Ауторски текст Финансије

Писмо из Америке (2) – Порези убијају бизнис

Драги пријатељи, опет вам пишем из Америке, из државе Вашингтон где се налазим на привременом раду. Не желим да вам приповедам о томе како је овде све лепо и красно и да вам објашњавам како је Америка једна слободарска земља са изузетно мудром и помирљивом спољном политиком. Не. Прошли пут сам вам писала о порезима на доходак, плате, а сада хоћу и вас и себе да подсетим на то како наша држава опорезује предузетнике и колико подстиче предузетништво својом пореском политиком, па да то упоредим са истим у Америци.

Да ли сте икада пробали да се бавите неком самосталном делатношћу, да будете пекар, лекар, апотекар, колар, столар, књиговезац, стаклорезац? Хтели да отпочнeте нешто своје, мало, од чега би сте кренули и касније евентуално развили већи бизнис? Хтели сте да припадате оном делу друштва које је замајац сваке озбиљне економије, како у Немачкој, тако и у Америци (у којој предузетници чине 73% свих малих бизниса, податак за 2012. годину). Хтели сте да будете предузетник. Пробали сте, па сте одустали или одлучили да свој посао ипак радите на црно? Можемо ли да се подсетимо зашто?

Осим компликација око регистровања фирме, евентуалних дозвола за рад, тешког освајања тржишта, осим расхода које сте имали да би сте уопште кренули са послом и борбом да наплатите своја потраживања… по своје је, зарадили ви или не зарадили, долазила (а и дан данас) долази држава. Овако је могао да изгледа ваш месечни биланс:
– Зарадили сте некако овог месеца 30.344 динара. Ви ћете добити на руке 17.000 динара, а за даџбине (пензионо, здравствено, незапосленост и порез) треба да дате 13.344 динара. (податак з за април 2016.) Дакле, држава ће узети 44% ваше бруто плате!!! Браво за њих!!!

– Или, још интересантније, замислите да неког одређеног месеца (пошто се код нас скоро све рачуна на месечном нивоу) нисте ништа зарадили… Али… Држава опет тражи својих 8.486 динара, обрачунатих на основу „минималне основице за прорачун доприноса“, а ви ни за плату немате. Видите, пошто је сваки позитиван број различит од нуле бесконачно много пута већи од нуле, у овом апсурдном случају проценат који држава узима од ваше зараде је +∞, тј. плус бесконачно!!! Стварно браво!!!

porez2

За прорачунавање даџбина можете користити http://www.kalkulator.servisracunara.org/ да и сами процените колике би сте порезе и доприносе плаћали да сте предузетник или послодавац, тј. радник. Неки ће можда рећи да то нису порези већ доприноси, али, наши доприноси се у другим државама (Канада на пример) називају и користе као порези, па нећу улазити у ту дискусију. Желим само да обратим пажњу на висину намета на зараде и апсурдност постојања „минималне основице за прорачун доприноса“.

Такво нешто не сме да постоји! Не сме се давати ни један динар држави за зараду које нема! И не сме се на платицу од 17.000 динара давати држави 13.344 динара (срачунајте сами који је то проценат од нето зараде), па да то после држава поклања неким „бољим“ инвеститорима кроз субвенције!!!

