Sa naprednjacima, jedno je sigurno, nikad nije dosadno. Ovo je priča o tome kako se jedan dosadan posao skupljanja papira za izbore pretvorio u iznenađenje, korak po korak otkrivala sam mikro okupaciju ili kako je opštinska zgrada i sve što u njoj postoji postala izborni štab.
Nakon što sam izvadila dva od potrebna tri dokumenta za predaju liste kandidata za izlazak na republičke i lokalne izbore, morala sam da se vratim u opštinu Zemun kako bih izvadila i treći dokument, koji prilikom prvog dolaska nisam dobila. Treći dokument je potvrda o upisu u birački spisak.
Radno vreme šalterske službenice koja mi je izdala prva dva dokumenta beše završeno, pa sam pomoć morala da potražim u nekoj od opštinskih kancelarija. Ne shvatajući do kraja moj zahtev, jedini overitelj iz šalter sale me je uputio na portira, a portir dalje na prvi sprat gde je, kako kaže, „kol centar“.
Čitava zgrada je delovala prazno dok se nisam našla u hodniku prvog sprata gde su prostorije sa rednim brojem 19, 20, 21… Šetajući hodnikom i pokušavajći da rešim svoj problem, zastadoh pred kancelarijom broj 19, gde je sedela žena srednjih godina i razgovarala telefonom. Nisam želela da je prekidam, pa sam sačekala ispred kancelarije da završi razgovor.
Iz kancelarije se čulo sledeće: „Dobar dan. Pozivam vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke po preporuci …(pa reče ime koje nisam zapamtila). Zanima me da li ste ostali pri odluci da ćete svoj glas dati Aleksandru Vučiću?“
Zatim se čulo lupanje slušalice…pretpostavljam da odgovor nije bio zadovoljavajući i da je sagovornik možda bio revoltiran.
Pokucam i uđem u kancelariju uz objašnjenje šta mi je potrebno. Gospođa nije mogla da mi pomogne te me je uputila na kancelariju broj 21 i reče da tamo ima mnogo više ljudi.
Vrata kancelarije broj 21 su dvokrilna, pa sam onako laički zaključila da je ta kancelarija veća od prethodne u kojoj sam bila. Pokucala sam. Čuo se žamor, ali nikakve reakcije na moje kucanje nije bilo, pa sam ušla u prostoriju.
U prostoriji koja je zaista velika za jednu običnu kancelariju sedelo je desetak ljudi, većina je razgovarala telefonom i takoreći šablonski govorila: ‚‚Dobar dan. Pozivamo vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke. Možete li nam reći da li ćete pružiti podršku Aleksandru Vučiću.“ Na stolu su bili odštampani spiskovi ljudi izvučeni iz neke eksel tabele.
Obratila mi se jedna mlađa žena: „Kako možemo da Vam pomognemo?“
Objasnila sam joj koji mi je dokument potreban, da u šalter sali sedi samo jedan overitelj koji mi je rekao da ne može da mi pomogne i da me je uputio na portira, a portir na njih. Iako mi je još kod prve kancelarije bilo jasno o čemu se radi, ono što mi je ta mlada žena rekla još me je više iznenadilo: „Mi nismo zaposleni u opštini i ne možemo vam pomoći sad.“
A o čemu se radi? To je samo minijaturna slika velike okupacije pod kojom je cela Srbija, njena Vlada i sve institucije, osim onih čiji se predstavnici razvlače po Vučićevim blatoidima jer odolevaju nasilnom pretvaranju u kol centar naprednjaka.
Izbori su jedini efikasan način da raskinemo naprednjačku okupaciju, da Srbija prestane da bude zombijevski kol centar Aleksandra Vučića. Pokret Dosta je bilo jedini daje garanciju da ni Zemun, ni Srbija neće biti nikada pretvoreni u ovakav kafkijanski izborni štab.
Tatjana Macura,
članica GO pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“
Nazalost tako je po celoj srbiji, neznam dokle ce gradjani srbije moci da izdrze ovo finansiranje SNS. Postali su JAKO napadni od telefonskih poziva, dolaskom na vrata, na standovima nau ulici-vuku vas za rukav, do plakata koje su izlepljene na svakoj banderi i drvetu /sto naravno puno kosta gradjane srbije/. Drugi to rade pristojno sa malo novaca, preko interneta i spontanim razgovorima sa pristojnim ljudima.
