У Београду је тринаестог марта ове године у Бел експо центру одржана друга редовна годишња скупштина удружења Доста је било. Овом догађају је присуствовало око хиљаду људи, чланова, симпатизера и угледних гостију.
Да је повод оваквог скупа био безмало ма шта друго осим скупштине једине истинске опозиције у Србији, он би сигурно био много боље медијски пропраћен али о медијском мраку смо већ доста причали, време је да га разбијемо. Зато желим да онима који нису имали прилику да својим очима виде шта се те недеље дешавало у Бел експо центру дочарам атмосферу овог догађаја.
Прва битна разлика у односу на – нећу рећи сличне, јер то нису – догађаје овог профила какве имамо прилике да гледамо у Србији практично од када сеже сећање, то јест, од скупштина и седница некадашњег Савеза комуниста до данашњих партијских скупова, свакако је у томе што ниједном присутном члану покрета, а било их је скоро хиљаду, удружење није обезбедило средства ни за превоз, ни за смештај, ни за чувене сендвиче.
Упркос добро познатој и свеопштој беспарици, чланови из читаве Србије сами су финансирали како свој боравак у Београду, тако и превоз и учешће на овом скупу. С обзиром, дакле, да је ово скуп који није био оркестриран из центра нити плаћен новцем пореских обвезника, потпуно је природно да су људи који су се на њему нашли били суштински другачије опредељени и мотивисани од учесника уобичајених страначких скупова у Србији.
Потпуно је природно да другачије опредељеним и мотивисаним људима и другачијој организацији одговара и другачији начин рада. После првог, нешто формалнијег дела скупштине у току којег су се члановима обратили челници покрета, прешло се на радни део, односно дискусију на основу које се саставља програм покрета. Она је вођена у формату Open space који се у свету већ увелико користи али је у Србији још увек мало заступљен а у српској политици нимало, бар до сада.
Генерални секретар покрета Јасмина Николић је светски признати стручњак за Open space а овог пута применила га је у раду самог покрета, то јест, упутила је учеснике да га сами примене, јер то и јесте суштина овог метода. Верујем да сте скептични према новинама, посебно у српској политици – и ја сам – али сам се овом приликом лично уверила да је реч о изузетно продуктивном и флексибилном приступу, интерактивном и креативном, суштински демократичном и по мом мишљењу управо идеалном за овакве прилике.
Учесници сами бирају теме и сами воде расправе, по принципу сличном „округлом столу“ или тачније, округлим столовима с тим што, наравно, домаћин који је одређену тему предложио и покренуо усмерава разговор, изводи закључке и белешке које се на крају процеса прикупљају и чине материјал који улази у програм покрета.
Овим приступом се постиже неколико важних циљева: најпре, да у дискусијама активно учествују сви чланови, разуме се, они који то желе, а колико сам ја могла да се уверим, желели су буквално сви присутни. Затим, теме се не намећу „одозго“, већ се дискутује о питањима које сами учесници одаберу. И што је најважније, закључци се доносе на лицу места, непосредним учешћем и на основу заједничке дискусије, а не по унапред припремљеном шаблону.
Скупштина је показала да је покрет Доста је било заиста суштински различит од свих осталих политичких опција, удружења и странака које постоје у Србији. То је најбољи показатељ нашег усмерења и намера, јер онај ко није спреман да непрестано мења и унапређује себе, никада неће моћи да промени било шта и било кога другог.
У Србији штошта треба мењати, али то сигурно не могу урадити странке које саме нису спремне ни на какве новости и промене. Само онај ко је у стању да мења себе, може променити и околности у којима живи. Управо је то циљ покрета Доста је било – Саша Радуловић.
И на крају, за неверне Томе – знам да сигурно има још много оних који су скептични и не верују да је покрет Доста је било заиста другачији. Ако не верујете мојим или било чијим речима, постоји само један начин да то проверите. Учланите се у покрет и учествујте у његовом раду. Нема бољег начина да се уверите да ли је покрет заиста такав каквим се представља. Ми вас чекамо.
Александра Чабраја,
чланица савета за културу покрета Доста је било, професорка енглеског језика и књижевности и књижевна преводитељка
Коментариши