Ауторски текст Грађевина

„Зоранин закон“ легализовао корупцију у грађевинарству

Последње измене Закона о планирању и изградњи требало је, по речима тадашње ресорне министарке Зоране Михајловић, да буду права револуција у грађевинском сектору, посебно по питању издавања грађевинских дозвола. Њиме је, међутим, легализована корупција.

Према усвојеном рецепту обмане и манипулације власти, а у овом случају и перманентним радом тима за креирање имиџа госпође техничке министарке, контролисани медији су на сав глас хвалили успех новог закона и готово да нигде нисмо могли да чујемо став струке и искуства из инжењерске праксе.
Закони и декларативне одлуке Вучићеве власти се могу поделити у свега две категорије: на солидно осмишљене, који се лоше или уопште не спроводе, и на лоше који се подједнако рђаво реализују.

„Зоранин закон“ спада у другу категорију лоших на квадрат закона, пре свега због одређивања рока за издавање грађевинских дозвола на 28 дана, без претходно уведених антикоруптивних механизама и у условима неспособног и послушничког партијског кадра који одлучује о дозволама. Парадоксално, једна добра интенција тог закона – скраћивање рокова, претворила се у највећу ману.

Знали смо од почетка да се до поштовања законског рока од 28 дана, у постојећим условима и са постојећим руководећим кадром у секретаријатима за грађевинарство, урбанизам и легализацију, може доћи само траљавим и штурим обрадама захтева. Рокови се и дан данас пробијају, одуговлачи се и процеси трају дуже од три месеца, осим за инвеститоре са капиталом сумњивог порекла и буразерским везама.
Грађевинске дозволе се издају само повлашћенима у експресном року, иако је закон у парламенту донет на крилима смањења корупције.

ПАРАВАН ЗА „КУМОВЕ“
Ставке попут електронских грађевинских дозвола, обједињене процедуре и рок од 28 дана само су послужили као параван да се кумовски и тајкунски дилови ”оперу” и уведу у легалну онлајн процедуру.

gradiliste

Посебну категорију инвеститора којима се по повлашћеним условима издају дозволе за градњу представљају странци ”доведени” огромним субвенцијама од 10 до 28 хиљада евра по једном радном месту. Принцип увоза скупих инвестиција патентирао је Динкић, усвојио Тадић, а сада га до „савршенства“ доводи Вучић.

За време изборне кампање, инвестори и фантомска радна места ницала су по локалу као печурке после кише. Брзина отварања нових фабричких хала и погона створила је широк простор за подмићивање и заобилажење закона. Теклас Аутомотив у Владичином Хану, Зопас у Кикинди, Хачинсон у Руми, Делфи Аутомотив у Новом Саду, Меи-Та у Обреновцу само су примери папрених инвестиција из буџета, којима је по хитном поступку издата грађевинска дозвола како би премијер свечано отворио макар петину фабрике у току кампање.

ПОСАО ЗА ФАНТОМСКЕ ФИРМЕ
Још једна кључна особина овог закона је гомилање и неговање бирократије, умножавање и архивирање документације која никоме не треба и служи само да се задовољи форма. Поред разних студија и планских докумената, предвиђена је и израда генералног пројекта, идејног решења, идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу, пројекта за извођење и на крају пројекта изведеног стања као шлаг на торту.

Ни у једној модерној земљи, ка чијим друштвеним уређењима тежимо, не постоји овакав принцип израде техничке документације где се по неколико пута ради једна те иста ствар. Тиме је разним фантомским пројектантским кућама са троје запослених омогућена наплата израде једног пројекта по цени од пет.

Сва та силна папирологија има и велику улогу у прикривању махинација на релацији ИНВЕСТИТОР-НАДЗОР-ПРОЈЕКТАНТ-ИЗВОЂАЧ, нарочито када је инвеститор Република Србија, преко Србијагаса, Електромреже, Железница, Путева Србије, Коридора и многих других републичких, покрајинских и градских јавних предузећа.

Тако је ЈП ”Коридори Србије” за изградњу Коридора 10 и 11 иза кулиса уговарало послове са генералним извођачима из Бугарске, Азербејџана, Грчке и Шпаније по предимензионираним ценама. Ове иностране фирме су, након препројектовања објеката и рационализације радова, остваривале милионске уштеде у своју корист.

Без јавних тендера додељивани су послови подизвођачима попут Звонка Веселиновића (ИНКОП) и многим другим миљеницима режима без икаквих референци у изградњи путева. Новац пореских обвезника из ”повољних” кинеских, азербејџанских и арапских кредита је на овај начин, захваљујући „уштеди“ у односу на предимензиониране цене али и тајним противзаконитим уговорима, завршио у сефовима тајкуна, политичара и доведених страних компанија.

