji to Ministarstvo vrši na osnovu člana 79. tog Zakona u odnosu na sprovođenje Zakona o kulturi i propisa koji su na osnovu njega doneti) – Ministarstvo je predložilo izmenu stava 1. tog člana, čime se uplata tih doprinosa sada vrši u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13 i 57/14), koji takođe ne sadrži ni jednu odredbu kojom su organi navedeni u članu 64a tog Zakona dužni da podnose izveštaje o uplatama tih doprinosa bilo kom državnom organu, već se i u situaciji kada su ti organi odlučili da plaćaju te doprinose – pritom bez ikakvih utvrđenih uslova i kriterijuma po kojima to mogu činiti – samostalni umetnici i tada vode kao jedini poreski obveznici, iako oni nemaju nikakav uticaj na to kada će i u kojim iznosima ti državni organi vršiti uplatu tih doprinosa (?!);
b) Još uvek u Zakon u kulturi nisu uvedene kaznene mere prema reprezentativnim umetničkim udruženjima i odgovornim licima u njima, kada oni: ne dostavljaju navedene izveštaje u utvrđenim rokovima, ne uplaćuju dobijena sredstva za doprinose za socijalno osiguranje samostalnih umetnika ili ta sredstva koriste za neke druge namene – niti su zbog nedavne izmene člana 70. tog Zakona, takve mere uvedene i u odnosu na organe teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave – a što je svakako trebalo učiniti radi uvođenja reda u ovu oblast i zaštite prava samostalnih umetnika;
– Neistinita je i sledeća tvrdnja navedena u tom saopštenju “Na osnovu Člana 62. stav 2. Zakona o kulturi, ministar je dužan da u roku od šest meseci od dana usvajanja zakona donese podzakonska akta, u ovom slučaju pravilnik, kojima se bliže uređuje status samostalnih umetnika, i to na osnovu.predloga samih reprezentativnih udruženja, kako to zakon i nalaže. Ministarstvo kulture i informisanja očekuje da će reprezentativna udruženja ispuniti svoju obavezu i u zakonskom roku dostaviti Ministarstvu predlog pravilnika kojim se reguliše status samostalnih umetnika.” – budući da navedena, niti bilo koja druga odredba tog Zakona ne poropisuje da se navedeni pravilnik donosi na osnovu predloga samih reprezentetativnih udruženja, jer ga na osnovu člana 62. stav 2. direktno propisuje ministar u navedenom roku. Iz tog razloga, taj rok se ne odnosi na postupanje reprezentativnih udruženja, već isključivo na postupanje ministra; i to u odnosu na godinu kada je Zakon stupio na snagu, što znači na 2009. godinu, a ne na 2016. godinu kada je on izmenjen – kako pogrešno proističe iz predhodno citirane tvrdnje, koja sugeriše da taj rok navodno još uvek nije istekao i da donošenje tog pravilnika u tom roku navodno zavisi od postupanja reprezentativnih udruženja, što očigledno nije istina;
– Konačno, neistinita je i ova tvrdnja navedena u tom saopštenju: “Podsećamo i da Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno za sprovođenje Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali da, bez obzira na tu činjenicu, ima veoma aktivnu ulogu u rešavanju problema uplate zaostalih doprinosa i da je organizovalo niz susreta predstavnika reprezentativnih udruženja, lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Poreske uprave, kako bi se u što kraćem roku pronašlo rešenje.” – ne samo iz razloga što je to Ministarstvo izmenama člana 70. Zakona o kulturi, pokušalo da nadzor koji nesumnjivo i dalje ima i nad tom odredbom (na osnovu člana 85. tog Zakona) indirektno prebaci na nekog drugog (predpostavljam na Poresku upravu, koja vrši kontrolu obračunavanja i plaćanja tih doprinosa na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje); nego i zbog činjenice da u proteklih godinu dana to Ministarstvo, i pored te svoje navodno “veoma aktivne uloge”, nije obezbedilo zdravstvenu zaštitu samostalnim umetnicima, zbog čega su oni u krajnjoj iznudici i odlučili da se obrate Zaštitniku građana Republike Srbije (pošto su predhodno iscrpeli sve druge mogućnosti koje su im bile na raspolaganju, a koje su podrazumevale obraćanja: njihovim umetničkim udruženjima; sekretaru Sekretarijatu za kulturu Gradske uprave Grada Beograda g. Vladanu Vukosavljeviću, predsedniku Gradskog veća i gradonačelniku Beograda g. Siniši Malom, ministru kulture g. Ivanu Tasovcu, direktorima filijala Poreskih uprava u Gradu Beogradu, v.d. vršiocu dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu g-đi Verici Lazić, predsedniku Vlade g. Vučiću (koji je te dopise prosledio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ono Ministarstvu zdravlja) i Zaštitnici građana Grada Beograda g-đi Katarini Žeželj – koji takođe do danas taj problem nisu rešili).
S poštovanjem,
Bojana Bukorović,
dipl. slikarka tekstila, članica ULUPUDS-a
Potrebno je pojačati i preventivu. Slično kao u Švajcarskoj, a verujem i u drugim ozbiljnim državama, ljudi koji redovno proveravaju svoje zdravlje i vode računa o njemu, treba da imaju beneficije u smanjenim iznosima za zdravstveno osiguranje. U uređenom sistemu, to se lako prati i može značajno da podigne zdravstveno stanje nacije.
SMANJITI BROJ MINISTARSTAVA ,SEKRETARA ,AGENCIJA SLUZBENIH AUTOMOMBILA,ZAPOSLENIH STARLETA,PRIMENITI ZAKON O POREKLU IMOVINE,SMANJITI BROJ POSLANIKA,.TROSKOVA U SVIM DRZAVNIM SLUZBAMA….SNAZNO PODSAKNUTI PRIVATNI SEKTOR I SUBVENCIONISATI POLJOPRIVREDU, AJDE RECIMO DAJTE U 1000 PORODICA KOJE SE BAVE STOCARSTVOM SUBVENCIJE 10000 EVRA PO ZAPOSLENOM I NEK SE GAJE OVCE I KOZE A PROIZVODI IZVOZE VAN EVROPWPRAVITI DELOVE ZA TRAKTORE,KULTIVATORE MESALICE KOMBAJNE ,LOPATE IGLE TJ SVE ONO STO SMO PROIZVODILI A NE PROIZVODIMO,PODICI RUDNU RENTU,ODUZETI LOPOVIMA NEZAKONITO STECENE IMOVINU ,DONETI SISTEMSKE ZAKONE DOVESTI POMETNE I OBRAZOVANE NA PRAVO MESTO,POPISATI DRZAVNU IMOVINU… I ETO PARA I ZA ZDRAVSTVO I ZA KULTURUI ZA….A OVI H 100000 VISKA IZ JAVNOG SEKTORA ,PA KAKO DOSLI TAKO I OTISLI.BOTOVI BEZ SENDVICA A STRANACKI ZAPOSLENI U STRANKU,SNS,DS I OSTALE .EVO RESENJA.NEMA TU MNOGO PAMETI SVE SE ZNA SAMO TEREBA PRIMENITI!SAD STE VEC NA 7%