Онда, као предузетник у одређеним струкама, могли сте да одаберете да порезе и доприносе плаћате паушално. Шта то значи? То значи да даџбине уопште нећете плаћати на основу онога што сте зарадили, већ на основу нечега што је неко други зарадио, тј. на основу некаквих статистика и бесмислених правила. Поврх тога, мораћете да их плаћате – радили-не радили, зарадили –не зарадили. Колико су такви намети нелогично конципирани можете прочитати на следећој страни: http://startit.rs/resavamo-misteriju-kako-da-izracunate-pausalni-porez-onoliko-koliko-je-moguce/ на којој је неко најдобронамерније пробао да да објашњење како их израчунати, онолико колико је могуће тачно, јер је у питању прaва мистерија! Да ли иједна озбиљна држава сме себи да дозволи „паушалне“ пореске обвезнике? Резултат је да неки од таквих обвезника плаћају далеко мањи порез него што би требало да плате, а неки плаћају опет бесконачно више него што би требало да плате. Чему служи „паушално“ рачунање даџбина? Коме иде у прилог? Пореској управи сигурно ДА , јер у таквом случају службеници не морају да утврђују тачне приходе и да их контролишу, не морају да излазе на терен, не морају да испитују порекло прихода, не морају да раде свој посао, већ лепо „разрежу“ и чекају уплату… А осталима?

Можда сте некада били ангажовани по уговору о делу, за које је опет разрезан порез (ово је цифра без доприноса) од 20% без икакве скале, без зависности од ваших годишњих прихода итд. и то на бруто износ умањен за некакаве нормиране трошкове од 20% (што је опет произвољност), па сте вероватно нашли неку фирму пријатеља или роћака преко које су вам уплатили цркавицу – да би даџбине ипак биле мање. А новац сте поштено зарадили…

У Америци предузетници, као прво, уопште не морају да региструју, тј. инкорпорирају свој бизнис. Инкорпорација, односно код нас регистрација фирме у Америци се ради да би власник јасно одредио шта је лична имовина, а шта имовина фирме и за који део сноси одговорност, не чисто да би је „регистровао“ зарад ко зна чега. Уколико то не жели да уради – не мора. Може сасвим лепо да ради без регистрације, али… мора да сакупња признанице прихода и расхода и да током године уплаћује пројектоване даџбине (четри пута годишње) и да на крају године ради сумирање и коначно прерачунавање пореза тј. даџбина. Не мора ни да има књиговођу, има програма који ће му тачно и бесплатно израчунати колико дугује држави или обратно. Приходи – расходи = зарада и на зараду се обрачунава порез по прогресивној скали. Не компликује се живот обавезном регистрацијом, али се порез плаћа на основу ЗАРАДЕ, а не на основу комшијине зараде.

Пример, неко ко има породицу, сам ради као предузетник и зарадио је на годишњем нивоу 12.000$ (што је изузетно мало у Америци), дакле приходи мање расходи су толико, неће држави морати да да ни долар, чак ће од државе добити 3.997$. Онда, иста ситуација, само са зарадом од 32.000$, у том случају после свих прерачуна и повраћаја ће предузетник држави дати 2.892$, што је мање од 10% зараде. То је пример из државе Вашингтон. Е, сад, упоредите ових 10% и наших 44%? Има ли то смисла?
Наша привреда се гуши… огромна је незапосленост, огромно је црно тржиште, не привлачимо инвеститоре, нема довољно размене добара и услуга, нема довољно протока и обрта новца, чини се да све полако стаје. Освестимо се.

Мењајмо порески систем. Нека буде прецизан, ефикасан, прилагољив условима и надасве подношљив, па ће и државна каса бити пунија.

Катарина Пиљановић,

магистар електротехнике, чланица покрета Доста је било, САД

Повезани текстови
– Писмо из Америке – предности прогресивног опорезивања 
Шамарање порезима

Доста је било

Доста је било

19
Оставите коментар

avatar
2500
11 Comment threads
8 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
13 Comment authors
zoranMPAleksandarKatarinaMiloš Recent comment authors
најновији најстарији
Slavisa Zivkovic
Гост
Slavisa Zivkovic

