Mandatar Aleksandar Vučić pokušava da izbegne odgovornost za nelegalno rušenje pod fantomkama u Savamali, kad je u izbornoj noći okupiran deo Beograda, suspendovani svi zakoni, građani zarobljeni i porušena legalna privatna imovina. Svojom izjavom, u poznatom demagoškom maniru, reći ću tad i tad to i to, Vučić pokazuje da je shvatio da je taj slučaj kritičan za njegov opstanak na vlasti, da se uplašio i da traži načina da sve to zataška.
Više od mesec dana Vučić sa pozicije najviše vlasti u državi sprečava državne institucije da rade svoj posao i utvrde odgovornost za kriminal u Savamali upravo zato što je vrh države iza tog kriminala. Iako je ombudsman utvrdio da je neko iz vrha policije sprečio policiju da reaguje na pozive građana, kao i da je neko iz vrha vlasti u Beogradu sprečio komunalnu policiju da reaguje, premijer se pravi nevešt i zamajava nas najavom da će nam “nacrtati sve”.
Šta ima da se “crta” kad je svima jasno da je Nebojša Stefanović vrh policije, a Siniša Mali vrh vlasti u gradu, a da iza obojice stoji mandatar Vučić. Nije potrebno da se “crta” nego da se utvrdi odgovornost krivična odgovornost za zloupotrebu službenog položaja Stefanovića i Malog. Politička odgovornost se podrazumeva, jer njihove ostavke argumentovano I opravdano zahtevaju građani.
Vučića sve građane koji su do sada svedočili o tome šta im se dogodilo u Savamali proglašava lažovima i to je skandal. Iako postoji transkript razgovora građana i operaterke u policiji, koji je objavio ombudsman i iz koga se vidi da su građani vezivani, mandatar ima obraza da tvrdi da nije bilo vezivanja, kao i da nije učestvovalo 30, nego 11 maskiranih ljudi. Ovakve uvrede na račun građana neoprostive su i ukazuju na to da se Vučić zarad lične vlasti i interesa malobrojnih neće libiti da nastavi da vlada brutalnom silom, mimo zakona, urušavajući sve institucije, uz instaliranje fantomki kao modela svog ponašanja.
Nakon smrti Slobodana Tanaskovića, čuvara iz Savamale, koji je zarobljen i vezan tokom okupacije u noći nelegalnog rušenja, ceo slučaj dobija dodatnu težinu, ali i zataškavanje kriminala kome pribegava Vučić. Pokret zahteva da se obdukcijom utvrdi uzrok njegove smrti, a da nadležni organi, a ne Vučićevi poslušni ministri, utvrde odgovornost svih za događaje u Savamali, uključujući i smrt nesrećnog čuvara.
Pokušaji Vučića da, preko svojih medija, opravda upotrebu fantomki tako što će izjednačiti način izručenja Slobodana Miloševića haškom Tribunalu, koji su izvela maskirana lica po nalogu Vlade, sa nelegalnim noćnim rušenjem ljudi pod fantomkama pokazuje svu dubinu manipulacija kojima se služi. Vučić pokušava da javnost zbuni izjednačavanjem upotrebe fantomki, kada su regulisane zakonom, sa njihovom upotrebom u cilju vršenja kriminala i nelegalnog bogaćenja. Pitamo premijera da li ovakvim upoređenjima pokušava da nam poruči da će i ubuduće sve svoje ciljeve ostvarivati pod fantomkama?
Stvari stoje upravo kako je opisano u tekstu. I naoružana jedinica u fantomkama, i motorizacija bez oznaka, i bageri koji ruše, i oduzimanje imovine, i vezivanje, ograničavanje slobode kretanja, odbijanje poslušnosti obe policije…Sve su to činjenice. Dogodilo se, dokazi postoje, izjave postoje.
Ovde se postavlja pitanje odbijanja režima da sprovede zakon i kazni počinioce brojnih teških krivičnih dela od kojih neka spadaju u najteža. Dakle suštinsko pitanje je da li je izvršen puč posle koga državni organi odbijaju da vrše svoje dužnosti i šta građani mogu da preduzmu kako bi državu vratili u zakonske okvire – službe građana.
