Родио се у Бихаћу, одрастао у Сарајеву. С пријатељима из главног града БиХ углавном комуницира путем Фацебоока. Тврди да ће побиједити актуелног србијанског премијера и промијенити политику у нашем источном сусједству.
Просторија од свега десетак квадратних метара уред је човјека који за себе тврди да је будући премијер Србије. Име му је Саша Радуловић, рођени је Бишћанин, који је своје дјетињство и младост провео у Сарајеву. На питање да ли се макар дијелом осјећа Босанцем и Херцеговцем одговора потврдно, но ипак наглашава да у родну земљу, посебно њен главни град, долази све рјеђе.
С људима који су му битни, а упознао их је у дјетињству и момачким данима проведеним у Сарајеву, најчешће комуницира путем Фацебоока. Радуловић је на челу Покрета “Доста је било“, који је на протеклим парламентарним изборима у сусједној земљи освојио 6,02 посто гласова, те на тај начин, а на изненађење многих аналитичара и познавалаца политичких прилика у Србији, добио 16 мандата у најважнијем тијелу те земље.
Вучић је изгубио
Толико је, успоредбе ради, с огромном страначком структуром освојила и некада владајућа Демократска странка (ДС), која се и данас најчешће позива на лик и заоставштину убијеног премијера Зорана Ђинђића. Међутим, данашњи ДС нема пуно заједничког с политиком Зорана Ђинђића, а у прилог тим тврдњама иде и вијест коју су у Покрету “Доста је било“ добили баш у вријеме када је почињао наш разговор с њиховим лидером – Демократе су са Шешељевим радикалима формирале власт у београдској опћини Стари Град.
Управо због таквих вијести све више некадашњих “демократа“ окреће се Покрету којег води Радуловић. А он, свјестан да су пред њим значајне политичке године, на почетку разговора за Фактор наглашава своју амбицију.
– Мој циљ је да будем премијер Србије и то не у некој далекој будућности, него већ на наредним изборима за које очекујем да ће бити 2017. године – тврди Радуловић за Фактор, а онда образлаже како мисли политички угрозити човјека који је са својим коалиционим партнерима освојио 131 мандат, односно 115 мандата више неголи Покрет “Доста је било“.
– Александар Вучић је изгубио ове изборе. Његова популарност је почела да пада и то је један назаустављив процес, посебно у земљама као што је Србија. Изгубио је апсулутну већину у Скупштини и то онда ствара дугорочно неодрживу ситуацију. Његови коалициони партнери имају све веће апетите, а ми у друштву немамо неки суштински бољитак. Било би уреду да ствари иду набоље па онда имате на чему да градите коалиције и партнерства, међутим, овдје немате на чему да градите.Очекујем да комбинација тих ствари и лагано нестајање страха код грађана, који је био заиста значајан, доведу до нових избора, већ 2017. године – појашања Радуловић, те нас увјерава како на тим изборима може побиједити захваљујући чињеници да је његов Покрет резултатом са недавно окончаних избора демантовао тврдње да је глас за њега уствари глас за Вучића, јер он неће прећи изборни цензус од пет посто.
А на чему је изграђен Покрет “Доста је било“? Радуловић је његов идејни творац, а сљедбеници људи који вјерују да Србију треба промијенити из темеља. Но, да ли је Србији заиста доста било?
– Мислим да јесте. Србији јесте доста било, али до сада није било политичке опције која би се понудила грађанима и за коју би грађани повјеровали да је у стању да промијени то чега им је доста било. То је оно што ми нудимо и то је један одређени број грађана схватио и прихватио. Мислим да је централни проблем, не само Србије него и цијелог региона, партократија, односно политичке странке које су појеле све сегменте друштва и за које ми кажемо да су у Србији за себе направиле своју државу. И ми то зовемо партијски паразитски систем који се финансира преко, с једне стране партијског запошљавања, затим корупције, буразерске економије, преко узимања партијског рекета. Само за Србију трошак тог паразитског система на годишњем нивоу је између двије или три милијарде еура. Дефицит Србије је пола тог износа. То је кључни дио онога о чему говоримо и онога што желимо промијенити – одговара Радуловић.
Зашто онда премијер Александар Вучић тврди да је за три године урадио више него Јосип Броз Тито за 30 година? ЕБРД је дан уочи наше посјете Београду обзнанио да је прогнозирани економски раст за Србију у наредне двије године око 1,9 посто БДП-а. Босну и Херцеговину, по истим анализама, очекује раст од три посто БДП-а.
– Александар Вучић се бави искључиво маркетингом. Он ништа суштински не ради. Он сваки догађај посматра само као један медијски догађај са којег има да пошаље неке поруке, а иза којих не стоји ништа – сматра Радуловић, анализирајући и пружену руку актуелног премијера Србије према Босни и Херцеговини при скоро сваком вербалном сукобу. Односе међу земљама у региону види као неискрене.
– Мислим да ниједна рука није пружена и да је то један маркетинг. С једне стране кажете то, а с друге стране радите потпуно супротно. То је она политика: Шутирам вас испод стола по цјеваницама. Враћам се на ријеч неискрено, јер да је његова рука искрена, била би и примљена – наглашава саговорник Фактора.
