Došlo je vreme za naše ideje

PROIZVODIS TRAKTORE,KOMBAJNE MOTIKE ,KOMPJUTERE, NAMESTAJ I,MAMO PLODNU ZEMLJU I NEMAMOM ONOG PREVARANTA NORVEZANINA U JAVNOM PREDUZECU.STA TU PAMETUJETE!DA SUROVATI SA ARAPIMA PRODAVAJUCI IM VODU,TELETINU I JAGNJETINU.PA BAR U PROIZVODNJI I EKONOMIJI SVE JE JASNO.POPISISATI IMOVINU U JAVNOJ SVOJINI,SREZATI BROJ SLUZBENIH AUTOMOMBILA,NA 100,SMANJITI BROJ AGENCIJA ,DRZAVNIH SEKRETARA, NA MINIMUM,BROJ POSLANIKA NA 120,UKINUTI SVE BENEFICIJE POLITICARIMA,DA TAJKUNI VRATE KREDITE,UNAKRSNO ISPITAI IMOVINU I PRIHODE,OTPUSTITI ODMAH VISAK ZAPOSLENIH U ADMINISTRACIJI I JAVNIM PREDUZECIMA,UKINUTI SUBVENCIJE STRANIM INVESTITORIMA A PRE TOGA STVORITI ZDRAVE USLOVE ZA PRIVREDJIVANJE ,STIMULISATI MALA I SREDNJA PREDUZECA,ADMINISTRACIJU SA ZAPOSLENIM POLUPISMENIM IZBEGLICAMA DOVESTI U RED.EVO RECIMO ZA POCETAK DAJTE DOMACINSTVIMA U STOCARSKOM REJONU 10000 PO RADNO SPOSOBNOM CLANU DOMACINSTVA I DRZAVA NEK NADJE TRZISTE ZA NJIHOV PROIZVOD .I………… AL ZATO NECE BITI MESTA ZA ILICE ,KRKOBABICE U POSTI I OSTALE BITANGE.ISKRENO NESTO NISAM UGROZEN PRIMNJA SASVIM PRISTOJNA U PRIVATNOJ FIRMI ALI ZNAM DA IDEMO DO POBEDE1

Da li je za promovisanje pravednih ideja, potrebno biti i sam pravedan???

Deatlje videti u tekstu “Eurosong na Voždovcu”

EUROSONG (pesma evrovizije), na Voždovcu
Podnaslov: „Poslednji voz“ na putu za slepi kolosek

Poštovani prijatelji,
Inspiraciju da napišem ovaj tekst i da ga predložim, za autorski, pronašao sam nakon sastanka od ponedeljka 04.04.2016. odine, uveče na Voždovcu, gde smo pozvani da kao članovi koji su izjavili da žele da se na izborima koji predstoje kandiduju za odbornike pokreta DOSTA JE BILO – Saša Radulović, budemo predmet testiranja i međusobnog rangiranja, po kriterijumu „ugled u društvu“.
Tom prilikom predstavljeni su nam kriterijumi, po kojima će svaki kandidat biti bodovan, pa time i rangiran na odborničkoj listi. O kriterijumima po kojima se vršilo bodovanje kandidata, ne bih sada da ponovo polemišem, jer isti su bili predmet zajedničke kritike, koje smo dostavili i pismenim putem, o čemu smo Vas već kroz iskazane primedbe predhodno izvestili. Na takve primedbe, dobili smo odgovor Predsednika gradskog odbora, koji nas je obavestio da su kriterijumi konačni i da po tom pitanju ne postoji dalja korekcija. Jedina satisfakcija, ako tako može da se kaže, je da su količinu apsurda, kriterijumi pokazali upravo na bodovanju kandidata za odbornike opštine Voždovac. Po načinu, kako je to obavljeno, slobodan sam da po svom umetničkom uverenju, isto poistovetim sa načinom bodovanja kompozicija za Pesmu Eurovizije, posledljih godina prepoznatljivu kao Eurosong, te s toga sam i svom autorskom tekstu dao naziv: „Eurosong na Voždovcu“. U daljem tekstu, daću obrazloženje za takvu ideju.