1. Država ne sme da dozvoli a kamo li da organizuje kršenje zakonom i ustavom zagarantovanih prava i sloboda.
2. Država ne sme da ignoriše zahteve građana da se prema zakonu kazne nalogodavci i izvršioci krivičnog dela.
Organizatori i izvršioci ne smeju biti amnestirani i prebačeni na višu funkciju ili sklonjeni u diplomatiju. Postoji osnovana sumnja da su Izvršena teška krivična dela narušavanja javne bezbednosti i ustavnog poretka, kao i akt pobune oružanih snaga.
Ako im ovo prođe onda huligani posle utakmice mogu porušiti pola grada, pretući ko god da im se ne dopadne pozivajući se na presedan Savamale. Raznorazni dileri mogu organizovati privatne vojske i raditi šta im padne napamet pozivajući se na presedan. Ili jesi ili nisi – država.
A sta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza?
Kao dan je jasna sledeća epizoda u režiji AV, apropo Savamale, omče oko njegovog vrata a sam je navukao: potplatiće neke sitne kriminalce i objaviti njihova imena i smestiti ih par dana iza brave!? Ili, bezbolnije: jednostavno će izmisliti 11 imena (jer zaboga miloga, nije bilo 30-tak, nego kako on kaže, tačno 11 patriota; pa valjda ON ZNA koliko ih je poslao) i time pokazati svojim glasačima kako je “moćan, pametan i lojalan Ustavu i Zakonu”! Pravi VOĐA… u mrak i beznađe!
Naravno, njegovo “obrazovano” biračko telo će, kao i za sve do sada što je rekao i pljunuo, bezpogovorno da prihvati njegovu “istinu” kao jedinu i pravu!
Vučić je u velikoj frci kako ovo da privede kraju i, kao vrhunski manipulator, siguran sam, smišlja način kako da reši kadrovsko pitanje Nebojše iz Beograda i Mališe?
Ako do toga i dođe, ne brinem, jer će ih udomiti na neka manje isturena ali enormno dobro plaćena mesta!
Kao i obično, SVE ĆE TO NAROD POZLATITI…
Mnogi porede današnjicu sa devedesetim tvrdeći da nema razlike. Ima i to velike. Devedesetih Milošević nije sasvim urušio sudstvo. On je bio malo dete za Vučića. Evo zašto:
Devedesetih, neki se sećaju DS i SPO pozivali su svoje pristalice da učestvuju u akciji blokade Beograda automobilima. Bio sam jedan od onih koji su se odazvali. Seo u Juga i zaustavio se na sred Slavije. Grad je bio potpuno blokiran. Posle nekoliko dana stiže prijava. Odem u Sud i sudija pita je li vaše vozilo Da, jeste vi vozili dana…Da, Imamo prijavu da ste parkirali na šinama i ugrozili bezbednost saobraćaja – Ne. Osporavate da ste učinili prekršaj parkirajući…-Ne! Učestvovao sam na demonstracijama protiv režima! Sudija proguta knedlu – ne sme da me osudi za to, parkirao nisam, priznao sam krivicu za ono što sam učinio a ne za ono što je Geda pokušao. Proguta knedlu i traži suočenje sa policajcem znajući da ga neće biti. E TO JE SUDIJA! Sudija iz vremena Miloševića je bio pravi. Ovi sada su surogat sudije jer nemaju tri čiste da sude po zakonu. Da imaju 10% penzija bi palo a naredbodavci i izvršioci iz Savamale bili već u zatvoru.
Da zaključim Vučić je gori od Gede!
Vučić je gori od Gede jer ima neuporedivo veću podršku Zapada nego što je Geda imao.
Kad čovek malo bolje razmisli, nema nikakvih reakcija na slučaj sa fantomkama iz EU.
Pa Vučić je spreman da uradi jeftino stvari koje Geda nije bio spreman da uradi jeftino. Neće oni reagovati i na gore stvari sve do trenutka kad odradi posao.
Da, Geda je stvarno bio skup igrač. Ulagao nas je bez pardona, gde smo “mi” svi oni koji nisu “on” i “ona”. I njega bilo kada, pa i danas pominjati u bilo kakvom kontekstu u rečenici čiji je širi kontekst “mi” je fašizam.