Шта са РС-ом?
Но, као човјек чија је амбиција бити премијер Србије, јасно ће морати заузети став око односа са земљама региона, прије свих са Босном и Херцеговином, те Косовом. Да ли би и он наставио подржавати политику Милорада Додика у Босни и Херцеговини како је то раније радио предсједник те земље Борис Тадић, а данас ради премијер Александар Вучић.
– Уопће није питање личности. Подизање тензија које постоји у РС-у је игра са два-три играча и сви морају да спусте лопту да би дошли до нормалног разговора. Бојим се да нико нема интерес да то уради, јер ће се оголити ове друге ствари које имамо. Питање РС-а и њеног статуса у БиХ је питање за грађане БиХ и РС-а, а не за премијера у Србији. Треба да сарађујемо, да се повежемо максимално,да имамо добре односе и да у тој нормалној атмосфери грађани донесу одлуке које су у њиховом интересу – сматра Радуловић.
За крај, а иницирани чињеницом да лидер опозиције у Србији, сједи у уреду од десетак квадратних метара, питамо колико је Покрет потрошио новца у протеклој кампањи. Радуловић као из пика одговара: 5,8 милиона динара, што је око 50.000 еура, које смо добили из буџета за учешће на изборима. На крају, то је 20 еуроценти по добијеном гласу.
А колико је побједник избора потрошио, питамо овог врсног математичара?
– Само за рекламе у медијима мјесечно четири милиона еура. С тим новцем свако би био побједник – закључује Босанац, који је увјерен да ће једног дана бити лидер Србије.
Злочин је индивидуалан
Саша Радуловић је у ратовима на подручју бивше Југославије имао и породичне жртве. Његов отац, Будимир, убијен је у сукобу у Добровољачкој улици, 3. маја 1992. године. То је разлог због којег овај политичар позива на саучешће са свим жртвама. У том контексту посебно истиче Сребреницу, цитирајући репера Марцхела, који каже да се пред тим жртвама изгуби национална припадност.-саса-радуловиц-12052016-ЈБ-25
– Основни принцип би морао бити да је свака жртва важна, да је сваки злочин индивидуалан и да морамо да утврдимо одговорност, јер ако не знаш и ниси у стању да се опредијелиш према злочину, онда ниси човјек. Или ако покушаваш да сакријеш злочин, онда ниси човјек. Откривање злочина није само потреба породица жртва него и потреба друштва да се очисти од лоших међу нама – поручује Радуловић.
Извор: Фактор.ба (Пише: Алмир ШЕЋКАНОВИЋ, Фото: Јасмин БРУТУС)
Nije realno očekivanje da će novi parlamentarni izbori biti već naredene godine. Još manje realno je da će stranka DJB osvojiti apsolutnu većinu. Sve ispod toga je neuspeh za DJB jer je nemoguća postizborna koalicija sa bilo kojom od postojećih stranaka. DJB mora biti u poziciji da samostalno formira vladu.
Sledeće godine su predsednički izbori i biće velika graška ako se Saša Radulović ne kandiduje kao kandidat stranke DJB. Takođe nije ralno očekivati da može da pobedi na tim izborima. Ono što je veoma važno, njegovi glasovi, dobijeni na predsedničkim izborima biće veliki dobitak za stranku. Predstavljaće odličnu startnu poziciju za parlamentarne izbore koje treba očekivati 2018-te.
Ako Saša Radulović na predsedničkim izborima kao kandidat DJB osvoji 15 – 20 % posto glasova to će biti veoma značajno jer su to ujedno i glasovi stranke.
To je put ka osvajanju vlasti na parlamentarnim izborima. Prečice ne postoje.
Politička svest većine birača je niska. Mora se računati sa činjenicu da je to većinsko biračko telo u Srbiji koje treba pridobiti za ideje DJB. Biće teško, ali ne i nemoguće.
DJB će imati brojne političke protivnike, zapravo sve ostale stranke, kako one na vlasti, tako i one u opoziciji. Saša Radulocvić i DJB biće napadani sa svih strana, svim sredstvima. Dozvoljenim ali još više nedozvoljenim. Treba biti spreman na takvu političku borbu.
Mislim da je to loše rešenje. Saša treba da bude premijer. Druga stvar koja je važna je to da pokret ne promoviše lidera već ljude i rešenja. Prava pobeda je trenutak kada ljudi u Srbiji u većem broju prepoznaju ispravnost politike kojom se vodi DJB i kada zbog toga na predsedničkim izborima 15-20% glasova osvoji kandidat iza koga stane DJB bez obzira na ime i prezime. Ukoliko pokret ostane dosledan zacrtanom bilo ko da bude kandidat biće svakako najbolje rešenje jer će kvalifikacije određivati izbor kandidata.