U nekim drugačijim okolnostima, nakon održanog sastanka, svako pametan bi se zahvalio na pažnji, koja mu je ukazana u Pokretu, okrenuo se i otišao sa ciljem da se više nikada tu ne pojavi. Međutim, ja, pre svega, kao čovek-umetnik, slobodouman po svom životnom uverenju, koji se po mnogo čemu razlikuje od drugih običnih ljudi, bez pretenzija za bogaćenjem i ostvarivanjem ličnih interesa, a pogotovo interesa preko stranaka, pa da iz tog razloga „gutam“ ono što bi bilo ispod elementarnog dostojanstva, kako bi se izborio za nekakvu milorsdnu funkciju, nisam raspoložen da sagnem glavu i o svemu tome ćutim, u očekivanju da me „neka mrvica zakači“. Odlučio sam da o svemu iznetom ne ćutim i iskažem svoje ne slaganje sa događajima, svestan svih mogućih sankcija, koje iza toga mogu da proisteknu, a da li sam u pravu pokazaće vreme i istorija, ako to uopšte bude nekome i nekada važno.
Na ovaj korak sam se, pre svega, odlučio činom prihvatanja osnovnih načela Pokreta „Dosta je bilo“ a koji se odnose na sledeće vrednosti:
– Govorim ono što mislim,
– Transparentnost u svakom segmentu javnog rada i delovanja,
– Radim ono što govorim,
– Što obećam to ispunim,
– Hrabro se borim u ono što verujem
– Analiziram činjenice, a ne glasine,
– Probleme rešavam – ne predajem se
– Poštujem različitost i
– Uvek imam nešto da dodam
Kao i poštovanje, ostalih ne pobrojanih kriterijuma, a na koje ću se naknadno osvrnuti kroz dalju analizu kriterijuma.
U daljem tekstu, pokušaću da obrazložim svoje stavove i viđenje iznetih kriterijuma, iznesem određena ne slaganja uz opasku, da možda sve vrednosti pobrojane u Pokretu nisam dobro razumeo, pa s toga stojim otvoren za dalju diskusiju i komentare.

a) Govorim ono što mislim. Je prvo načelo ili kriterijum u Pokretu, koji mi se dopao, za razliku od mnogih partijskih organizacija, gde članovi govore, a obično i misle, ono što im vođa kaže, a sve to zavijeno u obrazac „partijske discipline“. Kao slobodouman čovek, nakon održane tribine na Čukarici, na kojoj sam govorio, stekao sam uverenje, da bi uključivanjem u Pokret, mogao da pronađem sebe i sebi slične, da nešto zajednički uradimo, kako bi svima bilo bolje, ne opterećen time šta i kako treba da kažem, jer dovoljno je govoriti onako kako se misli, bez uvijanja???
Koristeći ovo načelo-kriterijum, u daljem tekstu slobodno i kako dolikuje osvrnuću se i na ostale kriterijume.
b) Transparentnost u svakom segmentu javnog rada i delovanja, od perioda demokratskih promena 2000. te, transparentnost kao izraz veoma često ekspoatisan u javnom i političkom životu, počev od Koštunice Dr Vojislava pa do današnjih dana, trebalo bi da u srpskom prevodu znači nešto jasno-pregledno-javno-opšte poznato-istinito, ali praktično ne znači ništa osim za lakoverne.
Od ovog izraza, po meni, nije imun ni naš Pokret i uverenja sam da se upotrebljava sa istim ciljem, kao i u svim drugim strankama i da osim pukog navođenja, drugih namena praktično nema.
Zbog čega tako mislim? U nastavku teksta pokušaću da za takvo razmišljanje dam svoje razloge:
– Na skupštini Pokreta održanoj u Ekspo centru, predstavljena nam je nova epohalna ideja u kreiranju programske politike pokreta, nama starijima ovaj model rada prepoznatljiv je po terminu „kružoci“ iz perioda druga Tita. Zamisao je dobra samo iz razloga, što se od ljudi od ideja „izvlače ideje“ na jedan veoma jeftin način (za normalan svet, najskuplji deo posla je imati ideju, a sve ostalo je čista mehanika i prosta-jeftina radna snaga), što smo kao razumni ljudi, svesni toga, prihvatili verujući da radimo u interesu za opšte dobro. Ceo dan smo umlatili, pričajući, pišući uz obećanje da će „neko“ obraditi sve što je napisano i o tome obavestiti članstvo. Ideje, projekti, želje, da li ih je bilo ili ne, možemo samo kratko odgovoriti ne zna se? Prošlo je prilično vremena od te skupštine, a da o iznetim stavovima i inicijativama članova nema ni slova, pa se logično postavlja pitanje, šta je tu transparentno i čemu je bila svrha onakvog „celodnevnog rada“, osim ako nije pojava u politici poznata kao „podgrevanje članstva“, ma da za takvim nečim, dubokog sam uverenja nije bilo potrebe.