Ljubavni Trougao Posted on April 1, 2016 Osvrt na Politikin naslov: “Stranci najvise kupuju srpski softver i kukuruz” ??? Neverovatan naslov, nedoljivo me na nesto podseca, da li naslov ovog medijskog nosaca krije odgovor?? Da analiziramo ove uspesne modele? S jedne strane imamo, nekako mi razumljivo, pamet koja se na svetskom trzistu ideja, trazi kao primarna, koju na srecu u ovom slucaju, izvozimo kao lepo upakovan, osmisljen i kreiran proizvod ( softver, sta god to znacilo) , a ne kao sirovinu (ta cudna sirovina, Covjek). Ovaj deo izvoza, trenutno, ide bez subvencija, proizvod sam svojim kvalitetom pronalazi kupca, ne treba mu drzavna podrska (p.a. ne ucestvuje u glasackoj masineriji kao bitan faktor). Na nalepnici pise pamet , “100% made in Serbia”, sastojci vestine, umece, kreativnost, obrazovanje, um, inteligencija, slobodna misao, … I svi se slazu, koji se bave ovim poslom u jednom, najvecu pomoc drzave ocekujemo ako nas ignorise?? ( cudan model, zar ne?) Da li moze drugacije, pitam uzbudjeno? Da formiramo strategiju razvoja, ukljucimo univerzitete, kreiramo bankarske exportne modele, podrzimo istrazivacke institute, …? Opet cudno odgovaraju, moze mnogo toga, ali su svi odgovorni angazovani na ovom drugom proizvodu, pod nazivom “Savremena agrarna strategija, Ja-odrzivog razvoja sve- sistema, 21 veka” (mislim da je rekao 21. veka), uz ucesce eminentnih mislilaca naseg savremenog vremena. (u svakom slucaju, zvucao je komplikovano naslov te strategije). Pa da pogledamo o cemu se radi.. Kukuruz! Taj vrhunski proizvod nase pameti i umeca, koji smo uvezli ko zna kad, i od tada se kunemo u njegovu neophodnost, i uzimamo zdravo za gotovo, da je to neophodno, kao i svaka ideologija koju smo uvezli za poslednjih 100 godina. I svaki put smo se zakleli, da je to taj jedini moguci put (ideologija), pa nisu valjda oni budale, kad to i sami koriste kod kuce?? A sad imamo i alternativu tom kukuruzu, dolazi opet od tih nasih, istih, dusebriznika, ide sad pod sifrom “GMO concept“, tu nam nista ne treba, imaju za nas sve obezbedjeno: seme, trziste, sigurne prinose, zasto bi smo se umarali, i trosili umnu energiju na osmisljavanje “Samoodrzivih sistema Organske proizvodnje i obnovljive ciste Energije”?? I sto je najvaznije, garantuju zdrav i uspesan zivot svih koji ucestvuju u tom procesu proizvodnje, bas kao i za svaku ideologiju koju su nam, poklonili, prodali, a mi srecno prihvatili, uz jedno veliko hvala, za lepe namere i posvecenu paznju! Samo nam nisu rekli vreme trajanja, nepozeljne kontraindikacije, vec kazu da je to manje vazno,..zar ne vidite da tu informaciju skidamo i sa nasih proizvoda…??? Ja – odrzivost tog sistema, koliko sam razumeo, predstavljaju, seme koje nam uvezu za nas, bezbriznom spaljivanju slame na poljima, bezbriznom zagadjivanju podzemnih voda i zivotne sredine, nebitnom rasipanju akumulirane sunceve energije, neophodnom subvencionisanju nafte i stranih potrosaca,…tog naseg genijalnog proizvoda, te cudnovate biljke, kukuruza. Pa tu su berze, banke, veliki preduzetnici, privatizacije, prava radnika i seljaka, prava i slobode glasaca, prava izbora, NVO, ….svi elementi jedne ozbiljne demokratije, ukljuceni su u taj savremeni proizvod nase pameti. Pa moze li tu nesto da se… Опширније »

Mile
Гост
Mile

Kada sam registrovao firmu u APR-u, nisam ni lokal još bio našao, a već mi je bilo stiglo pisamce da platim firmarinu 30.000 din (ovo je bilo 2009. godine)! Isticanje firme, a lokal još nemam! Naravno da se nisam upustio u posao.