Da fašizam je genocid, ubijanje, raseljavanje…
.
“Dnevnik RTS-a: Dragi gledaoci i slušaoci Radio televizije Srbije, agresija na Jugoslaviju je okončana. Pobedila je politika Jugoslavije i predsednika Slobodana Miloševića.
Slobodan Milošević: Mi smo pokazali da imamo nepobedivu vojsku, najbolju vojsku na svetu i nikada u dosadašnjoj istoriji kao u ovom ratu nismo imali manji broj kukavica koje su pobegle iz zemlje da tamo na sigurnom sačekaju kraj rata. U ovom trenutku pred nama su zadaci obnove zemlje, mi ćemo odmah početi da ponovo gradimo naše mostove, mi ćemo odmah početi da ponovo gradimo naše puteve, naše fabrike, da ponovo pokrenemo jedan veliki razvoj. Želim u tome svim građanima Jugoslavije mnogo sreće i radosti.
Studio B: Vojne i policijske snage nastavjaju da se povlače sa područja Kosova. Uporedo sa njima, ka Srbiji se kreću i brojne srpske izbeglice:
Izbeglica 1: Gde da idem? Pred skupštinu treba da idemo svi.
Izbeglica 2: On je jedan kao predsednik, svaka čast, da mi ga bog poživi sto godina. On me doveo, da ako me i vrati dolje, čovek me je spasio da ne izginemo i svaka čast njemu jednome, samo Miloševiću, da mi ga Bog poživi.
Žene iz Velike Hoče: Ćerka je u Smederevsku Palanku, a u Uroševcu je bila… A jedna mi je u Kosovo Polje, niti je čujem, niti znam gde je, a što mi valja da živim, s nikoga da se ne čujemo, sutra da umrem, niko da mi ne dođe.
Studio B: Komanda prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije povukla se danas oko podneva iz Prištine, javlja agencija Beta. Odlaskom komande tog korpusa, u Prištini više nema pripadnika Vojske Jugoslavije.
Otac dobrovoljca: Ja sam dobio uverenje od vojske, kao navodno on je izvršio samoubistvo, mislim, ja to ne mogu da verujem. Mi smo bili članovi JUL-a, i ja i moj sin i ćerka, mislili smo baš da će nam to pomoći da ih zaposli. I da nije otišao tamo, grizla bi me savest posle što nije otišao, što nije otišao, možda bi već, ako bi bilo nekog primanja… Tog dana sam ga ja ispratio do gore, ja sam mu pričao kako malo tamo da se ponaša, šta da radi i kako da se skloni, a on ništa progovorio nije.
Slobodan Milošević: Danas je na redu Srbija, ali posle će doći Španija, Francuska, Italija, pa Bliska i Daleka Azija, taj veličanstveni kontinent, i drugi posle njega i najzad, ceo svet. Uranijumske bombe, kompjuterske intrige, drogirane mlade ubice i potplaćene i ucenjene domicilne ništarije, to su instrumenti inkvizicije, koja je prevazišla po svojoj svireposti sve dosadašnje oblike nasilja koje je na ljudima vršeno u prošlosti.
Zoran Đinđić: /septembar 1999/
Svo vreme je u Srbiji potrošeno. 10 narednih godina ako ništa ne uradimo, i 100 narednih godina, u Srbiji neće biti istorije i neće biti vremena, nego samo večno vraćanje istog, propadanje u živi pesak, bez lica, bez karaktera, bez morala, bez države, bez života. I svi to u Srbiji znamo, ostalo je samo da se nešto uradi i mi smo ovde ne da pričamo, nego da se dogovorimo kako da uradimo to što inače svi znamo. I mi koji smo ovde i svi oni koji nisu ovde i koji sada drhte u bunkeru, i oni to znaju. U Srbiji se sve zna, ali dajte da uradimo ono što svi znamo da je ispravno. Ovoga puta nema popravnog ispita, sada ili nikada.