ТРАНСПАРЕНТНОСТ И КОНТРОЛА
Овакав начин пословања у грађевинарству може се прекинути искључиво увођењем потпуне транспарентности у јавне радове, тендере и конкурсе. Доделу послова и издавање дозвола треба вршити само на основу стечених референци у досадашњем раду и квалитету изграђених објеката.
Компаније које раде у складу са прописима и правилима струке, често су приморане да, због јалових државних служби, ходају по ивици закона и залазе у сиву зону. Ово мора да се прекине и то на начин да све дозволе буду потпуно транспарентне, да их одобравају људи чије су квалификације такође потпуно транспарентне и којима се редовно мери радни учинак.

У пракси постоји велики број паразитских и најчешће некомпетентних грађевинских фирми, осниваних и подстицаних од стране политичких странака, којима се додељују послови, а да претходно нису изградиле чак ни кокошињац! Решење је да се закон неселективно примени на све, да се послови додељују на јавним тендерима, а да сви уговори о пословима иза којих стоји држава буду јавно објављени са детаљним финансијским извештајем и референцама фирми које су добиле посао.

Креирање услова за фер и поштено тржиште, суштинско, а не декларативно, увођење реда у урбанистички хаос, инспектори са већим овлашћењима који строго санкционишу несавесне актере у градњи, формирање и стално ажурирање личних карти инвеститора, извођача, пројектаната и надзорних органа, само су неки од механизама за опоравак српског грађевинског сектора. Раскидање са досадашњом праксом и постављање здравих темеља је једини начин да наши неимари поново стекну углед и славу коју су имали средином прошлог века.

nelegalnost

Милан Поповић, мастер инжењер грађевинарства,

члан покрета Доста је било – Звездара, Београд

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Pozdrav Milane, zelim Vam svu srecu i dobar vetar. O temi, posto vidim da ste sa Zvezdare, gde i ja zivim, na srecu ne jos dugo.

    Tamo gde sam ja, trotoar ne postoji, klinke setam po ulici i stavljam ih na krov parkiranih automobila kada se sklanjam od kola koja prolaze. U ulici u kojoj je bilo 40ak kuca i nijedna zgrada, sada je oko 20ak zgrada i trend se nastavlja.

    Zgrade su tu da ostanu, ljudi su se uselili i ja sa njima i svako dobro nam zelim, ali je nefunkcionalno do tacke neizdrzljivosti, a i sam grad je trajno naruzen. Kada bi imali sve mogucnosti, sta biste vi uradili sa takvim naseljima? Dakle na mestima gde je steta vec nacinjena. Siguran sam da znate o kakvom tipu ulica pricam, mislim da je na Zvezdari trotoar ostao samo na Olimpu

    • Postovani,

      Hvala Vam što ste odvojili vreme i pročitali tekst.
      Pretpostavljam da ste na Mirijevu (takozvano Novo Mirijevo), eventualno u Učiteljskom naselju ili možda čak i kod Đerma jer je u poslednjih 6-7 godina i u centralnim mesnim zajednicama napravljen urbanistički nered. I sam sam stanovao na nekoliko lokacija na Zvezdari od okretnice tramvaja, Kluza, Jovanke Radaković i tačno znam o čemu govorite. Ne samo da ne postoje trotoari, možemo slobodno da govorimo i o nepostojanju samih ulica!
      Kao što ste rekli, šteta je učinjena i tu takoreći nema nazad. Na primer, Šejkina ulica je prepuna stambenih zgrada, ulica jako uska bez prateće infrastrukture. Problem je što nadležne službe čiji je posao da vode računa o tome da prateća infrastruktura prati širenje nekog bloka, to nisu radile. Sada je prava prilika da vlast prilikom legalizacije tj. izdavanja upotrebne dozvole, uslove vlasnike odnosno investitore, izgradnjom i uredjenjem okolnog terena i pristupnih saobraćajnica oko bloka i zgrade.
      Takodje, naknada za legalizaciju ne može biti ista za ljude koji su proširili porodičnu kuću za 3 metra i bahate investitore koji su nadzidali zgradu za dodatna 3 sprata. U takvim slučajevima, kažnjavanje mora biti progresivno: VEĆI PRESTUP-VEĆA KAZNA a ne linearna. Drugim rečima, lokalna samouprava bi od novca naplaćenog od onih koji nisu poštovali zakon izgradila trotoare, postavila osvetljenje i koliko toliko dovela u normalu ulice ne samo na Zvezdari, već i u ostalim gradovima i opštinama.