Nezasita partokratija košta, a para je sve manje jer su udavili poresku bazu (privatni sektor) pa se svaka nova budala koja se drzne da ide u posao onda šiša do koske. Osim ako ste u SNS. Onda vas ni milionski dugovi za zakup gradskog poslovnog prostora ne mogu omesti. #Zrenjanin

sve je to isto
Гост
sve je to isto

vrlo glup tekst…mesaju se babe i zabe ,..pljuje se samo zarad kojeg glasa vise na izborima,…npr,…pausalni porez se obracunava u stucaiji kada preduzetnik nije u mogucnosti da vodi poslovne knjige (a razlozi su saroliki,..priroda posla ,..neobrazovanost samih radnika i slicno) Lice za koje je predvidjena mogucnost pausalnog oporezivanja moze se odluciti za oporezivanje stvarnih prihoda ,..ukoliko ih moze voditi,…tako da nemoj prijatelju vise da bacas pare za markicu i saljes ova pisma ,.. pozdrav

Bosko
Гост
Bosko

Paušalni porez može da postoji, ali samo za određene delatnosti, razne zanatlije ili delatnosti koje su vezi sa očuvanjem kulturne baštine. Paušalni porez ne može da postoji za privrednike koji se bave raznim drugim delatnostima, trgovinom, građevinom, industrijom i sl. A što se tiče poslovnih knjiga pročitaj pažljivo tekst pa ćes naći da postoji rešenje i za to. Ako baš neeumeš postoje knjigovodstvene agencije pa ti one sve odrade. Stvar je u jednostavnosti. Što je sistem jednostavniji lakse ga je sprovoditi, plaćati i kontrolisati.

Katarina
Гост
Katarina

Poštovani Sve je to isto,

hvala na savetu, ali pisma šaljem elektronski, ne kupujem markice.

Opet da ponovim, ako se sistem promeni i pojednostavi se vođenje knjiga, prestaje i potreba za „paušalnim“ razrezivanjem nameta. Nama treba preciznost i jasnost u propisima, podnošljivo i primereno oporezivanje, a ne „paušalno“, tj. otprilike.

Srdačno,
Katarina

Aleksandar
Гост
Aleksandar

@ sve je isto
Delimicno ste u pravu, da postojeci zakoni omogucavaju da preduzetnik (popularni STR, zanatska radnja i sl.) vodi ili ne vodi poslovne knjige, predaje zavrsni racun. Ako predaje zavrsni racun (sto najcesce nije slucaj), onda poreze i doprinose i porez na prihod od samostalne delatnosti placa u zavinosti od finanijskih rezultata. Ja tako radim, da bih izbegao da „moja“ poreska uprava ne izdaje izuzetno visoka poreska resenja za pausalce i da po potrebi (kada ima manje para u budzetu) naknadno ne donosi po nas „preduzetnike izuzetno visoke iznose. Vecina ne vodi knjige, iako su troskovi za knjigovodju, danas relativno mali, oko 300 evra na godisnjem nivou (moj slucaj). Sa druge strane, postoje pravi pausalci, odnosno oni koji „muvaju“ i takvi mogu da se dogovore sa poreskom upravom i da placaju izuzetno male poreze i doprinose.Primera radi takva osoba recimo moze da zaradi na godisnjem nivou oko 6 miliona dinara, a da plati poreze i doprinose reda 500.000 dinara (u dogovoru sa Poreskom upravom). To nije logicno, ni pravedno. Pretpostavljam da je Katarina na to mislila. SA druge strane, ja sam prosle godine imao slucaj, da sam za realizaciju jednog projekta morao da angazujem „honorarno“ fizicko lice (eksperta), po Ugovoru o delu. Na iznos po ugovoru o delu, sam morao da platim oko 40%. O papirologiji, koju sam morao da prikupljam, da predajem Poreskoj upravi i izgubljenom vremenu, (sto sve postoji i elektronski), reći ću Vam da sam izgubio 5 radnih dana. Sve je ovo krajnje nelogicno. Resenje za ovo je da se ukinu preduzetnici, koji su pausalci i da se porez placa proprcionalno ostvarenom prihodu, umajenom za rashode. Iz ovoga slucaja angazovana lica (Pretpostavka da se izmene poreski zakoni), bi platila poreze i doprinose na kraju godine, kada kumulativno sracunaju godisnje prihode (ne placaju unapred, kao sto je sada slucaj), pa ako prekorace neki limit, oni bi platili poreze i doprinose i to tek, kada se umanje rashodi. Takodje je poreski sistem nakaradan, jer ne uzimaju u obzir troskovi fizickog lica (ovo kod nas uopste ne postoji). Recimo da imam bolesno dete, za koje moram da placam skupe lekove, ili da imam staru osobu, koju negujem ili da odem kod stomatologa. Nista se to ne uzima u obzir, a sve to utie na rasprostranjenost sive ekonomije.. Da zakljucim, nas poreski sitem je vrlo neproprorcionalan, nelogican i da tako kazem „macehinski“, prema onima, koji zele da rade odgovorno i posteno. To sve treba sistemski menjati.
Takodje mislim da je Vas ton neodgovarajuci.