Kako odnosi u BiH i RS nisu pitanja za premijera Srbije? Srbija (kao pravni sukcesor SRJ) je potpisnik Dejtonskog sporazuma. To je međunarodni ugovor, Srbija je jedna od ugovornih strana, i stim u skladu ona je na sebe preuzela prava i obaveze koje proizilaze iz međunarodnog ugovora. U ovom slučaju Srbija/Milošević je potpisnik ugovora sa srpske strane u BiH, dakle bosanskohercegovačkih Srba. Dakle, sporazum nisu sa srpske strane potpisali Karadžić ili Plavšićka, koji su legitimni politički predstavnici Srba u BiH, nego Slobodan Milošević, koji nije izabran njihovom izbornom voljom, nego izbornom voljom građana Srbije. Time je izborna volja građana Srbije preko njihovog političkog predstavnika Slobodana Miloševića ugrađena u Dejtonski sporazum, a ne izborna volja Srba u BiH. Drugim rečima, dok god je Dejtonski sporazum na snazi, svakog sata, minute i sekunde izborna volja građana Srbije (sudbinski) određuje politički život Srba u BiH…Samim tim Srbija ima odgovornost prema njima, dok god se taj politički okvir ne promeni tj. ne donese neki novi politički okvir/Ustav BiH…Srbija je dogovorna, i prema ugovoru ima obavezu da se meša u stvari u BiH sa srpske strane…
“Srbija je dogovorna, i prema ugovoru ima obavezu da se meša u stvari u BiH sa srpske strane…”. Neće biti da je tako. Gde to
piše? Znate li Vi bilo šta, osim političkih floskula i zamena teza naših i hrvatskih političara, o Dejtonskom sporazumu? U celom tekstu Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini – kako glasi puno krsno ime Dejtonskog sporazuma – ne postoji ni slova o tome da bi Srbija kao potpisnica bila garant ikakvog položaja Srba u Bosni i Hercegovini: u svih stotinu i pedeset gusto kucanih stranica ni jednog jedinog slova nema o tome da bi Srbija imala ikakvo pravo, a kamoli obavezu da Republici Srpskoj, ‘čuva integritet’!
Biće da je to zato što mir u Bosni i Hercegovini – suprotno raširenom verovanju – nisu na lebu i vodi, zavrnutih ruku i pod pritiskom Miloševića i Tuđmana, potpisali Klinton i Černomirdin, nego su na lebu i vodi i zavrnutih ruku bile Srbije i Hrvatska. Biće da je to zato što Srbija, kao i Hrvatska, nije Dejtonski sporazum potpisala kao garant mira u regionu, nego je mir u regionu preuzela kao obavezu, potpisujući Dejtonski sporazum. Biće, eto, da je to ipak samo zato što je Srbija – kao i Hrvatska – papire u vojnoj bazi Rajt-Paterson kraj Dejtona potpisala po kazni, takoreći kao kapitulaciju, garantujući svojim potpisom da neće više da ratuje, niti da sponzoriše rat u Bosni i Hercegovini.
Reč je o upravo spektakularnoj zameni teza, tako uspešno zamenjenih da već punih dvadeset godina niko u Srbiji i Hrvatskoj ne primećuje da je legitimacija garanata Dejtonskog jevtin falsifikat s pijace na Batajničkom putu. Ako bi tako bilo lakše da se razume, to bi bilo otprilike kao da mađarski premijer Viktor Orban izjavi kako je ‘Mađarska kao garant Trijanonskog sporazuma iz 1920. čuvar integriteta Republike Srbije, i integriteta Vojvodine unutar Srbije’. Nije, primetili ste, zabeleženo da se nemački kancelar Konrad Adenauer posle Drugog svetskog rata kurčio kao garant mira u Poljskoj i ‘čuvar integriteta’ sudetskih Nemaca u Čehoslovačkoj.
Ili, kako to lepo piše u članku 2. Sporazuma o parafiranju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, ‘potpisivanje Sporazuma i njegovih aneksa’, citiram, ‘izražava pristajanje strana, i entiteta koje predstavljaju, da budu vezane tim sporazumima’. Ponavljam, ‘vezane’. Srbija je dakle vrlo bukvalno ‘pristala da bude vezana’ tim potpisom, i njime garantuje samo to da se neće odvezati i krenuti, štajaznam, da piša – po ustavnom poretku Bosne i Hercegovine.
Ništa više, ništa manje, ništa drugo.
*Srbija je dogovorna, i prema ugovoru ima obavezu da se meša u stvari u BiH sa srpske strane…“. Neće biti da je tako. Gde to
piše?* – evo piše ovde (da ne okolišam):
http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/home.htm
Dakle Savezna Republika Jugoslavija, odnosno današnji njen *pravni sukcesor* – Republika Srbija je stran(k)a sporazuma, Dakle međunarodno-pravni kapacitet (kao m.p. subjekta) SRJ/Srbije je unet u sporazum, ona je pregovarala za srpsku stranu u BiH (vidi sporazum), preko vlastitih političkih lidera, a ne autentično *prekodrinjsko-srpskih* čime se naravno izborna volja srpskih građana odrazila u sporazumu (potpisom SM). Potpisivanjem sporazuma ona je preuzela prava i obaveze, definisane *Bečkom konvenciojm*.
dakle :*U celom tekstu Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini – kako glasi puno krsno ime Dejtonskog sporazuma – ne postoji ni slova o tome da bi Srbija kao potpisnica bila garant ikakvog položaja Srba u Bosni i Hercegovini: u svih stotinu i pedeset gusto kucanih stranica ni jednog jedinog slova nema o tome da bi Srbija imala ikakvo pravo, a kamoli obavezu da Republici Srpskoj, ‘čuva integritet’!* je NETAČNO! Pročitajte sporazum na linku, vidite koje su strane potisnice, a pre komentarisanja, malo se pozabavite osnovima međunarodnog prava (Dejtonski sporazum je MEĐUNARODNI UGOVOR), savetujem Avramov & Kreća: Međunarodno javno pravo.
