Књига о инсајдерским подацима из Министарства привреде биће промовисана у клубу Зелено звоно на Тргу слободе у Зрењанину у 19 сати
Земљиште је заправо било недефинисано: нити га је неко поседовао, нити је било у промету (не можете неком продати право коришћења земљишта). У таквој ситуацији, руководства су масовно у билансима стања вредност земљишта изражавала са нула
АУТОР: ДУШАН ПАВЛОВИЋ
Многа предузећа била су вредна због земљишта које су користила. Међутим, ниједно предузеће није било власник земљишта које је користило.
Законски гледано, коришћење земљишта уопште није било регулисано. Власништво над земљиштем у друштвеном предузећу није постојало, али није постојао ни закон који је регулисао коришћење земљишта. Оно је једноставно било ту. Земљиште је заправо било недефинисано: нити га је неко поседовао, нити је било у промету (не можете неком продати право коришћења земљишта). У таквој ситуацији, руководства су масовно у билансима стања вредност земљишта изражавала са 0.
Логички гледано, када нисте власник нечега, онда то не можете ни продати. Међутим, пошто коришћење земљишта није било законски регулисано – оно није припадало никоме – није било забрањено продати земљиште које не поседујете. Отуда је нови купац приликом куповине једног броја друштвених предузећа, заједно са осталом имовином, у пакету добијао и земљиште које га није коштало ништа. Сасвим разумљиво, у случајевима предузећа која су имала велико земљиште, а које се није појављивало у билансу стања, купци су заправо били заинтересовани за земљиште, а не за предузеће и његову делатност.
Шта су купци потом радили са земљиштем? Рецимо, купац предузећа “Тоза Марковић” из Кикинде (приватизовано 2008. године) купио је предузеће по веома ниској цени, испод реалне вредности. Нови власник уопште није био заинтересован за наставак производње. Уместо тога оптеретио је имовину фирме како би могао да се задужи у банци, и то по неколико пута. Другим речима, за нешто што сте реално платили 10, узели сте кредит од 100. Паре сте задржали за себе, предузеће оставили повериоцима да се намирују из стечаја. Неке од оваквих приватизација су поништене или привремено заустављене – “Лука Београд”, “Ветеринарски завод”, путарска предузећа које је купила “Нибенс група” – али су све почивале на истом обрасцу. Ово је био рецепт за економску катастрофу: растурање имовине, затварање фабрика и отпуштање радника.
Шта се овде десило? Да ли су директори друштвених предузећа ирационални људи који су намерно радили против себе, приказујући мање вредним оно што су могли да продају по вишој цени? Заправо, људи који су продавали предузећа били су веома рационални људи. Исто као и они који су писали Закон о приватизацији и оставили рупу у њему, односно они који већ тринаест година не желе да је “запуше”. Пошто закон никога није обавезивао да у финансијским извештајима прикаже реалну вредност имовине, директори су намерно пропуштали да у њих (на страни активе) унесу реалну вредност имовине. То је значајно смањивало вредност предузећа. Међутим, купац предузећа је знао о чему се ради. Ако је предузеће нуђено на аукцији за 10, он је знао да је његова тржишна вредност 100. То ће постати битно касније, када нови власник буде покушао да се задужи на основу тих 100.
Да би се избегле ове злоупотребе, Министарство привреде покренуло је пројекат “личних карата”. До личних карата требало је да се дође у пет корака. Први корак је да се направи (1) попис имовине и обавеза. Тиме би се добио комплетан увид у стање предузећа. Видело би се шта предузећа поседују, али још увек не и реална, тј. тржишна вредност имовине. Други корак (2) био је да се комплетна имовина процени тржишно. Ту се министарство заглавило са предузећима као што је ФАП, који је, рецимо, своје залихе по књиговодственој вредности ценио на шест милијарди динара, иако реално оне на тржишту могу да се продају само као старо гвожђе (под условом да неко уопште хоће да их купи).
Наставља се
Повезан текст:
– Трaжење стрaтешких инвеститорa
– На субвенције годинама одлазио огроман новац
– Потраживање се води као имовина
– Министарство тражило финансијске извештаје
Душaн Пaвловић је вaнредни професор нa Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду где предaје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa и професор по позиву нa Универзитету у Грaцу где предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи. Облaсти интересовaњa су му теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa. Објaвио је више рaдовa из ове облaсти: Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године (2007), Списи из политичке економије (2010), Теоријa игaрa. Основне игре и применa (2015). Последњa књигa Мaшинa зa рaсипaње пaрa. Пет месеци у Министaрству привреде је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је aутор био пет месеци нa месту сaветникa министрa привреде. Књигa одговaрa нa питaње које нaс све зaнимa кaко се упрaвљa српском економијом. Ово интригaнтно и веомa зaнимљиво штиво ће се ускоро појaвити пред читaоцимa у издaњу Дaнгрaфa
Imam jedno veoma važno pitanje, koje se tiče osnovnih principa političkog delovanja:
DA LI ĆE U SLUČAJU NEULASKA DJB U SKUPŠTINU, SAŠA RADULOVIĆ DA PODNESE OSTAVKU I VOĐENJE STRANKE PREPUSTI NEKOM DRUGOM?