  • Gospodine Popoviću,
    Svaka čast za tekst koji ste napisali.
    Sve je kristalno jasno i tačno i u svemu se Vama slažem.
    Ja radim na tzv. kooridoru 11.
    Investitor je ovde i nadzor, jer navodno nisu uspela tri tendera za angažovanjem nadzora.
    Posle tri godine od početka radova doveden je nadzor!?
    To je naravno iskoristio izvođač radova i ugrađivao materijale,koje nikakav nadzor ne bi nikada dopustio.
    A kakav će biti kvalitet ovog puta, možemo samo da predpostavimo.
    Ujedno cena kilometra je verovatno do sada najveća u putarskoj praksi Srbije.

    pozdrav,

    Viktor

  • Kao kolega moram samo da dodam jednu ispravku. Sto se konkretno Koridora tice ne funkcionise bas tako. Ne ostvaruju te firme sebi profit na osnovu racionalizacije, tako bi i drzava nesto “ustedela” jer je u pitanju ugovor po crvenom FIDICu. Nazalost pare nam uzimaju na jedan drugi, legalan, nacin a to su odstetni zahtevi. Osnov je nemogucnost izvodjenja radova krivicom investitora. Tu smo naravno sami krivi jer smo u kredite usli sa nepripremljenim i losim projektima. Na ovakvim projektima cak nije ni vazno ko je bio na vlasti jer je u pitanju kriminal mnogo sirih razmera, ne samo u Srbiji vec i sirom sveta. Naravno najlakse se ostvari u banana drzavama kao sto smo mi, koje ni same ne postuju sopstvene zakone. Malo smo naivni bili kada smo mislili da nam Evropa obezbedjuje kredite samo zarad poboljsanja nase infrastrukture. Za ove stvari bi na oodgovornost i otkrivanje cinjenica trebalo pozvati ljude kao sto su direktor Koridora Dmitar Djurovic i one koji njega okruzuju i cuvaju. Primetili ste da njemu ni Zorana i Vucic ne mogu nista? Zatim sve one koji su nam direktno te kredite obezbedjivali. Evropske banke, MMF i slicni na ovakvim stvarima vode glavnu rec i pitanje je da li cemo ikada imati snage da se izborimo sa tim. Island mi pada na pamet kao jedini primer ali za to su nam potrebni zdrava ekonomija i politicari kojima je bitna sopstvena drzava. Sto mi sad nemamo.

    • Pošovani kolega,
      Pitanje je želi li država da ”uštedi” ili unapred pravi loše projekte za koje zna da će stranci kasnije racionalizovati po crvenom FIDICu? Znamo li mi gde završava novac od ušteda, i s kim to inostrane kompanije ”dele” kasnije? Pouzdano znam da su mostovi Bugare, Grke i Špance na Koridoru 10 koštali i duplo manje nakon preprojektovanja! Ako su oni ”dovedeni” da grade dogovorom, ugovorili su nabudžene cene a potom štedeli preprojektovanjem-legalno FIDICom, kako da znamo da to unapred nije dogovoreno sa Investitorom (političarima koji prave dilove)? Naravno da su odštete i nepredviđeni radovi još veći lopovluk.

    • Htedoh reci da u konkretnom slucaju ne moze izvodjac sam nista da preprojektuje bez saglasnosti investitora jer je po “crvenom” FIDICu investitor duzan da obezbedi projekte. Da ne davim sad o FIDICima hteo sam samo da kazem da kod ovakvih ugovora pljacka drzave ide na malo drugaciji nacin od opisanog. Nisu preduvane cene bile u ugovoru vec uglavnom suprotno, na tenderu se daju niske cene da bi se dobio posao pa se onda pare uzmu na naknadnim radovima i odstetnim zahtevima. Lep primer je i most Beska. Ono sto je kod nas problem je sto po oprobanom receptu drzava (nazalost svesno) ulazi u tender sa losim i nedoradjenim projektima, nezavrsenom eksproprijacijom itd. Kad kazem drzava mislim pojedinci koji se kriju ispred drzave i tu se slazemo! Izvodjaci samo koriste situaciju a glavni krivci su oni koji su im to omogucili i oni imaju imena i prezimena! Te ljude treba juriti i zaustaviti. E sad pravo pitanje je kako se izboriti sa time kad su u pitanju pljacke na evropskom i svetskom nivou? EBRD i EIB daju kredite ali nas uslovljavaju da uzimamo njihove firme. Isto to rade i Kinezi, Rusi ili Azerbejdzanci. I svi oni su navikli da daju mito zarad profita, svesni cinjenice da ovde pravna drzava ne postoji. Prave promene kakve gradjani ovde ne mogu da docekaju, doci ce tek sa nezavisnim sudstvom i drzavom koja je iznad politicara i izvrsne vlasti. Za to se trebamo boriti. Pozdrav i sve najbolje!