Saša St
Гост
Saša St

Katarina, bravo još jednom za sjajan tekst koji ukazuje na ono na šta DJB mora da proba da utiče u reformi poreskog sistema.
Podržavam da treba jasno reći da su tzv. doprinosi klasičan namet i da ih tako treba i tretirati.

Bez reforme poreskog sistema nema oporavka privrede, nema preduzetništva, nema razvoja i zapošljavanja. Po mom mišljenju, tu je najveća šansa da se DJB promoviše i dokaže. To može, to je realno da se ostvari. A da bi se ostvarilo, moraju doći neki ljudi koji znaju malo matematike. Dosta je bilo loših đaka koji su dobili da vode državu.

Miloš
Гост
Miloš

Stvarno ne razumem ko radi recenziju ovih tekstova? Kako možete da dozvolite sebi diletantski tekst, po ko zna koji put, i to u predizbornoj kampanji?
Magistar elektrotehnike nam objasni obračun zarade koji nije logičan, pa nas još i uputi na sajt koji dokazuje netačnost obračuna koji je predstavljen.
Nakon toga idu komentari koji dokazuju da se niko nije ni udubio u pisanije, a pričamo o zemlji kakvu želimo da imamo i o diletantima koji je vode, a šta nudimo? Ovo?

Katarina
Гост
Katarina

Poštovani,

program na koji sam uputila izračunava tačno, samo je malo nezgodan za korićenje. U zelenu kutijicu upišete neto platu, pa onda pritisnete dole dugme Obračunaj, pa ćete onda videti koja je osnovica u pitanju, koliko se uzima za poreze, koliko za zdravstveno, penziono i nezaposlenost. Program neće raditi tačno za plate ispod minimalca.

To što mislite da program pogrešno radi je upravo posledica nelogićnog, nezgodnog i nerazumljivog poreskog sistema, mada i toga što je sam programčić rudimentaran. Ali daje ispravne cifre, kada postupite po gornjem uputstvu.

Srdačno,
Katarina

Miloš
Гост
Miloš

Poštovana Katarina,

ali ako je nešto ispod minimalca, onda ste lepo napisali da ide drugačiji obračun. Evo ako uzmemo minimalac od 22.449 dinara, onda će davanja preko toga biti 13.356…zar nije lakše ispraviti tekst? Pored toga sistem možda jeste komplikovan, ali koliko sam upoznat ništa jednostavniji nije ni u Nemačkoj. Ali eto mi imamo običaj da pljujemo po sami sebi i da budemo površni, bez obzira da li ima razloga ili ne.