Nadalje: *Biće da je to zato što mir u Bosni i Hercegovini – suprotno raširenom verovanju – nisu na lebu i vodi, zavrnutih ruku i pod pritiskom Miloševića i Tuđmana, potpisali Klinton i Černomirdin, nego su na lebu i vodi i zavrnutih ruku bile Srbije i Hrvatska. Biće da je to zato što Srbija, kao i Hrvatska, nije Dejtonski sporazum potpisala kao garant mira u regionu, nego je mir u regionu preuzela kao obavezu, potpisujući Dejtonski sporazum. Biće, eto, da je to ipak samo zato što je Srbija – kao i Hrvatska – papire u vojnoj bazi Rajt-Paterson kraj Dejtona potpisala po kazni, takoreći kao kapitulaciju, garantujući svojim potpisom da neće više da ratuje, niti da sponzoriše rat u Bosni i Hercegovini.*
U genezu sukoba ne želim da ulazim ovde, jer to nije meritorno, niti je vaša teza *ko je kome uvrtao ruke* relevantna kao faktografska činjenica, jer je reč o međunarodnom ugovoru. Dakle reč je o čisto pravnoj interpretaciji a ne istorijskoj.
Kažete: *Biće da je to zato što Srbija, kao i Hrvatska, nije Dejtonski sporazum potpisala kao garant mira u regionu, nego je mir u regionu preuzela kao obavezu, potpisujući Dejtonski sporazum.*- Ovo što ste na pisali nije u kontradikciji. Ako jedna država potpiše mir nekim ugovorom, onda je ona istovremeno/upravo tim potpisom GARANT mira jer je preuzela obavezu da će ga sprovoditi (što može i ne mora da učini, može u nekom momentu da poželi da ratuje, i onda postaje ratujuća strana, a ne garant mira). U slučaju Dejtona, Srbija (SRJ) je potpisom sporazuma upravo garant mira.
Analogiju sa Mađarskom i Orbanom ne razumem i ne vidim. Odnosi Srbije i Mađarske su definisani bilateralnim dogovorima. Razlika u odnsu na Dejton je ta da je ovde reč o dogovorima koji počivaju na reciprocitetu. Srbija i Mađarska (i u nazad nj. pravni prethodnici) su bilateralnim dogovorom rešili pitanje svoje granice. Mađarska ne može biti nikakav *garant* Vojvodine jer to nije bio ni predmet pregovora niti o tome suverena zemlja pregovara (o vlastitom unutrašnjem uređenju sa drugom državom). Dejton, koji predstavlja TEMELJ BIH je *međunarodni ugovor* čiji je SUKREATOR SRJ/Srbija. (dakle, pod 1. ne postoji reciprocitet: u ovom slučaju nije takođe BIH garant postojanja Srbije, dakle stvar je jednosmerna, ne dvosmerna). Dakle Dejton nije izraz suverene volje *jedne strane* da proglasi državu i da je drugi prihvate i stupe u odnose sa njom, nego je suština BiH da ona počiva na ugovornoj volji 3 strane koje su potisale sporazum i u ime koga su potpisale (v. sporazum).
Dakle, Srbija je potpisnik sporazuma u ime bosanskohercegovačkih srba/Republike Srpske, izborna volja njenih građana se odrazila u sporazumu u liku Slobodana Miloševića koji je pregovarao i potpisao sporazum sa srpske strane, ona se i danas i u buduće odražava na celokupan politički život BiH dok god je ovaj na snazi i kao ugovorna strana Srbija je odogovorna za isti. To nije nikakvo *proglašavanje* nego ugovorna činjenica koja se odražava političkom formulacijom: da Srbija, kao što je Radulović već jednom rekao, gde se ne razlikuje od Vučića, Tadića, Koštunice, Đinđića, Miloševića – podržava svaki dogovor postignut gde su strane 3 naroda i 2 entiteta. Ako su druge opcije u igri, tj. da se 2 naroda dogovaraju na štetu trećeg npr., a što je do sada više pravilo nego izuzetak, Srbija IMA OBAVEZU da se MEŠA.
Oпшти оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини
Примајући на знање споразум од 29. августа 1995. којим је делегација Савезне Републике Југославије овлашћена да потпише у име Републике Српске дијелове мировног плана који се односе на њу, уз обавезу строгог и досљедног провођења постигнутог споразума,(kurziv A.)
Члан I(stav 2.)
