Država protiv roditelja i dece

Ako je “biti roditelj”, najlepše i najzahtevnije zanimanje kojim se možete u životu baviti, onda je posebno važno gde živite, u kakvom društvu i državi. U Srbiji ovo angažovanje od vas zahteva da dobro plivate u moru zakonskih prepreka i birokratskih kočnica, da se sami informišete o pravima deteta i lično angažujete oko svih njegovih školskih i vanškolskih aktivnosti.

Ukoliko ste u situaciji da brinete o detetu sa posebnim potrebama vaš zadatak je višestruko teži i graniči se sa herojstvom jer se svodi uglavnom na lični entuzijazam u borbi za realizaciju inkluzije u sredini u kojoj  živite. Inkluzioni program u predškolskim i školskim ustanovama je pokazao mnogo prednosti, ali ima i onih koji ga nisu podržali i dalje pružaju otpor njegovoj realizaciji.

Otpori u društvu na koje nailazi roditelj deteta iz autističnog spektra ili drugog oblika ometenosti u razvoju nisu samo u mikrosredini već i na nivou najviših državnih institucija i ministarstava. Upravo tu do sada nije bilo dovoljno razumevanja za argumente udruženja roditelja i NVO, kao ni za pokretanje programa i inicijativa koje su zahtevale njihovu direktnu podršku.

Znajući da je ključna tačka strategije EU I SZO ujednačavanje znanja i veština u radu sa ovom populacijom i članovima njihovih porodica, teško je objasniti ozbiljan nedostatak stručnih kadrova i planiranih edukacija postojećih stručnjaka u Srbiji.

Do sada nije podržan Zakon “roditelj-negovatelj” tj. novi institut u Zakonu o socijalnoj zaštiti koji bi izjednačio status roditelja dece sa invaliditetom sa statusom negovatelja (materijalna pomoć, mogućnost ostvarivanja penzije…), a Srbija je jedina zemlja u regionu koja ga nema. To je nepravda za ove roditelje koji često angažuju treće lice za negu deteta (ako naravno uspeju da obezbede sredstva), a uz ovaj zakon mogli bi da provode više vremena uz dete kao biološki roditelji i na efikasniji način pomognu njegov dalji razvoj.

Ovo ulaganje države je višestruko isplativo jer dovodi do smanjenja troškova bolničkih dana i smeštaja u specijalizovanim hraniteljskim porodicama ali i smanjena potraživanja za socijalna davanja.

Ono što je najteže objasniti je nedostatak razumevanja i sluha Ministarstva zdravlja koje je odbilo da omogući učlanjenje Srbije u regionalnu mrežu za pomoć i podršku autističnoj deci i njihovim porodicama SEAN (South East European Autism Network) koja postoji od 2010. god pod pokroviteljstvom UNICEF-a i Autism Speaks.

^{Foto: Autism Center}

Ova regionalna mreža, sa sedištem u Tirani, mogla bi u značajnoj meri da poboljša mogućnosti lečenja i podrške ovoj deci i porodicama i poveća broj stručnih kadrova koji sa njima rade. A šta je razlog odbijanja učlanjenja? To što je jedan od potpisnika (a potpisnici su sve države regiona od Slovenije do Makedonije) i  Kosovo.

Bez obzira na stav države Srbije o statusu Kosova, zar status ugrožene dece i njihovo lečenje nije prioritet? Zar ta deca treba da čekaju i budu uskraćena za pomoć do rešenja konačnog statusa Kosova u međunarodnoj zajednici?

I da podsetim, Kosovo je od skora član UEFA I FIFA, pa se pitam da li ćemo prestati da igramo fudbal i učestvujemo na internacionalnim turnirima i utakmicama? I kako ćemo objasniti roditeljima da neko može u dresu Srbije da dribla na terenu fudbalera sa dresom Kosova, a da njihovo dete sa autizmom nema dostupnog lekara i savremeni centar za pomoć, koja je nužno neophodna?

Zar ovo nije onda “driblanje“ dece i njihovih roditelja na terenu političkih uskogrudosti i nespretnih kvaziobjašnjenja? Dobrobit ugrožene dece, kao najosetljivije kategorije društva, zahteva konsenzus svih političkih stranaka i organizacija u državi, bez ikakve rezerve i zato treba olakšati donošenje svakog propisa i zakona koji imaju za cilj pomoć deci i ugroženima.

Sve ovo trebalo je uraditi još “juče” ali i “sutra” može promeniti njihovu stvarnost! Pokret Dosta je bilo će pokrenuti akciju sa ciljem da se usvoje potrebni zakoni i procedure koji će omogućiti da država ispuni svoju dužnost prema roditeljima i ugroženoj deci.

Radmila Popović,

lekar specijalista opšte medicine, odbornica pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” u skupštini Grada Niša