Ne branim sistem, ali hajde da razumemo svaku stavku i razlog, pa tek onda da menjamo uz bolje predloge.

Pozdrav,
Miloš

Katarina
Гост
Katarina

Ne Miloše,

nema greške. Opet kažem, nelogičan je sistem. Prvo, u ovom programu idite na donji deo strane gde se prikazuju obračuni za preduzetnike. Ukucajte 17000 din za „Neto zaradu“. Pritisnite Obračunaj. Onda pogledajte u kućici za „Ukupno doprinosa i poreza“ – eto to je cifra koja ide državi, u našem slučaju 13343. A preduzetnik je prethodno morao da zaradi 17000 + 13343 da bi mogao sebi da isplati platu od 17000 i da da državi ono što ona traži, a to je 13343 dinara.

Nadam se da je sada jasnije, a i vidim da ste i vi zbunjeni sistemom proračuna. Jeste, ima zemalja u kojima je to isto komplikovano obračunati, ali ni u jednoj zemlji sa dobrim standardom se ne uzima toliki procenat od minimalnih prihoda.

Srdačno,
Katarina

Borislav
Гост
Borislav

Poreski sistem u Srbije je loš. Nije potrebno da samo ekonomisti nešto znaju o njemu. Potrebno je da on bude toliko jednostavan da ga može shvatiti i prihvatiti svaki preduzetnik. Dalje mora da bude predvidiv za neko vreme unapred da bi taj isti preduzetnik mogao da izračuna koliko i da li mu se uopšte isplati da krene u posao.
Pokret ima snage da utiče na poresku politiku bez obzira na izbore. To je osnovna snaga Pokreta da utiče uvek a ne samo na izborima. Da predstavlja nekoga (srednju klasu) a ne sve (istovremeno tajkune i proletere)
Primeri drugih poreskih politika su dobar put ali se uvek moraju prilagoditi srpske uslove.

Marko
Гост
Marko

Po mom mišljenju jedno je sigurno, ako bi narod znao kolika je njihova zarada i ukoliko bi sami plaćali državi obaveze izbio bi gradjanski rat!
Ovako poslodavac debelo plaća bruto2, a radnici kukaju kako su im zarade niske i svi su nezadovoljni.
Banana država

Nenad
Гост
Nenad

@sve je to isto, nisi razumeo poentu teksta (ili se praviš da ne razumeš). Poenta je u tome da se porez i PIO dažbine obračunavaju na jednostavan način, bez nužne potrebe korišćenja usluge knjigovođe. Takođe, da se visina poreza i PIO davanja uskladi sa realnom zaradom i da se plaćaju posle ostvarenog profita. Naš poreski sistem je napravljen kao da svaki mali privrednik, čak i onaj najmanji ima na pr. trgovinu sa zaposlenih cca 10-ak radnika i ima stalan dnevni priliv novca. A šta je sa onima, kao što sam ja, koji prodaje svoje intelektualne usluge na ovom jadnom tržištu. U našoj ekonomiji, gde se takve usluge teško prodaju, ako plaćam porez na ostvaren prihod, moram da platim knjigovođu min. 6000 din. mesečno, da bih platio porez od 10% na prihodovanih na pr. 30000 din. tog meseca + PIO dažbine, meni ne ostaje ništa. Ako ga plaćam paušalno, još je gora situacija, svakog meseca moram da platim 30tak hiljada din. a da ne znam da li ću i koliko ću zaraditi. Mnogo je realnije da, kao u tekstu, porez i PIO se plaćaju na kraju obračunskog perioda, da nam država omogući besplatan program za kalkulaciju obračuna poreza, da oslobodi svakog ko osnuje firmu od poreza prvu godinu, da ga snabde besplatnim brošurama sa upustvima i pravnim savetima, da obezbedi besplatnu pravnu pomoć itd. a ne da samo šalje plave koverte. Takođe, da se ukinu razni doprinosi i takse, već da se sve to objedini u jednu poresku stavku. Znači, vrlo jednostavno, kao što je u tekstu napisano: ukupan prihod – troškovi = zarada x poreska stopa % = porez, sa progresivnom poreskom stopom.