– U pozivu da se priključimo Pokretu, ponuđeno je da svako može biti kandidat za odbornika/poslanika uz uslov da popuni on lajn pristuopnicu. Popunio sam to, ne u isključivoj nameri, da bih bio bilo šta od toga, već, kako sam na prvom sastanku objasnio svom koordinatoru, da u Pokretu nađem građane koji misle isto kao ja u pogledu rešavanja gorućih problema ovoga društva ( hiperinflacija propisa, preglomazna državna administracija i štetno delovanje javnih komunalnih preduzeća i agencija), kako bi u nekoj zajedničkoj borbi mogli da ostvarimo neke ciljeve od opšteg dobra za sve. Rečeno nam je da ćemo svi ravnopravno učestvovati u utakmici za ova prestižna mesta u vlasti, pod uslovom da uđemo u vlast, te da neće biti privilegovanih. Fenomenalno, prosto ne verovatno, ali već u prvim kontaktima sa kriterijumima, po kojima će se ocenjivati kandidati, jasno se mogu uočiti „rupe za provlačenje“, koje će omogućiti da izbor mogućih kandidata bude transparentno ne transparentan. Što se kasnije pokazalo kao tačno. O kriterijumima neću sada, jer smo već o tome rekli šta smo imali. Jedino što ne razumem je: Zašto smo uopšte propisivali takve kriterijume, ako smo od samog početka znali da ćemo ih relativizovati, pa čak i dezavuisati? Kome je to bilo potrebno??? Nakon svega, iole pametan čovek shvatiće svu farsu kriterijuma, što po mom dubokom uverenju, samo može naškoditi Pokretu koji se deklariše kao transparentan.
– Transparentnost je obećana, svim kandidatima, da će nakon obavljenog bodovanja i testiranja svi dobiti na uvid bodovanje svih zainteresovanih kandidata???? U tom smislu se od kandidata zahtevalo da učestvuju u testiranju iz poznavanja programa pokreta, koji je trebalo da se obavi to veče u 23,15 sati. Da zanemarimo, nebulozno vreme, ali do tog testiranja nije došlo te večeri iako smo premoreni od akcije prikupljanja potpisa, poluzatvorenih očiju čekali da dobijemo taj link. Iz neobjašnjivih razloga, taj link je izostao, kao i elementarna pristojnost da se svima kaže „Izvinite što ste čekali“. Veoma transparentno zar ne? Sa 24 sata zakašnjenja, dobismo mi taj link i postupili po istom. Obećanje da ćemo videti rezultate tog i takvog testa, izostalo je i nema ga ni do danas a obećano je da će to biti moguće narednog dana?
– Rangiranje, mogućih kandidata je trebalo da se obavi u toku naredna 24 sata i da svi kandidati budu obavešteni o svojim pozicijama, te da opet u nekom kratkom roku možemo uložiti primedbe ili žalbe kako bi se neke pozicije popravile. I ovaj korak je preskočen, a da o tome niko, ili barem ja, nisam dobio bilo kakav odgovor??? Ne znam da li i ovaj manir spada u transparentno ponašanje, koje je trebalo očekivati???
– Konačno, došlo je i bodovanje kandidata za opštinske odbornike 04, aprila, nakon tri dana naknadnog prikupljanja potpisa. To bodovanje po meni, predstavlja vrhunac apsurda donetih kriterijuma, a koje se po načinu rangiranja u kategoriji „ugled u društvu“, koje sam ja bio slobodan poistovetiti, zbog načina bodovanja, sa mućkama koje se provode kod bodovanja pesama na Euroviziji/Eurosongu. Na sastanku gde su bili prisutni svi zainteresovani kandidati za odbornike, pojavila su se neka lica, od kojih su neki bili prvi put bili prisutni. Osim nekih školskih kvalifikacija, ti kandidati u svim drugim pozicijama imaju upisanu ocenu „0 bodova“, ili su opet, po mom uverenju tendenciozno upisivali kao radno iskustvo „rad na crno“ navodeći kao dokaz ono „Majke mi“. O tome da je svaki kandidat koji je želeo da bude odbornik, morao da ispuni uslov da obezbedi barem 30 potpisa, nema ni reči ( a i kako bi kada se neki prvi put pojavljuju te večeri). Nedostatak prikupljenih potpisa obrazlagao se nekim drugim apsurdima, kao što je bio npr. da jedan od kandidata koji je „juče došao“ piše neki program za stranku, (ako je stranka spala na to da njen program piše neko ko u stranci ima jedan dan članstva, uoči samih izbora koji su već raspisani, onda se logično nameće pitanje: Koliko je stranka uopšte ozbiljan faktor političkog života u Srbiji), drugi su svoje kandidature nametali pod pojam „aktivnosti u pokretu“ (samo ne znam kakve ako je članstvo u trajanju od 2/3 dana). Ali ajde i to da protolerišemo. Vrhunac apsurda je da „ugled u društvu“ rangiraju članovi sa rokom trajanja od jednog dana, te da u svojim „rangiranjima“ u potpunosti ignorišu ljude koji su ozbiljno potegli da se prikupljanje potpisa obavi što efikasnije. Tri „maratonca“ su recimo prikupili preko 130 potpisa ličnim dovođenjem potpisnika, što je blizu polovine ukupno prikupljenih glasova na samom Voždovcu, a da udruženim aktom „novopridošlih“ u rangiranju „ugled u društvu“ budu u potpunosti ignorisani?? Od svega koordinator pokreta na Voždovcu je kao zaslužne istakao samo lica koja su neko vreme boravila na štandu i nikoga više. Transparentno nema šta??? A možda je tako i trebalo da bude.
