Ауторски текст Војводина

Лажна утеха за укидање Електровојводине

Предизборна кампања се захуктала до усијања. Позорница је пуна догодовштина, додуше углавном већ виђеног. Déjà vu -рекла би француска изрека. Све то асоцира на сличне историјске примере. Умеће чувеног Григорија Потемкина на пример, миљеника царице Катарине Велике, великог илузионисте, који је далеких година осамнаестог века поставио стандарде опсенарства. Градио је кулисе по степи и стварао утисак код свемоћне царице како је успешан у свом министровању и иним пословима којима се бавио. Историчари тврде да је такo свој рејтинг код њеног Величанства подигао баш високо, да би  индискретно било улазити у ситне детаље.

elvoj

“Највише се лаже уочи избора, у току ратова и после ловова”- мисао која се приписује чувеном немачком ујединитељу Оту фон Бизмарку. Било би ту још историјске ретроспективе, али где би био крај? Наша политичка сцена јесте мала али довољно богата да допуни оно што нису стигли да опишу Домановић, Стерија, Нушић, Иљиф и Петров. Духовити карикатуриста Предраг Кораксић све то види као пролећни расадник каменова темељаца. Каменко и Кременко имају посла преко главе.

У уторак 19. априла  је отворен Национални Дистрибутивни Диспечерски Центар (НДДЦ) у Новом Саду. Идеју да се он изгради, кажу смислили су Председник Александар Вучић и истакнути војвођански политичар Ненад Чанак , који се ту нашао код њега да протестује поводом укидања Електровојводине као привредног друштва и њеног преисаједињења Дистрибуцији Београд и још трима дистрибуцијама у Србији. Тако је престао правни и привредни статус Електровојводине, основане 1958. Национални Диспечерски Центар у Новом Саду му дође као нека компензација за учињено.

Незадовољство и протести који су долазили из Војводине, ослањали су се на чињеницу да је Електровојводина по већини техноекономских критеријума била најуспешнија од свих електродистрибуција у Србији, да су основна средства финансирана новцем војвођанских грађана, да су Војвођани најревносније платише, да су пословни показатељи добри и слично. Све то није оставило утисак на актуелну власт, пошто је Електровојводина већ  након „јогурт револуције“, брже боље, преведена у систем ЕПС-а, изгубивши већ у оно време аутономан статус. Ретка образложења из ЕПС-а су ишла у смислу да ће се тако постићи ефикаснија организација и што је највише истицано, једнака цена за све купце у Србији. То са једнаком ценом за све баш и није убедљив аргумент, јер смо се декларисали за тржишну енергетику. Како онда ценовна „уравниловка“? Како онда афирмисати најбољег дистрибутера и добављача?

Могло би се рећи пар речи о суштини управљања у електропривредној делатности. Када је реч о производњи електричне енергије, говоримо о сезонском и тренутном, усклађеном вођењу система производних јединица. Захтеви и оптерећење конзумног система морају бити задовољени практично тренутно. Слична је логика и када је реч о функцији високонапонског преносног система. Обе ове функције по својој суштини траже централистичко управљање. Таква је природа посла. Када је у питању дистрибуција електричне енергије централистичка хијерерхија је значајно потиснута у други план.

Енергетски и експлоатациони проблеми настају на нижем нивоу,  ближе потрошачима. Тако се и решавају. Предност имају брзина, домаћински надзор, познавање и утврђивање природе проблема, квара и слично. Наравно, уз примену данашњих информатичких и комуникационих средстава, могуће је све одрадити и из неког удаљеног центра, али то није природан пут решавања проблема. За дистрибутивну делатност се каже да је по својој природи децентрализована.

Савремени трендови развоја дистрибутивне делатности иду управо у овом правцу. Ново време доноси савремену комуникациону, информатичку и електроенергетску опрему, да би се  дошло до “паметних мрежа(smart grids) које имају способност неке врсте техничког „самоуправљања“. Обновљиви извори електричне енергије којих је све више, најчешче предају произведену енергију у дистрибутивну мрежу којом се управља на лицу места, путем паметних мрежа и најближег локалног диспечерског центра. У страној литератури овакав смер управљања се означава термином „bottom up“, значи смером од доле ка горе.

Бројни су примери да су дистрибутивни системи у Европи и суседним земљама мењали власнике и продавани, као целине. Наиме, они се могу појединачно тачно дефинисати и разграничити, доходовно и технички.

Национални диспечерски центар је у најмању руку требало да сачека да тек дође на ред. Смислили су га политичари, тако што у том тренутку нису ни били свесни како се управља дистрибуцијом. Медији су тих дана извештавали да се Главни диспечерски центар ЕПС-а сели у Нови Сад и слично. У Новом Саду већ постоји један сличан, недавно изграђен Дистрибутивни Диспечерски Центар који је у суштини документационо-евиденциони и надзорни. Суштинско диспечерско управљање се врши у деловима предузећа.

Помпезно названи Национални ДДЦ који је управо  пуштен у погон, сигурно неће управљати неким дистрибутивним изводом у Бујановцу на пример. Не би то било ни природно. О томе сведочи и радно време центра 7:30-15:30 али само радним даном. За дане викенда ЗАТВОРЕНО! Добили смо тек, како то један колега близак диспечерским пословима рече, један луксузни Call Centar. Свечаност отварања остала је овог пута у сенци већег спектакла – продаје смедеревске Железаре.

Наравно, господари наших судбина и електрогосподарства, не удубљују се у овакве „ситнице“, већ смело одлучују шта ће се и када градити и трошити новци ЕПС-а, тог једино преосталог великог јавног предузећа. Овог пута око 1,5 милиона евра.

Партијски постављени руководиоци, учествују у паради и не противурече. Нико неће ни приметити да је у међувремену, делатност наплате из Електројводине, пресељена у београдску централу. Знали су стари Војвођани ко је у кафани био госн Обер. Главни келнер, наравно. Код њега је био онај велики буђелар што се развлачи као хармоника. Он је наплаћивао. Он је био Главни.

Партократија нам и даље кроји судбине. Питамо се докле? Одговор ваљда следи сам по себи.

Доста је било!

 

Јан Клинко,

дипломирани електроинжењер, члан поктрета Доста је било у Новом Саду.

Доста је било

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • nazalost segamegadens direktorcici i bitangice nose kuci trafo ulje i przu deci jaja, to je toliko neznanje da Vas potpuno razumem i pozivam u nedelju posle 2100 ispred brankove 21 u beogradu da se i upoznamo kao kolege i proslavimo jer nosim sampanjac i dovodim muzikante.