Странке ће посебно потпуно поштовати међусобну суверену једнакост, рјешавати спорове мирним путем, те се суздржати од сваке акције, пријетњом или употребом силе или на други начин, против територијалне цјеловитости или политичке независности Босне и Херцеговине или било које друге државе.(kurziv A.)
Republika Srbija poštuje Bosnu i Hercegovinu i želi da ima najbliže moguće odnose sa BiH. Srbija nijednog sekunda neće da ugrozi teritorijalni integritet BiH: da je to htela, i da to hoće, mogla je i može da učini. I u ovakvom stanju u svetu, ko zna na šta bi to ispalo. Ne pada nam na pamet da to radimo, da to hoćemo i da to želimo – rekao je srpski premijer Aleksandar Vučić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, objašnjavajući zašto je rešio da svojim prisustvom na svečanoj akademiji u Banjaluci, povodom “takozvane” krsne slave i Dana Republike Srpske, overi legitimitet praznika koji je osporio sam Ustavni sud Bosne i Hercegovine, pa zaključio: ‘Dakle, mi smo garant Dejtonskog sporazuma, ali i svojom politikom čuvari integriteta Bosne i Hercegovine, i integriteta Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.’
Upisao se tako i Aleksandar Vučić na dugačku listu srpskih i hrvatskih politikanata što se sad već više od dvadeset godina – sve pozivajući se na opevani Dejtonski sporazum – mešaju u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine kao amonijumov nitrat u dinamit, pa kao opunomoćeni garanti mira u regionu prete novim, kako ono beše, ‘oružanim bitkama’.
Već i sam zvanični najavljivač ‘oružanih bitaka’ i potpisnik Dejtonskog sporazuma Slobodan Milošević rado je i često predstavljao sebe i Srbiju kao garante Dejtonskog mira, i samo je još Franjo Tuđman radije i češće kao žirante Dejtona predstavljao sebe i Hrvatsku. Isto su kasnije ponavljali i srpski predsednik Boris Tadić – kao onomad, kad je u vreme Butmirskih pregovora pretio da ‘rešenja koja nisu u saglasnosti sa zvaničnim institucijama Republike Srpske i voljom srpskog naroda nisu prihvatljiva ni za Srbiju, kao garanta Dejtonskog sporazuma’ – a isto je ponavljao i Stipe Mesić, kao kad je ono Milorad Dodik prvi put pomenuo referendum o odcepljenju, a hrvatski predsednik glasno zapretio: ‘Hrvatska je jamac Dejtonskog sporazuma, i kad bi ga Dodik referendumom srušio, Republika Srpska odmah bi morala nestati: zato bih vojno prekinuo posavski koridor!’
Mantru o Srbiji i Hrvatskoj kao garantima Dejtonskog mira ponavljali su posle i Tomislav Nikolić, podsećajući u Banjaluci da je ‘Srbija garant Dejtonskog sporazuma, što podrazumeva i očuvanje Republike Srpske’, i njegova koleginica Kolinda Grabar-Kitarović, najavljujući na Federalnoj televiziji da će ‘Hrvatska kao potpisnica Dejtonskog sporazuma inicirati njegovu nadogradnju kako bi se ostvarila hrvatska jednakopravnost u Bosni i Hercegovini’: nema, ukratko, srpskog ili hrvatskog predsednika i premijera, ni desnog ni levog, ni nacionalističkog ni socijaldemokratskog, ni muškog ni ženskog, koji nije u ovih dvadeset pet godina iskoristio ‘džokera’, pa pozivajući se na potpis u onoj fascikli iz vojne baze Rajt-Paterson opravdavao ne samo svoje pravo, već štaviše – kako jednom reče jedan o inih – ‘dužnost da se miješa u unutarnje stvari Bosne i Hercegovine’.
U udruženje garanata Dejtonskog mira upisao se tako i srpski premijer Aleksandar Vučić, pa – sve pridržavajući Dodika dok ovaj po odluci Ustavnog suda BiH piša kao po lanjskom snegu – rastumačio, eto, kako je Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma ‘čuvar integriteta Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine’.
Rekao bi čovek, ovako kad sluša Vučića – i pre njega Mesića, Tadića, Nikolića ili Kolindu – da su taj sporazum pre dvadesetak godina potpisali u stvari Bil Klinton, Viktor Černomirdin, Helmut Kol, Džon Mejdžor i Žak Širak, i to pod snažnim diplomatskim pritiskom Srbije i Hrvatske. Pa da još jednom ponovimo tu imaginaciju – zavrnuo Sloba ruku Černomirdinu, uhvatio Franjo Klintona za vrat, pa ih zatvorili u vojnu bazu kraj Dejtona i ostavili na lebu i vodi dok ne potpišu. A Srbija i Hrvatska garantuju, eto, svojim divovskim međunarodnim ugledom i uticajem – pa i oružanom silom ako bude trebalo – da Amerikanci, Rusi i Evropska unija nikad više neće da zajebavaju Srbe i Hrvate u Bosni i Hercegovini: tako otprilike izgleda Dejtonski sporazum u interpretaciji srpskih grobara i hrvatskih grabara.