Mrcinu jednu, stenu jednu da pomerimo sa našeg puta. I za taj posao svaka ruka, i ona najslabašnija, i onoga deke i bake nam treba. Ona naša bajka iz detinjstva, onaj miš kad se uhvati, pa onda iščupaše repu, i taj miš nam treba, da iščupamo tu repu zla sa zemlje Srbije. Jedan dugačak maraton nas čeka. Svaki dan mukotrpno da dolazimo da čupamo taj korov, travku po travku, da očistimo Srbiju. Ne možemo u jednom potezu, on ima snage za jedan napad, jedva čeka da ga napadnemo sada, ali ima da mu puštamo dan po dan, kap po kap otrova da iz njega izađe i da ostane kao izbušeni balon i onda da ga šutnemo toga poslednjeg dana.
Ali moramo da znamo, ovo je sada rat živaca, on čeka koliko dugo mi možemo da izdržimo. Ako mi čekamo koliko dugo on može da izdrži, dugo ćemo čekati. Njemu ništa drugo ne preostaje nego da čuči u svome bunkeru. Šta nama preostaje? Da sto godina izlazimo na trgove? Ne, moramo da završimo ovoga puta, mora da se pokaže u ovoj zemlji ko je jači, da li je jači narod ili je jače zlo, da li je jača Srbija ili je jači Milošević. To ove godine mora da se pokaže i da mi budemo načisto sa time. To će biti život ili smrt ove zemlje i ovog naroda, jer ono što mi danas imamo nije loša vlast, to što mi danas kao Srbija imamo je bolest, virus, ali smrtonosan virus. Koliko su već uništili za ovih deset godina, za narednih deset godina uništiće i ostatak. Pitanje je za Srbiju, najozbiljnije pitanje možda u ovom veku, da li možemo da ga pobedimo sami mi, jer pomoći ni od kuda nema.
Ja se nadam i mi se nadamo da je slavni Karađorđe nama ostavio protivotrov, da nam je ostavio recept kako se ruše age i begovi, da nismo mi sirotinja raja. Ja vas pozivam od danas svakoga dana da shvatimo da je ovo borba protiv otrova koji je ubrzigan u naš krvotok, da je nama sloboda uzeta, svakome od nas pojedinačno i samo svako od nas pojedinačno može tu slobodu da vrati. I da sutra i narednih nekoliko dana u svim gradovima Srbije, u celoj Srbiji učestvujete u suđenju ovome režimu, svakoga dana za po jedan greh, jedan zločin i da onda na kraju kažemo – presuda je izrečena, idemo da je sprovedemo. Dajte da ovoga puta uradimo posao do kraja, neka nam bog pomogne da i mi sebi pomognemo i da konačno pobedimo.
Slobodan Milošević: Kao što smo za vreme bombardovanja želeli da znamo ko su lokatori zaslužni za bombardovanje mnogih vojnih i civilnih meta, tako i sada treba da znamo ko su lokatori zaduženi za razaranje uma jugoslovenske dece i omladine, kao glavne strateške mete posle neuspešno vođenog rata NATO pakta protiv naše zemlje. Mreža te mržnje, destrukcije, jednog novog psihološkog nasilja nad našim životom širi se preko stranaka koje su na ovim izborima opozicija, stvarni neprijatelj našem narodu.
Beograđanin: Đinđić bandit Vatikanov, nemački špijun… Miloševića volim više nego sebe… Moj je sin poginuo na frontu, na Tovarniku. Jedinac…
Krajišnik: Doterala me Tuđmanova armada ustaška, doterali sa kamom do ovde. A još njih ne mrzim, oni su mi neprijatelji, nego ove Miloševićeve, to treba pobiti… I Milošević, da bog da svoju djecu čekao Dunavom, da mrtvi mu dođu u slobodu. Uzeo je Arkana za desnu ruku, jebo ga on… A Julka posebno, Julka ljepotica, mili bože, pa njih dvoje, to je ljepota, to su biseri Srbije, lepe naše otadžbine majke, jebeš takvu i maćehu, a ne mater. 90-e godine, da je Miloševiću trebalo dati oko, fali mu oko, ja bih izvadio svoje i dao mu sam, da bi me doveo sada do ovoga svega. Zato što smo varani, mi smo prevareni hiljadu puta u ovome ratu, izvarani. A i moje djete, rekao bih mu – ubij se rađe, nemoj više srpsku pušku uzimati na ovakve načine.
