Autorski tekst Vojvodina Državna uprava Ekonomija

Novi sad nekad i sad

Grad u kome sam odrastao, i grad u kome danas živim ili bolje reći preživljavam nemaju nikakvih dodirnih tačaka. To su dva potpuno različita grada, ali nije to zbog niza godina koje su prošle, i ne zbog promena koje donose nauka i tehnologija, niti zbog novih naziva ulica i nakaradno, bez reda nabacanih zgrada i poslovnih centara gde im mesto nije.

novi-sad-1189339_1280

Ova dva grada su potpuno različita, zbog nakaradne politike koja se vodila, gde je uspostavljen sistem korupcije i burazerske ekonomije. Različiti su zbog pogresnog sistema koji je još dominantan na tlu cele države, gde se borba za vlast svela samo na podelu plena u vidu javnih preduzeća, i koje će od njih kome pripasti. Svaka stranka koja postoji na našem političkom nebu smenjivala se u vlasti u Novom Sadu, a kao rezultat toga imamo prenatrpana gradska javna preduzeća političkim kadrovima na izmišljenim radnim mestima, dok je zdrava privreda tonula u stečaj. Za tih 25 godina pogrešnih politika grad koji je važio za industrijski centar severozapadnog Balkana, grad najvećeg privrednog razvoja, grad nasmejanih i prijatnih ljudi, pretvoren je u grad tužnih napaćenih lica koja pognutih glava tumaraju po njemu u svom beznađu.

Novi Sad sa svojih uređenih šest industrijskih zona, sa izgrađenom infrastrukturom, autoputem i vodenim putevima kao što su reka Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav, sa modernom lukom, povezan železnicom, doživljava ekonomski slom. Firme koje su bile ponos grada, pa i cele drzave, kao što su: Jugoalat, Jugodent, Hins, Novkabel, Limprodukt, Alba, 27 Mart, Pobeda i još mnogo drugih, propadaju ili se uništavaju sumnjivim privatizacijama. Menjaju ih firme koje su politički projekti kao što je “Energija Novi Sad” čuvena po tome što je sastavljena od 4 direktora i nijednog radnika. Energija je pravi primer političkog isisavanja novca iz budžeta, osnovana je davne 2009 godine između Elektroprivrede Srbije i grada Novog Sada sa ciljem da nađe investitora i vodi projekat modernizacije i dogradnje Termoelektrane. Gubitak samo za prvih pet godina iznosio je 5,2 miliona, svake godine iz budžeta grada izdvaja se 25 hiljada evra za plate četiri stranačka funkcionera. Takođe dobar primer bahate i neodgovorne politike je i nerealizovani projekat izgradnje autobuske stanice “ATP Vojvodine” zbog koje je investitor Ilija Dević tužio grad Novi Sad. Sporni ugovor o izmeštanju autobuske stanice u Novom Sadu potpisala je Maja Gojković, sadašnja Predsednica Skupštine Srbije, a tada gradonačelnica Novog Sada. Grad nikad nije preusmerio saobraćaj na novu lokaciju, a zbog prispelih rata kredita i gubitaka ATP “Vojvodina” je završila u stečaju. Rezime svega ovoga je presuda Vrhovnog kasacionog suda 2014 godine da se ATP “Vojvodini” isplati 300 miliona dinara sa kamatom. Pa je tako iz novosadske kase do sada isplaćeno 390 miliona dinara. Kao posledicu pogrešnih političkih odluka i nestručnog vođenja grada, danas imamo užurbane pokušaje prodaje “srebrnine” Novog Sada. Naime, Zavod za izgradnju grada raspisao je javni oglas za prodaju 32,948 kvadrata većinom zelene površine pored Spensa. To je prostor koji obuhvata sadašnje teniske terene, pomoćni teren FK Vojvodine, prostor za atletski trening i kompletan parking. Ovako veliku prodaju nekog placa na najboljem mestu u Novom Sadu ne pamte ni najstariji Novosađani. Postavlja se pitanje, da li je ova prodaja uslovljena praznim budžetom zbog gore navedene presude, ili je možda glavni razlog prodaje nova industrijska zona Sever 4, koja se gradi za potrebe američke fabrike autodelova “Lear”,ili se sve to sa velikom žurbom radi zbog postavljanja kamena temeljca u jeku predizborne kampanje. Odgovor je jasan, svakom razumnom čoveku.

Kako bilo da bilo, Novi Sad tone sve dublje u dugove i beznađe, mladi ga napuštaju sve masovnije, tužnih lica i pognutih glava je sve više. I zato je krajnje vreme da svi zajedno kažemo DOSTA JE BILO!!!

Ukinimo partijsko zapošljavanje, isterajmo na svetlo dana burazersku ekonomiju, tajne ugovore i pljačku građana Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mi u pokretu Dosta je bilo težimo da uvedemo potpunu transparentnost u vršenju vlasti, koja bi onemogućila tajne ugovore koji su po pravilu na štetu građana. a omogućila tržišnu utakmicu, od koje bi smo svi imali koristi. Želimo da nas vode najbolji, a to ćemo uvesti uvođenjem sistematizacija radnih mesta I konkursa za rukovodeća mesta. Merenjem rezultata javnih službenika uvešćemo odgovornost, i jednostavnim putem izvršiti selekciju kadrova, a rešiti se partijskih parazita. Želimo za decu budućnost, za mlade mogućnost, a za najstarije sigurnost.

Lazar Runjanin
Član pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”
iz Novog Sada

DJB Vojvodina

DJB Vojvodina

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Jako mnogo gramatičkih i pravopisnih grešaka. Povedite računa o tome, javljaju se u svakom tekstu i bespotrebno kvare utisak. Ovo kažem iz najbolje namere.

    • “Jako mnogo…”
      Možda ste mislili na “veoma mnogo”? Nije lepo ispravljati tuđe greške a ne voditi računa o svojim.

  • Jedna od najjačih naučnih institucija u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, na Balkanu, stara 75 godina je pred propašću. Kada je 2013 u Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom sadu, bukvalno preko noći, za vikend upala kamarila SNS i SPS partijskih diverzanata i nelegalno bez odluke ministarstva, oterala naučni i stručni menadžment ponikao u Institutu, niko od zaposlenih nije mogao da veruje šta se dešava. Partijski drugari se skupili, prelistavali šta još ima da se opljačka i nađoše Institut! Ohoho! Pa ovi odlično rade, još imaju i para! pa šta ima veze što su naučna ustanova to ti je isto kao i javno preduzeće! daj da vidimo organizacionu šemu…. dobro… oooo, pa bićemo pomoćnici direktora dok ne nahvatamo nekog dr da bude direktor! Garant je tako tekao dogovor! Elem, upadoše oni samopostaviše se na mesta pom. dir., šta ima veze što nemaju kompetentnosti ni kvalifikacije, pa oni su za Boga miloga postavljeni od strane države! Prva pitanja su bila: a šta vi to radite? Pravite i prodajete seme! Aha! A javne nabavke!? E tu i ostadoše… pa nisu oni došli da rade, nego da kontrolišu ima tu ko zna da radi! A ovi što znaju da rade: akademici, profesori, doktori, magistri… svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju propadoše! Brzo shvatiše da šut sa rogatim ne može, jedni odoše u konkurentske firme, drugi u penzije a treći u mišije rupe pa daj šta daš! Dični menadžment je već debelo oglodao i zadužio Institut, konkurencija gazi, ugled kod poljoprivrednika uništen…i ode dika i ponos nauke i struke! Hoće li neko odgovarati za upropaštavanje Institucije od nacionalnog značaja?! Čisto sumnjam…