– Ako je sve napred navedeno, po mišljenju organa Pokreta, transparentno i da sam ja duboko u krivu, trebalo je barem onda da nam kažete to u trenutku kada smo pristupali pokretu. Mogli ste da nam kažete recimo: Vi ste matori, isteko vam rok upotrebe, idite u Pups ili bilo šta drugo, nemojte se zamajavati ovde, jer nama trebaju mladi, jaki ( i glupi, primedba autora teksta), sa kojima ćemo manipulisati onako kako mi želimo, a ne da nam vi prosipate neko znanje, jer to nama ne treba. Da ste mi tako rekli, manje bih se uvredio i više bih vas cenio. Ovako mislim da „poslednji voz“ stoji na slepom koloseku sa neizvesnim polaskom.

Ovakav model ponašanja je već viđen, kod formiranja tzv „nove stranke“, kada su matorci izneli stvar, da bi se vrhunac apsurda pojavio formiranjem glavnog odbora za Beograd u kome su se pojavili „neki klinci“, a sa Demokratskom strankom napravljen koalicioni sporazum za samo dva poslanička mesta (Živković-Pavićević). „Napaljeni klinci“ su otišli, a ova dvočlana partijska organizacija, će po svoj prilici u budućnosti biti jednočlana partijska organizacija na čelu sa Zoranom Živkovićem, pošto se odrekao profesora Pavićevića. Ne znam zašto me ovaj događaj asocira na opisani događaj od pre nekog dana na Voždovcu. U svakom slučaju saznaće se veoma brzo.
v) Radim ono što govorim, je moje životno pravilo, koje me je često koštalo više nego što je trebalo, ali ne žalim se. Možda sam u životu neke stvari mogao mnogo efikasnije da završim, samo da sam malo ćutao i pravio se blesav. Za razliku od mnogih, sa ponosom mogu da kažem da me niko nije uspeo da kupi i da nemam nikakve sporne obaveze, koje mogu da proisteknu iz takvog ponašanja. Proputovao sam ceo svet, baveći se narodnom tradicijom, uživao u svetu običnih i normalnih ljudi širom sveta, sa kojima sam i danas u kontaktu. Da sam dosledan ovom kriterijumu i principu, dokaz je i ovaj autorski tekst koji pišem, sa puno odgovornosti, a reakcija koja eventualno može da usledi nakon toga, može biti samo prikaz onoga koliko Pokret poštuje svoje zadate kriterijume, a ne ja. Jedva čekam da čujem šta ćete imati da mi kažete. Ako i pored svega ništa ne odgovorite, to će opet na kraju biti priča o Vama, a ne o meni.
g) Što obećam to ispunim, je takođe i moj životni moto, koji bez obzira na članstvo u Pokretu uvek ispoštujem, bez obzira na cenu ispunjenja takvog obećanja. Kao čovek koji se prihvatio ideje da se kandiduje za odbornika/poslanika, dobio sam uslov da radi kandidature prikupim najmanje 30 potpisa građana. U dva vikenda i radom pre početka ove akcije, prikupio sam 48 potpisa (plus svoj), na način za koji mogu da garantujem, da će ljudi sa liste to stvarno i potpisati. Naime, svakog svog potpisnika sam lično dovezao i odvezao do mesta za potpisivanje, svojim vozilom, prešavši preko 400km, kao da radim u taksiju. To sam uradio iz uverenja, da je to najsigurniji način da obezbedim potrebne potpise. Na spisku sam imao preko 70 ljudi, ali nisu svi bili u mogućnosti da u zadatom terminu i koristeći najmanje dve linije gradskog prevoza dođu i daju svoj potpis. Svi potpisnici su mi lično poznati i nisu lica skupljena sa štanda, gde naravno, postoji velika mogućnost da bude „ubačenih“. Mogu da garantujem da će nam dati svoj glas, zahvaljujući poznanstvu sa mnom.