Slobodan Milošević: To je najružnije lice i ovog puča od 5. oktobra, jer su u prvim redovima bili oni iz Republike Srpske, dovedeni doduše i plaćeni, zbog kojih je ovaj narod i košulju s leđa skinuo da ih odbrani.
-Mi smo servilni prema moćnima, ali uživamo u njihovom padu. Kulturno, tradicionalno, mi preferiramo jednakost u siromaštvu, starinski zadružni egalitarizam, uz poslovično neprijateljstvo prema komšijinoj kravi. U svojoj političkoj propagandi to su majstorski uvek koristili i Milošević i radikali (naprednjaci, ako hoćete). Vučić je i sam prošao te škole. To su ovde uvek sigurni poeni.-reči su Srđe Popovića
Hvala Bogu te sa tim idiotom ne moramo više da se rvemo. Ovaj sa kojim moramo međutim nije ništa manji idiot od onog prvog. Kao što vidite idioti se menjaju a jedina konstanta je želja nas običnih ljudi da živimo “kao sav normalan svet”.
Živeo sam u Sapporou. Hodao ulicom i razmišljao: drvo je isto i tu i tamo, zgrada je zgrada, park je park, klupa je klupa, ljudi su ljudi – isti i tu i tamo, puši se na mestima gde nije dozvoljeno, prelazi se na crveno i van zebre, baci se opušak na asfalt, konzerva od piva, ambalaža…Pa zašto je onda tako različito ovde i tamo? S I S T E M! Oni imaju Akihita a mi Tomu. Obojica imaju diplome al onaj prvi je nije kupio već iako princ stekao svojim radom i ima i štampane radove. Akihito je znao da uvede sistem.
Program DJB je upravo ono što razlikuje Japan od Srbije. Japanci su sproveli program sličan programu DJB u delo. Zato je nezaposlenost 0, kriminal 0, tehnološki druga galaksija, plate ne smem ni da spomenem… Jedina nada za Srbiju je da se dosledno i hitno spreovede program DJB počevši od juče.
Ovaj tekst ponavljati ponavljati ponavljati svaki dan sledecih nekoliko godina….da se seti Srbenda, sto sve zaboravi brzo kol’ko kazes “britva”……
O narode moj…..rece kralj Ibi…
Danas ga vidim na Pinku kako daje objasnjenja voditeljki Joksimovic. Mogu duze da izdrzim pod vodom nego njega da slusam. Ali i za tih minut ipo sta je sve izgovorio, koliko drskih i plitkih zamena teza i prostackog spina, jasno je kao dan da uz podrsku zapada on ovde moze poput Nerona da zapali grad a da mu iz straha jos i aplaudiraju. Opasan mediokritet, gonjen grandomanskim kompleksima, mentalitet narcisoidnog sadiste. Mi moramo da rusimo ovog polu coveka i polu svet. Ovo je kancer nad kancerima. Tuga me hvata kad vidim koliko nisko kao drustvo padamo i sta sve misle da cemo da trpimo i istrpimo. DJB
“ČUJTE SRBI” !
Prilog zaslužuje svaku pohvalu. Nedostaje mu samo jedna važna konstatacija: VUČIĆ ODLAŽE DA BI SE ZABORAVILO!!! To je njegov poznati metod manipulacije sa narodnom voljom.
Pored Vučića, koji je dokazani patološki lažov, obećanje da će se ova misterija brzo razrešiti, dao je i predsednik Nikolić! Dakle, obe glave aktuelne vlasti podmetnule su svoje vratove pod ovu “giljotinu! Jasno je koju su taktiku zamislili: povremeno će frustrinaoj javnosti bacati prašinu u oči, dok se ona ne umori, i prestane da se interesuje! Stara, dobra, proverena taktika kad je u pitanju javno mnjenje Srbije, koje oni mese kako hoće! Postavlja se, međutim, jedno drugo pitanje. Ako je zadatak opozicije da vlast neprestano “udara u pleksus”, zašto je u ovom slučaju tako mrljava i kilava? A opasnost na koju ovaj slučaj ukazuje, više je nego užasna: KAKO VLAST DA ZAŠTITI GRAĐANE OD TERORIZMA, ONOG SPOLJNOG, KAD NE MOŽE OVAJ BIZARNI SLUČAJ DA REŠI?