Život u Vučićevoj Srbiji postaje sve nepodnošljiviji, a to više ne mogu da sakriju ni istraživanja Vučiću naklonjenih agencija. Cesid je danas objavio istraživanje koje kaže da je u 2016. godini u Srbiji je porastao broj onih koji smatraju da žive nepodnošljivo.
Svaki osmi, deveti građanin, odnosno svaka osma ili deveta porodica kaže da živi nepodnošljivo. Zvanični ekonomski podaci kažu da je čak 25 odsto stanovništva na ivici siromaštva, još oko 33 odsto kaže da živi srednje. I ovi ulepšani podaci deluju jako loše, a tendencija pada je jasna i neće se zaustaviti dok se ne ukine partokratija.
Fabrike se gase, preduzeća u restrukturiranju idu na doboš, a radnici bez isplaćenih zarada, sa rupama u stažu i bez zdravstvenog osiguranja idu na ulicu. Na Vučićevim mitinzima hapse ljude koji mu viču da su gladni, a premijer ih bahato optužuje da mu ih je podmetnula opozicija.
Partokratija uništava ovu zemlju decenijama. Vučić nije uveo nikakve reforme. Iz državne kase se godišnje baca oko tri milijarde evra na partijski zaposlen kadar, sulude subvencije lažnim stranim investitorima i gubitke javnih preduzeća koji vodi nesposoban partijski kadar.
Sadašnja politika je legalno podmićivanje investitora da zažmure nad katastrofalnim poslovnim okruženjem i mi sada imamo situaciju da nam dolaze „investitori“ koji uopšte ne investiraju svoj novac, nego se investira novac građana Srbije. Nama takvi investitori nisu potrebni, baš kao što nam ne trebaju ni investitori koji dolaze jedino ako se potpišu tajni ugovori. Da su dobri, Vlada bi ih objavila. Najnoviji primer je smederevska Železara u kojoj je Vučićev „strani menadžment“, angažovan tajnim ugovorom, u proteklih godinu dana povećao dugovanja.
Jedino rešenje za Srbiju je da otpusti partijske viškove, ukine partokratiju, profesionalizuje upravu i sva javna preduzeća, ukine tajne ugovore i štetne zakone, smanji poreze, uvede potpunu transparentnost javnih finansija i javno vršenje javne vlasti. Ovo sve može da se uradi za godinu dana, da se uvede red i da Srbija postane uređena zemlja.
Duboko pitanje još dublji odgovor Nebojše Katića koji stanje u Srbiji sa makroekonomskog stanovišta sagledava krajnje ozbiljno.
Čovek koji ubedljivo zaključuje.
Alex -17/04/2016 u 19:07
Gospodine Katiću,
šta mislite dokle ovo ekonomsko stanje može da potraje u Srbiji, besomučno zaduživanje u inostranstvu, održavanje kursa. Stekao bih utisak kao da nas kreditori sa nekom namerom održavaju u životu mimo svake ekonomske logike. Podsvesno se nadam nekom skorijem (nazovimo) „krahom“ ovog promašenog ekomomskog modela u Srbiji sa nadom da ćemo biti prisiljeni da promenimo ekonomsku politiku. Šta Vi mislite? Meni deluje da može u nedogled.
Nebojša Katić
Za Alexa – Ne verujem u promenu ekonomske politike , čak ni u uslovima eventualnog ekonomskog kraha (npr. dužničke, valutne ili bankarske krize). Ne samo da nema znanja ni političkog potencijala za promenu, već je i ekonomska podloga sve tanja. Mislim da je Srbija prešla tačku kada je promena bila moguće. I meni se čini da se ovakvo stanje može održavati u nedogled. Hvala na komentaru.
P.S.
Ne znam da li je nako iz pokreta DJB konsultovo Nebojšu za angažman, čiji bi saveti bili neosporno korisni..
Da Nebojska Katic, je savim ok ali nece ljudi da se prljau kad udjemo u skupstinu polako picie nama mnogi . . .
Ma samo da se uvede red! U svakom segmentu društva imamo sigurno kvalitetnih ljudi. Teško jeste, da valjda teže ne može biti, ali nismo još mrtvi. To što je dosadašnjim vlastima odgovaralo da “što gluplji to bolji” ne znači da je to ispravno i da tako treba. Ali oni su bili zainteresovani samo za sebe, a ne dobrobit građana. Kada dođu na njihovo mesto pristojni ljudi, upristojiće se i sve ostalo. E to je ono što očekujemo od DJB. Zato sad srećno na izborima, ulazak u parlamente prvo.