Miloš
Гост
Miloš

Poštovana Katarina,

ali ako je nešto ispod minimalca, onda ste lepo napisali da ide drugačiji obračun. Evo ako uzmemo minimalac od 22.449 dinara, onda će davanja preko toga biti 13.356…zar nije lakše ispraviti tekst? Pored toga sistem možda jeste komplikovan, ali koliko sam upoznat ništa jednostavniji nije ni u Nemačkoj. Ali eto mi imamo običaj da pljujemo po sami sebi i da budemo površni, bez obzira da li ima razloga ili ne.

Ne branim sistem, ali hajde da razumemo svaku stavku i razlog, pa tek onda da menjamo uz bolje predloge.

Pozdrav,
Miloš

Katarina
Гост
Katarina

Ne Miloše,

nema greške. Opet kažem, nelogičan je sistem. Prvo, u ovom programu idite na donji deo strane gde se prikazuju obračuni za preduzetnike. Ukucajte 17000 din za „Neto zaradu“. Pritisnite Obračunaj. Onda pogledajte u kućici za „Ukupno doprinosa i poreza“ – eto to je cifra koja ide državi, u našem slučaju 13343. A preduzetnik je prethodno morao da zaradi 17000 + 13343 da bi mogao sebi da isplati platu od 17000 i da da državi ono što ona traži, a to je 13343 dinara.

Nadam se da je sada jasnije, a i vidim da ste i vi zbunjeni sistemom proračuna. Jeste, ima zemalja u kojima je to isto komplikovano obračunati, ali ni u jednoj zemlji sa dobrim standardom se ne uzima toliki procenat od minimalnih prihoda.

Srdačno,
Katarina

Aleksandar
Гост
Aleksandar

Postovana Katarina,
obracun poreza i doprinosa za pausalce je vrlo komplikovan i zavisi od dosta parametara (vrsta delatnosti, razvijenost opstine i sl.). Ne zelim da promovisem bilo koji koncept, meni je licno najjasniji obracun, koji je dat na linku http://www.mena.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=217%3Akalkulator-za-obraun-plate&catid=99%3Akalkulatori&Itemid=106&lang=sr.
Ili http://www.mena.rs/kalkulator_preduzetnik.html
Inace nemam nikakve veze sa kompanijom Mena, samo napominjem da mi je njihov pristup najjasniji
Imate nekoliko modela (kolone) kljucno je da unesete iznos u „zuto“ polje.
Slozicemo se naravno da su poreska zahvatanja izuzetno visoka. Nazalost to je posledica slabosti privrede. Vrlo je tesko prekopirati koncept sa „zapada“, jer nisu u matematickom zargonu isti pocetni uslovi. Neko je pomenuo i navodi primer Kanade, slicno je u Ceskoj, gde je penzija recimo socijalna kategorija, svi primaju osnovnu penziju od oko 300 evra, bez obzira koliko su godinama uplacivali. Ako zele vecu penziju, onda moraju licno da odvajaju u posebne penzione fondove. U svakom slucaju je vazno da neko ozbiljan pokrene poreske reforme i da se smanji siva ekonomija. Moje licno misljenje je da je recimo porez na imovinu potpuno deplasiran. Jer, se na taj nacin pokrece pristup nacionalizacije. Da objasnim. Promenili su se uslovi i moj kraj je postao poznat, na ceni. Poreska uprava je propisala neki iznos na imovinu, koju posedujem i koji recimo ne mogu da platim. Sta sledi? Izdaje se Poresko resenje, idu kamate, daju se privremene mere (zaduzi se neki moj prihod). Recimo da ga nemam dovoljno. Onda sledi da posto ne mogu da platim, na „moju“ imovinu se stavlja teret. I zar to nije nacionalizacija? Druga stvar je kakvo mi zdravstvo zelimo. Ako ne uplacujemo doprinose za zdravstvo, ko ce da nas leci? Ako ne uplacujem mesecno za zdravstvo u iznosu od recimo 100 evra, to nije ni za popravu zuba, zar ne? Znaci mogu da budu mali porezi, ali onda treba da se dogovorimo da se sve placa, svaki odlazak, kod lekara, stomatologa, svaka intervencija, obavezno odrzavanje zgrada, instalacija, itd. To su vrlo ozbiljne reforme i ne moze preko noci. Ali treba krenuti, to je sasvim jasno, da bi imali buducnost.