    • Imate li neka konkretnija saznanja šta se trenutno dešava sa Žeželjevim mostom?
      Inače ima raznih projekata, i sa preniskim i previsokim cenama pa su kombinacije različite u zavisnosti za koju se mućku odluče.
      Hvala Vam, pozdrav!

  • “Креирање услова за фер и поштено тржиште, је суштинско, а не декларативно.”
    Наведено никад спроведено. Зашто?
    Зато што је то неизвољиво у овој консталацији односа.
    Писање и делање су комплементарна дејства.
    Најбоље идеје воде у пакао!
    Много лепих речи по систему – Тврдо лакован лепо спакован!
    И поново ЈА .жрец волим суштину. Ја волим вас али више волим истину.
    Разумите Чомског.
    И Пинк Флојд збори најачи су сами.

  • Svako ko ima imalo veze sa građevinskom strukom sve ove stvari koje ste neveli već zna. Korupcija koju partokratija tako lepo neguje na državnom nivou povlači za sobom i niz drugih problema u građevinastvu koje treba rešiti uporedo sa ovim. Sve ovo se sa državnog nivoa preslikava i na privatni sektor što za posedicu ima registrovanje gomile “građevinskih” firmi koje, npr. u svom zvaničnom nazivu imaju reč “inžInjering”, a ne ineženjering, imaju jednog ili dvoje zaposlenih koji apsolutno nikakve veze sa strukom nemaju i uglavnom se bave nadogradnjom postojećih objekata bez ikakvih dozvola koje će se posle legalizovati..
    Kao dpl.inž.arh. (naravno, posla u struci za mene nema) imao sam priliku pre par godina da iz prve ruke vidi kako izgleda jedna takva legalizacije. Upoređivanjem osnova i konstruktivnog sistema postojećeg objekta sa nadogradnjom zaključio sam da je neznanje mnogo opasna stvar. Naišao sam na gomilu stvari koje ne samo da se kose sa pravilima struke, već i sa zdravim razumom. Npr. stub u nadogradnji koji nosi gredu na koju se oslanja krovna konstrukcija je postavljen na sred međusprate konstrukcije postojećeg objekta. Naravno, posle toga sam odbio da imam bilo kave veze sa tim.
    Korupcija je zlo, ali neznanje koje promoviše ovaj režim može mnogo više da nas košta.

  • Da li znate šta je “Trans-Pacific Partnership” (https://wikileaks.org/tpp-final/)? Voleo bi da čujem Sašin komentar i viđenje ovog sporazuma.
    Ovim dokumentom, kompaniji sa čime se god ona bavila, daje se za pravo da tuži državu i natera je da menja svoje zakone kako bi ta kompanija mogla da posluje.
    Da li trenutno Srbija ide ovim putem? I da li će ili drugačuje ako DJB dođe na vlast?

  • “zgrada” sa slike mi je u komšiluku, gradi se već 2 godine, izgrađuju je majstori bez ikakve zaštitne opreme. Na gradilištu nikakvo obeležje o projektu i investiciji. Obaveštene su sve nadležne inspekcije ali se niko nikada nije pojavio da to prekontrolise i spreči. Tužno…cista kaubojstina…

  • Kolega Popoviću, nije mi se dopao Vaš tekst jer ima previše konstatacija bez dokaza. Zakon o planiranju i gradnji je nov zakon a ne izmena. Da bi on saživeo potrebno je malo više vremena. Ništa nije idealno ali se mi sa njim i elektronskim dozvolama približavamo nekom normalnom svetu. Vodila sam u jednoj Beogradskoj opštini odeljenje koje se bavi izdavanjem gradjevinskih dozvola. To je jako mukotrpan posao za stranke koje moraju da pribave mnogo dokumenata. Sada je sve na službama koja se time bave a to je veliko olakšanje za stranku. Malo strpljenja. Mislim da će elektronske dozvole saživeti.
    Što se tiče mahinacija, volela bih da sam pročitala tvrdnje sa dokazima a ne pretpostavke. Sigurno da mahinacije postoje ali da bi se to izreklo mora da postoje dokazi.
    U vezi skandaloznog rušenja objekata : Objekti su porušeni zbog privodjenja zemljišta nameni. Da bi se izvršilo rušenje morao je da postoji pravosnažno okončan postupak koji pokreće gradjevinski inspektor donošenjem rešenja o rušenju. Čudi me da naš Premijer koji je pravnik po struci to ne zna pa konstatuje da su porušeni bespravni objekti. Zakon, koji je donešen u njegovom mandatu, je propisao da se bespravni objekti kao i objekti sa gradj. dozvolom uklanjaju na osnovu rešenja o rušenju. U Beogradu postoji nadležnost Grada za objekte preko 800 kvadrata i Opštine ispod 800m2. U ovom slučaju su to mali objekti, a dali je ispoštovana zakonska procedura za rušenje treba pitati Opštinu na kojoj se nalaze.