Na potpuno isti način kao danas, uostalom, Srbija se garantom mira u BiH i čuvarom integriteta Srpske predstavljala i pre dvadeset i četiri godine, pridržavajući ruke koje su 9. januara 1992. u Holidej Inu proglašavale Republiku Srpsku Bosnu i Hercegovinu. Nema, proverite, među Vučićevim rečima o Bosni nijedne koju ne bi potpisao i Slobodan Milošević – jednako on u zimu 1991/92 ‘poštuje BiH’ i jednako ‘nijednog sekunda neće da ugrozi njen teritorijalni integritet’, jednako je tada ‘svojom politikom čuvar integriteta Bosne i Hercegovine i Republike Srpske unutar nje’: štaviše, nema nijedne Vučićeve reči koju on u to vreme nije i izgovorio.
Znamo kako je sve na kraju završilo. Dejtonski sporazum gotovo četiri godine kasnije napisan je upravo zbog toga što je Srbija i tada ‘htela i mogla da ugrozi teritorijalni integritet BiH’, ali je, eto, Bosni garantovala mir, a bosanskohercegovačkim Srbima integritet.
Reč je, kako vidimo, o sitnom mirovnom nesporazumu, pa je negde i vreme da neko konačno objasni kako se Srbija Dejtonskim mirom zapravo obavezala da nikada više – ‘nijednog sekunda’ – neće da garantuje mir u Bosni i integritet Republike Srpske.
Sve ove protirečnosti su, što bi rekao Nušić, nikaragvanska protivodbrana. Samo još da je smešno.
Jer pravo, pa i međunarodno pravo, možda je sve, ali teško da je – smešno. Ako se predviđa mogućnost da do saglasnosti između tri naroda, dva entiteta ne dođe i da može da dođe do jednostranih odluka jednog, drugog ili trećeg naroda, potrebno je da neko arbitrira. U skladu sa principom nemešanja, to ne može da bude neka druga zemlja, recimo Srbija/Hrvatska, već međunarodna zajednica, dakle njen visoki predstavnik. Što je i smisao Dejtonskog sporazuma, čiji je “garant” Srbija, što se neprestano i ističe.
“Sukobi ” u Dobrovoljackoj nije ti na cast ovaj intervju Radulovicu, poprilicno sam razocaran ali kapiram da se radi o klasicnom bosnjackom novinaru provokatoru ali mogu da shvatim da neko ovaj intervju stavlja na svoj sajt….ja sam neko ko je glasao za vas ali podrsku mnogih ce te izgubiti ako ne porazmislite…..
Termin “sukob” upotrebio je novinar u tekstu. Nigde se ne vidi da ga je koristio sam Radulović.
Covece, njemu je otac izgubio zivot u Dobrovoljackoj. Neces mu valjda ti drzati lekcije “jeste-nije na cast”. Ako je on mogao da do kraja ostane smiren i pribran u intervjuu, ne kontam zasto ti ne bi mogao da se uzdrzis od spocitavanja.
Radi se o njegovom ocu i zrtvi njegove porodice zato pokazi bar malo postovanja i ne lupetaj o tome koji termin upotrebljen. Ako ie Sasa ostao smiren i stalozen na ovu provokaciju sto ti odmah skaces vitlas svojom podrskom. Ako ti je ovaj i ovakav inervju povod da uslovljavas svoju podrsku onda je slobodno uskrati jer ovo ie pokret pristojnih ljudi, a koristiti tudju nesrecu za uslovljavanje podrske je izuzetno nepristojno da ne kazem neku tezu rec. Ocekojem da procitam tvoje izvinjenje.
Ja se plasim da DJB nece privuci glasace ukoliko bude “flertovao” sa nacionalistima, i to iz dva razloga: 1. Nacionalizam je destruktivna ideologija koja se pokazala jako pogubnom za narode bivse Jugoslavije, ukljucujuci i Srbe; 2. Rezervoar iz kojeg DJB moze da crpi glasove nije tamo gde su srpski nacionalisti. DJB ce uskoro morati da se jasnije izjasni o dogadjajima i ljudima iz nase bliske i dalje proslosti – uloga Srbije u ratovima na prostoru ex YU, Milan Nedic, ko su antifasisti itd. Nece biti dovoljno reci “to je za istoricare, okrenimo se buducnosti”. Odgovori na ova pitanja su vrednosni temelj jednog drustva. Ne verujem ni da je moguce da se u Srbiji promene navike i odnos vlasti prema drustvu i gradjanima, a da gore navedena pitanja gurnemo pod tepih. Nikako ne zelim da ovaj moj odgovor lici na napad ad hominem, ali sta uopste znaci “klasicnom bosnjackom novinaru provokatoru”?
Davide, u tvom pisanju izbija tvoj nacionalizam i sve ordinarne gluposti koje on sobom nosi !!!
U proteklih 25 godina smo se sasvim dovoljno naslušali i nagledali mišljenja koja liče na tvoje i iskreno: SITI SMO TOGA i nećemo dozvoliti takvima da ubuduće truju PRISTOJNO DRUŠTVO, kakvo, nadam se, želimo da postanemo…
Odlican intervju!Bravo Sasa!