MP
Гост
MP

Vecina ovde ne shvata sustinu problema ove drzave. Vecinu birackog tela ove drzave cine neuki l neobrazovani ljudi. I svaki krimi/kvazi politicar to zna. Pametnim ljudima se on ne obraca jer zna ko mu je ciljna grupa. Dovoljno je da njih obrlati KraljevicMarko/MilosObilic/Kosovo/Junaci/Heroji tematikom i on je svoj cilj postigao….

zoran
Гост
zoran

Nije teško ljude osloboditi dela poreza na ime troškova koje su imali u toku godine. To dokazujemo fiskalnim računima. Preduzetnici već plaćaju porez na dobit, a dobit je razlika izmedju prihoda i rashoda. Kada bi i svi ostali imali umanjenje poreskih obaveza na ime troškova u toku godine, svi bi tražili fiskalne račune. Na taj način bi skoro sav promet ušlo u legalne tokove. Zašto bih ja kupio bilo šta bez računa, ako mogu sebi da smanjim, na primer, porez na imovinu. Zašto bih, onda, dao nekome da mi kreči stan ili kuću, ako on ne može ili neće da mi izda fiskalni račun. A kada sam platio neku uslugu ili kupio neku robu i za to dobio fiskalni račun, državi sam platio porez i državi se isplati da me oslobodi dela poreza na ime tog prometa. Na taj način podstiče se razmena dobara i usluga, a to je osnovni uslov pokretanja privrede. Ako bi ovako nešto zaživelo, doprinosi i porezi bi mogli da budu smanjeni, a da priliv u državnu blagajnu bi bio mnogo veći. Na ovaj način bi i pokretanje privatnog biznisa bilo sigurnije i naravno da bi se tada ljudi lakše i odlučivali na preduzetništvo. Tada bi trebalo uvesti i instituciju bankrota. Sada, ako otvorite preduzeće pa propadnete, ako ste ostali dužni porez državi, a registrujete novo preduzeće, taj dug će Vam odmah biti pripisan na to novo preduzeće. Nemate šansu da se izvučete iz dugova. A Ford je nekoliko puta propadao i svaki put mu je država otpisivala sve dugove na ime poreza. Ovde vlast niti ume da podstakne privatnu inicijativu, niti zna kako to da uradi i na kraju niti je to interesuje. Našim političarima je jedino u glavi, kako da se, za svoga mandata, finansijski obezbede za ceo život. Ovo im je jedino u glavi, jer drugo ništa u glavi i nemaju. Kad čujem kako bulazne po televiziji, povrača mi se i pre svega se stidim od onoga što čujem od Vučićevih kumova, keramičara, šofera i sličnih eksperata. Jedan ministar kaže da se oseća sposobnim da vodi resor minastarstva vojske, jer je bio u školi rezervnih oficira. Da se naježiš. Ja bih mogao o ovome da napišem 2 toma, a kako li se osećaju i koliko tomova bi mogli da napišu pravi eksperti. Od mene ovoliko, a i ovo je previše. Ko će to još da čita.