    • Ljijana, u većini naših gradova, naručito zadnjih 10-ak godina, možemo da vidimo izgrađene mnoge stambene zgrade i objekte bez ikakvog reda i poretka. Nema zelenih površina, igrališta za decu, trotoara, propisnih parkinga, razmaka između zgrada… Kao jedan od najnakaradnijih primera daću primer naselja u Studeničkoj ulici u Nišu, a što se tiče pojedinačnih objekata, ovde je malo mesta za nabrojati sve nakaradnosti. Gradovi nam ne liče ni na šta, imamo nepotrebne gužve u saobraćaju, sve više zgrada i objekata koji propadaju, a Vi pravdate nešto na način kao da neko pravda izgradnju akumulacionog jezera u pustinji zato šte se u nekom deliću pustinje pojavila kap vode. Investitori imaju novac i volju da ulažu, i to je pozitivno, ali ih treba usmeriti kako da rade i naterati ih da rade u okviru i tehničkih i zakonskih i moralnih normi. Sve o čemu pričate rešava se potpuno na jedan drugačiji način, koji pre svega uključuje sistemski pristup. I fašističkim vođama je klicao veliki broj ljudi i ti ljudi su mislili da su te vođe u pravu pa su naneli ogromnu štetu i izazvali nesreće a krivci su i ti što su klicali, a ne samo vođe.

    • Poštovana Ljiljana,

      Ovo i nije mesto za istražne radnje i postavljanje egzaktnih dokaza. Ako malo bolje pročitate tekst, videćete da ima dosta primera koji direktno ukazuju na problem. Svaka dalja istraga u tim slučajevima će se jednog dana odvijati tamo gde treba. S druge strane, razumem Vašu poziciju i ne želim da unapred obezvredim SVE državne službenike, naprotiv. Veliki broj ljudi koji su nosioci posla u opštinskim, gradskim, pokrajinskim i republičkim ustanovama su potčinjeni i jedini rade nešto u tom državnom aparatu. I oni nisu problem, već paraziti koji su dovedeni po partijskom ključu. Nije sporno da treba ići ka modernizaciji, ali sprovođenje objedinjene procedure je usiljeno, ljudi nisu obučeni, a sve je više i partijskih kadrova koji ne znaju da rade svoj posao.

      Kažete SADA JE SVE NA SLUŽBAMA, to i jeste problem. Verujem Vam da ste vi posao organizovali kako treba, ali 90% službi se u postupku elektronskih građevinskih dozvola ponašaju kao mušice u letu, dakle ne znaju šta da rade sa zahtevima kojih je sve više i nagomilavaju se, a izdato je jako malo rešenja. Dakle, zakonodavcu je bilo bitno da donese propise, a to što tehnički i ljudski nije moguće to sprovesti – nikom ništa.
      Srdačan pozdrav i sve najbolje u radu.

  • Imate primer na koridoru 11 koji se trenutno izvodi. Most preko Kolubare je projektovan uzasno lose sa ogromnim kolicinama betona. Nakon preprojektovanja most je postao jeftiniji 2 mil evra ( to su podelili Izvodjac i Investitor).Najtuznije je da se isti projektant pojavljuje i kod preprojektovanja…neverovatna stvar da se niko ne zapita zasto nije odmah projektovao tu jeftiniju varijantu!

  • Пример како се (не)ради – у Београду на углу Војводе Степе и Никшићке (Вождовац) више од три седмице се руши постојећи паркинг мада је сасвим коректно урађен и “прави” нови. Величина паркинга је свега 2 (словима: два) ара. Никоме у околним зградама није јасно зашто се уопште то ради и због чега толико дуго. Да ли је са овим упознат градски менаџер или градоначелник? Ако им за ова два ара паркинга треба толико времена, шта ли се тек може очекивати са тргом Славија?

    мр. Душан МАРКОВИЋ, дипл. ел.инж.