Da li dolazi u Sarajevo, gde mu je otac, nenaoruzani lekar u vojnom vozilu, u ulici u kojoj je ziveo hladnokrvno, sa jos nekoliko desetina DECAKA od 18-20 godina zivota u “SUKOBU” ubijen? Nisam ekstremista, jasno je da posle toliko godina, u 2016. teme treba da budu kako ljudi zive, postuju li se ljudska prava…ali, ne mogu da se ne iznerviram kada vidim da ovi Srbi muslimanske veroispovesti svaku priliku koriste za svoju propagandu i bas svakoga pokusavaju da instrumentalizuju.
Sve što je Saša Radulović izjavio u razgovoru s ovim novinarom, smatram jasnim, superiornim u odnosu na intervjue svih ostalih političara, bilo opozicije ili pozicije, naročito u odnosu na AV, koga namerava da pobedi. Gotovo sam uverena da će u tome uspeti, jer su njegove rečenice kristalno jasne i svima razmljive, siguran je u sebe, sposoban da iznedri blistave ideje, pokazao se u svojoj struci u Nemačkoj, u Kanadi, Americi, u svojoj zemlji (tu je čak radio i mnoge stvari koje baš i nisu njegova specijalnost i to veoma uspešno) i sve što je pre izbora rekao 100% se ostvarilo. Uverena sam da je on taj čovek koji će promeniti Srbiju. Za sve ga je bog dao i neka je!!! Mnogo će ljudi biti uz njega bez svih tih miliona, kamiona i aviona !!! Saša samo napred i sve najbolje.
Uvažena g. Jadrana,
Bukvalno u reč delim Vaše stavove i emocije! Međutim, imam samo jedan ali, rekao bih, vrlo važan “amandman”: veliki sam protivnik stvaranja kulta ličnosti !!! Svako društvo koje je išlo tim putem, završilo je neuspehom! Da navedem samo nekoliko primera u XX veku: Hitler, Staljin, Mao Ce Tung, Franko, Enver Hodža, Nikolae Čaušesku, Pol Pot, Pinoče, Idi Amin, Bokasa, Robert Mugabe, Muamer el Gadafi, Sadam Husein, Kim Džong Un… Dakle, u prvi plan moramo staviti promenu svesti svakog od nas a onda dolazimo do konačnog cilja: PROMENA SISTEMA tj. UVOĐENJE PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE…
Kao i Vi, sa velikim nestrpljenjem očekujem prve nastupe NAŠIH DJB POSLANIKA U REPUBLIČKOM PARLAMENTU !!!
Želim Vam dobro zdravlje!
Iskreno,
paor Sopček Đura
Politika Srbije prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj mora biti na zasnovana na insistiranju na poštovanju Dejtonskog sporazuma koji, između ostalog, garantuje Srbiji i Republici Srpskoj “specijalne paralelne veze”. Sve što se u BiH dogovore Srbi i Bošnjaci Srbija mora i treba poštovati. Možda ne poznajem dovoljno situaciju u BiH, ali moj utisak je da se od potpisivanja Dejtonskog sporazuma permanentno radi na njegovom urušavanju gde mislim, pre svega, na ukidanje nadležnosti Republike Srpske. Rat u BiH je i počeo zbog supritstavljenih interesa – Bošnjaci (i Hrvati) su hteli nezavisnu BiH, a Srbi su hteli da ostanu u zajedničkoj državi sa Srbijom. Dejtonsksa BiH je bila formula za mir i ne bi je trebalo urušavati. Meni se čini da je povika na Republiku Srpsku i Dodika čista zamena teza. Ako bi se Dejtonski sporazum do kraja poštovao i od sarajevskih zvaničnika prihvatila činjenica da postojanje Republika Srpske Srbima u BiH daje sigurnost i prestalo da se na nju gleda kao na nepoželjnu tvorevinu, mislim da u BiH ne bi bilo problema. Uz međusobno uvažavanje BiH ima sve uslove da postane “Švajcarska Balkana”. Spreman sam da čujem i drugačije argumente pa i da promenim mišljenje. Kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma Srbija mora imati pomirljiv stav, ali, u isto vreme, i odlučan i jasan kada je u pitanju Dejtonski sporazum. Mislim da je to pošteno.
Srbija nije garant ničega…SM je bio prinuđen silom da potpiše Dejtonski sporazum, kao što sutra isto tako silom taj isti sporazum može biti promijenjen,AV bi trčao ponovo u neku vojnu bazu da ga potpiše…
Možda sam bespotrebno upotrebio reč “garant” zaveden njenim upornim ponavljanjem u sredstvima informisanja. Taj deo rečenice treba izbaciti. Iza ostalih stavova stojim. Ne prihvatam stav da Srbija ne sme da zastupa interese Srba izvan granica Srbije. Uz jasnu osudu zločina u minulim ratovima moramo imati jasnu nacionalnu politiku i da zbog nje ne treba da se neprestano izvinjavamo. U pravu ste ono što kažete o gospodinu AV, nažalost.