Vec duze razmisljam sta nije u redu sa nama Srbima. A nesto sigurno nije u redu kada mi godinama glasamo za Velju, Dacica, Palmu, Nikolica, Vucica…Jedini zakljucak do kog sam dosao da mi imamo taj neki mazohisticki gen i da imamo stokholmski sindrom. Mada relativno skolro sam saznao za DJB i onda sam malo pratio i citao komentare simpatizera i nekako me je malo oraspolozilo i trenutno mislim da mozda i ima nade za nas. Nada na zalost verujam da ce postojeca garnitura ponovo da formira vladu i verujem da cemo tek za cetiri godine da klicemo Gotov je! Mi moramo da dotaknemo dno ne mozemo da sasecemo zlo u nastajanju. Ponovice se 5. oktobar, mada ovog puta vlada nece da ima podrsku policije i vojske.
Pogledajte slike sa njihivih skupova,sve govori o strukturi njihovih glasaca,nemojte sve trpati u jedan sepet.
Za ovakve svinjarije (oprostite ali ovo jeste to) ima se novca. I to narodnog. Razlog više zašto nikada ne bi prihvatili totalnu transparentnost. Bezočnost im je vrlina! Da, bilborda ko pleve na sve strane. Koji bezobrazluk. Ali ja im uz osmeh kažem: “Ništa vam neću reći, ja dobro znam da je tajnost glasanja ovde zagarantovana.” Baš me zabole lakat šta misle. A da dam glas onima kojima verujem, naravno da mi nije bilo teško otići.
Nista me ne moze iznervirati kao sto je sada slucaj u ovoj predizbornoj kampanji gde se koriste drzavni resursi za kampanju jedne stranke. To je idiotluk planetarnih razmera. Pa zar gradjani ne vide kako se razbacuju njihove bedne pare a ovamo nema ni za najosnovnije potrebe. I koji idioti su doneli Zakon da se stranke finasiraju iz budjeta. Neka lepo uzimaju od svojih clanova pa neka rade sta god hoce. To je je radio SPS odmah po osnivanju. Zbog rakvih svinjarija sam napustio drzavnu sluzbu jer nisam mogao da gledam sta idioti rade, ali to nije prestalo do danasnjjih dana. Tuga i jad. A sto je najgore, ovom glupom narodu jos nije dosta pljacke, hoce jos. Mazohizam……..
Čekajte, zar je moguće da DJB nema kapacitet (mislim na obrazovani kadar) da ovakvu stvar na adekvatan način prijavi npr. inspekciji rada ili nekoj drugoj nadležnoj? Neki ljudi van radnog vremena nezaposleni u samoj opštini nešto rade u opštinskim prostorijama – nešto tu sigurno nije po zakonu. Mislim, ja sam tako skapirao DJB, a ovaj tekst bez takve prijave mi se ne razlikuje značajno od tekstova drugih opozicionih stranaka.
Ovakve stvari se desavaju ne samo u Zemunu vec u svim naseljima u Srbiji. Ja sam iz jednog malog mesta u Juznom Banatu i zgrozen sam metodama koje koristi vladajuca partija da pridobije glasove. Jedan moj prijatelj, inace penzioner, clan je mesnog odbora SNS-a. Pre par dana je pozvan na sastanak sa tzv. koordinatorom iz Beograda. Koordinator je dao zadatak odredjenim clanovima stranke da obidju sve socijalno ugrozene i da eksplicitno traze da zaokruze broj 1 na glasackim listicima. U protivnom, ko je primalac socijalne pomoci nece moci da obnovi pravo na istu, a oni koji nisu i pritom su siromasni (a naglasak je na romima) da im prete da ce im struja biti iskljucena, da ce im poslati policiju i sl. Takodje, u obavezi su da provere tim ljudima da li imaju vazece licne karte, a ako nemaju da ih odvedu da izvade nove licne karte, po hitnom postupku, koje ce platiti stranka. Pri samom glasanju moraju da izadju iz kabine sa glasackim listicem u rukama tako da se vidi broj koji je zaokruzen pa potom kod glasacke kutije da ga presaviju i ubace. Po jedna osoba ce biti angazovana na svakom birackom mestu da prati i vodi evidenciju o tim ljudima da li su postupili po instrukcijama. Pa vi vidite..
Ovo sve počinje da liči na Nemačku… ali iz 30-tih godina prošlog veka !!!