U toku predizbornih aktivnosti, osim prikupljanja potpisa, ponudio sam i drugu vrstu pomoći, kao što je da se u mojoj kancelariji u Tc Medaković 3, koji ima preko 240 lokala, prikupljaju potpisi, gde bi takođe bila veća frekvencija ljudi od postojeće lokacije i to besplatno. Ovakva ponuda ostala je bez odjeka uz kratko obrazloženje, da je prosotr nedovoljno veliki, ma da i ovaj postojeći nije preterano veći, ako je uopšte veći. Uvek sam bio raspoložen da na svom kopir aparatu uradim potreban broj letaka, upitnika, ali i to je ostalo bez pozitivne reakcije, sve dok nije došao vikend, pa nije bilo druge mogućnosti da se odštampaju potrebni formulari. Naravno, sve ovo ponuđeno je potpuno besplatno, bez ikakvih preduslova, što bi trebalo da pokaže moju spremnost da sve što obećam i ispunim
d) Hrabro se borim u ono što verujem. Pošto verujem, da sam na pravom putu, a na osnovu događaja koji su predhodili, pisanju ovog teksta, hrabro nastavljam borbu, ne bi li se nepravda koja nam je naneta, ničim izazvana, ako zanemarimo ozbiljne godine, kao i veliko radno i političko iskustvo, u konačnom skoru ispravila. U svakom trenutku postoji mogućnost da se odustane od verovanja, ali ja nisam od takvog materijala sačinjen. Žao mi je.
đ) Analiziram činjenice, a ne glasine. U ponuđenom tekstu, sve što sam naveo zasnovno je na događajima koji su predhodili „rangiranju“ za „eurosong“, kako sam umetnički nazvao događaj od 04, aprila uveče, tako da se ne može reći da sam se služio glasinama, već pokazanim rezultatima „rangiranja“.
e) Probleme rešavam – ne predajem se. Da se ne predajem, dokaz je i ovoliko strana autorskog teksta, a koji sam spreman čak i da dodatno dopunim, kako bi prevazišli problem koji je nastao. Neko bi samo odustao, bez ikakvih komentara.
ž) Poštujem različitost, baveći se narodnom tradicijom i kulturom uopšte, svakodnevno sam u prilici da se susrećem sa mnogobrojnim ljudima iz celoga sveta. Neki su crni, neki žuti, neki beli, neki LGBT, neki obični, sa kojima ostvarujem veoma dobru saradnju i dan danas, kroz organizaciju raznih manifestacija i festivala širom sveta a i u našoj zemlji. Sredstva za ovu delatnost dobijamo na osnovu učešća na konkursima na osnovu projekta, od državnih organa i sve to uredno i transparentno pravdamo. Dakle, siguran sam, da ovakva saradnja nije moguća, niti svetski priznata, bez međusobnog uvažavanja i poštovanja različitosti, kako po rasi, veri, boji kože ili seksualnom opredeljnju.
z) Uvek imam nešto da dodam, je takođe pravilo koje kao lično, korsitim u životu. Ukoliko bude reakcije na ovo pismo, budite uvereni da ću imati još toga da dodam u cilju odbrane svojih stavova.
Sada je „lopta u vašem dvorištu“, pratiću objavljivanje autorskih tekstova, pa u zavisnosti od reakcije ili ne reakcije, biću u prilici da ocenim koliko Vi kao Pokret, poštujete sopstvene kriterijume i principe bitisanja. Da li ste stvarno različiti od drugih, ili ne? Izostanak bilo kakve reakcije, a pogotovo one očekivane (osim ako ne mislite da reakcija bude moje isključenje iz pokreta – što bi samo pokazalo sopstvenu nemoć) biće mi pouzdan pokazatelj da li će „poslednji voz“, biti zakačen na sve ostale partijske vozove i kao takav završiti u opštem ćorsokaku ili krenuti u bolji život. Sada je prilika da se pokaže različitost u odnosu na ostale i samo sada. Ukoliko to izostane, druge prilike i „drugog voza“ biti neće, za nas, što bi za pasivno glasačko telo bio još jedan pouzdan dokaz da su u pravu, zbog toga što su pasivni, jer već na sledećim izborima više nećemo biti „nešto novo“ na političkoj sceni, a pojaviće se i drugi sa istom polaznom mišlju, a takođe sa istim ciljem u završetku. Ovo je ipak Srbija.
Iskreno verujem, da ćete pronaći kapaciteta da se suočite navedenim okolnostima, pa kao što sam ja bio iskren prema vama to isto budete i vi prema meni.