Jaako verujem u ove ljude. Samo napred, odlican intervju…
Ovaj text je totalni antimarketing. Kakav crni bosanac da vodi Srbiju, pa to su sve kameleoni. Pa Beograd se raspao zbog bosanaca koji nemaju grama kulture, a 99% njih nema. Moj glas ste izgubili.
Dragi Marko,
Nemoj biti toliko ljut i grub! Siguran sam da će mo se obojica složiti: U SVAKOM ŽITU IMA KUKOLJA !!!
Kameleona, na koje ti misliš, ima svuda, pa i u našoj kući Srbiji !!! Zbog takvih kameleona smo i došli tu gde jesmo: NA DNO SEPTIČKE JAME.
Duhovno i materijalno, zar ne? Mislim da je najlakše za sopstvene neuspehe pljuvati na druge: uvek su nam bili krivi Turci, Austro-Ugari, Bugari, Ameri, EU, Vatikan, Hrvati, Muslimani, Albanci… Po toj teoriji, ispada da smo samo mi dobri, lepi, pametni i pošteni!? Neće bita da je tako! Bilo bi mnogo pametnije i poštenije, prema sebi samima, da NE GLEDAMO UVEK TRN U TUĐEM OKU, NEGO DA PRVO IZVADIMO BALVAN IZ SOPSTVENOG OKA !!!
Uostalom, lepo je što si na ovom sajtu jer, ovo je mesto PRISTOJNIH LJUDI.
Dosta je bilo pljuvanja na nacionalnoj i verskoj osnovi! Te glupe podele vode narode u pakao a političare i sveštenike u “raj”….
Svako dobro ti želim!
E vala i neka smo. Sa takvim stavovima, daleko ti lepa kuća. Tamo na BG na H20 ili još dublje.
Tamo gde ljudi ne glume da su pristojni, nego to jednostavno govore njihova dela, i njihove države, društva i zajednice su pristojne. Evo kako izgleda pristojna vlast, pristojnih ljudi u pristojnoj državi kao što je – Kanada.
“Ovo su činjenice. Imamo ministra ekologije i klimatskih promena. Imamo ministra imigracije, građanstva i izbeglica. Naš premijer je science-fiction ‘geek’. Naš ministar zdravstva je stvarno doktor. Naš ministar porodice, dece i socijalnog napretka je ekonomista specijalizovan za siromaštvo. Naša ministarka nauke je stvarno naučnik: dobila je i Nobelovu nagradu. Naša ministarka za prava žena je žena!
Naš ministar za veterane je kvadriplegičar jer je stradao u pucnjavi. Naš ministar zapošljavanja, radne snage i radnika je profesionalni geolog. Naš ministar za demokratske institucije je muslimanski izbeglica. Naš ministar sporta i lica sa posebnim potrebama je paraolimpijac. Naš ministar obrane je ratni heroj, veteran iz Afganistana i policajac. NAŠ MINISTAR SAOBRAĆAJA JE, jbt, ASTRONAUT!
Polovina naših ministara su žene. Polovina naših ministara su muškarci. Dvojica naših ministara su poreklom starosedioci: Kwakwaka’wakw i Inuit. Tri naša ministra su rođena izvan Kanade, u Indiji i Afganistanu. Dva naša ministra su Sikhi. Najmanje jedan ministar je musliman. Najmanje dva ministra su ateisti.
Jedna naša ministarka se bori s rakom dojke. Jedan naš ministar je u invalidskim kolicima. Jedan naš ministar je slep. Jedan naš ministar je otvoreni homoseksualac. Jedan naš ministar je otvoreno crvenokos.
A Navdeep Bains pri tom ima i savršene brkove.“
Da, civilizacija je čudo.
Kritikovati, omalovažavati, pljuvati, podcenjivati sve i svakog postala je omiljena zabava u Srbiji. Niko nije dobar. Svi su isti. Lopovi. Prevaranti. Paraziti…
Niko ni za koga nema lepu reč. Građani Sbije, ne gradi se budućnost i boljitak jedine nam Države na takav način međusobne komunikacije .
Četvrt veka destrukcije DOSTA JE BILO. Ako ste dobronamerni budite konstruktivni. Dajte ideje kako kvarno popraviti. Kako loše poboljšati. Dajte da polemišemo i raspravljamo oko takvih ideja ne bi li sutra svima bilo bolje. Dajte da podržimo bolje od nas, radi nas. Niko nije nepogrešiv. Važne su dobre mamere i iskren, pošten, odnos prema sebi, prema drugima i prema Srbiji.
Ako svako od nas postane bolji i Srbija će biti bolja.
Svaka čast gospodine Radulović.Pošteno i bez emocija,što Vama, u ovom slučlaju,nije bilo ni malo lako.
Ko ce biti poslanici u parlamentu? Nadam se da ce profesor Pavlovic uskladiti obaveze i biti poslanik, dok je on u pokretu imate moj glas. Interesuje me zasto ga vise nema u vestima pokreta?
nadam se da ce sasa biti kandidat za predsednika srbije ,mislim da ima sanse u drugom krungu da pobedi tomu nikolica.