Ne mora da se potpuno povuče iz politike, ali recimo da preuzme odgovornost na ovaj način, pošto je njegovo ime istaknuto uz listu.
Za šta da preizme odgovornost? Nizak rezultat bi bio najviše posledica cenzure u medijima, izborne kradje i kupovine glasova. Inače, rekli su, svi ti ‘glavni’ iz DJB-a da bi podneli ostavke, iako se to meni uopšte ne svidja. Tek kad bi imali ravnopravan tretman od strane medija, i kad bi imali priliku da urade nešto, a urade sve pogrešno, onda neka daju ostavke.
Bice objavljeno u narednih 7 dana detaljno objasnjenje povodom ove teme
Pogrešili ste u naslovu naziv knjige 😉
Pranje ili rasipanje para – površnost ili neiskustvo, pitanje je sad?
Kao i greška u predaji liste za pokrajinske izbore. Slučajnost, desi se i u…
Ljudi, uozbiljite se, dosta je bilo!
Pre svega rasipanje, nema greške u naslovu.
Ponovo pohvala za odličan tekst. Ovo zaista volim da vidim i predložio bih da ovakvih tekstova bude više. Jedino ne razumem zašto se gospodin profesor nije više angažovao oko ekonomskog programa ovog pokreta. Mislim da je ekonomski program dosta tanak. Druge političke opcije nemaju nikakav ekonomski program što stvara privid da ovaj pokret ima dobar ekonomski program……..
Želeo bih da pitam profesora šta misli o ulozi države u savremenoj privredi. Po mišljenju našeg poznatog ekonomiste Nebojše Katića država bi trebalo aktivnije da uzme učešće po ugledu na Zapadnu Nemačku nakon završetka drugog svetskog rata. On predlaže aktivniju ulogu centralne banke i proširenje polja njenog delovanja……… Po njemu se jedna nerazvijena država ne može razviti neoliberalnim modelom. Uzgred taj model je doživeo neuspeh svuda gde je bio primenjen………… Takođe, sve države koje su učinile nešto od sebe učinile su to na isti način – državnim dirižizmom. Već sam pisao o tome u jednom komentaru.
Na kraju da dodam da vlasništvo nad zemljom nije jedina neregulisana oblast u Srbiji. Pogledajte samo internet, tržište CDF-ova, NTF-ova, forex tržište i sl. Ništa od ovoga nije pokriveno zakonom a u Srbiji deluje mali milion fantomskih firmi koje su registrovane na egzotičnim lokacijama. Sve partnerske domaće firme koje služe u svrhu legalizacije njihovog delovanja su registrovane kao konsultantske firme bez ikakve odgovornosti za depozite………. Vidite kada bi neka od ovih firmi pokupila novac trejdera i povukla se sa našeg tržišta, ljudi ne bi mogli zaštititi svoja prava pred domaćim sudovima, ovo otvara prostor za neviđene manipulacije provizijama, pipovima, spridovima itd……… Neverovatno je da u 21 veku u Srbiji nema zakona o internetu, da pejpal deluje samo jednosmerno da sajtove državnih orgna rade amateri, da su isti neažurni, da se koriste u propagandne svrhe itd………..
Ovo ćutanje je zapravo potvrda moje teze da je pokret zartvoren za nove ideje i ljude. Ne razumem da neko napiše tekst a onda ignoriše diskusije, čemu to vodi……… Očigledno je da su ovde potrebni klimači glavom a ne slobodno misleći ljudi. Takođe, ovo zapravo potvrđuje tezu da je pokret verovatno potpuno indoktriniran. Možete napisati milion teza protiv neoliberalizma, ali svi će vas ignorisati u nedostatku argumenata i nastaviti sa svojim recitacijama……..
Više se neću nikada javiti sa komentarima, ljidima iz Dosta je bilo želim svaku sreću.
Druze, postavi pitanje na online tribini, imas svakog cetvrtka i nedelje pa ces dobiti odgovor 😀
Gane,
nemam nikakve veze sa pokretom, osim sto sam njihov (za sada) pasivni simpatizer, ali da li Vi stvarno ocekujete da se u jeku izborne kampanje, kada vidite sta se sve desava, kada su konacno poceli da gostuju i na sire pracenim medijima, neko u roku od 3 sata odgovori na Vasa ozbiljna pitanja? Zar ne mislite da je trenutno nesto drugo prioritet, a Vama i ako ni posle 24.4. niko ne odgovori, e onda se mozemo poceti razocaravati u pokret i njihovu otvorenost za nove ljude i ideje, sada je to u najamnju ruku neozbiljno, a i mozda zlonamerno.
Pitanja na koja očekujete odgovor od čelnih ljudi treba postavljati na tribinama (četvrtak, nedelja). Očekivati odgovor na komentare je stvarno malo čudno.
Gde se knjiga moze kupiti?