Prvo ćemo da ti isključimo vodu, pa struju, a na kraju ćemo i kuću da ti srušimo! A sud? Mi smo vlast, sud je naš, pa se ti preračunavaj!
Ovakav je razgovor, jednom prilikom, vodio Ivan Timotijević, vlasnik poslednje neporušene kuće u Savamali, sa predstavnicima države koji raseljavaju deo beogradskog priobalja uz Savu namenjenog izgradnji „Beograda na vodi“. Pritisci, pretnje rušenjem, slanje rešenja o rušenju, ali i ponude za privremeno preseljenje u velike lepe nove stanove, razgovori i ubeđivanja postali su svakodnevica porodice čija kuća, okružena ruševinama, odoleva bagerima.
Timotijević, 76-godišnji penzionisani mehaničar nekad zaposlen u „Iskri“, nerado priča o tim neprijatnim razgovorima. Kaže, nema veze, ne ljuti se, nije ni on njima ostao dužan.
– Imam ja odbranu i odgovor za njih, znam ja vrlo dobro kakve su sve cevi ispod i oko moje kuće i čime su napunjene, samo neka probaju da krenu bagerom. A imam i prirodnu odbranu. Tavan mi je pun pčela i stršljenova. Svako ko bi pokušao da me ruši, ne bi se dobro proveo – priča on.
Kuća Timotijevića nalazi se uz novu biciklističku stazu, kilometar i po uzvodno od čuvenog “mesta zločina” u Hercegovačkoj ulici gde je, pod okriljem noći 24/25. aprila, grupa od 30-tak ljudi sa “fantomkama” na glavama, naoružana palicama, uz pomoć tri bagera porušila objekte private firme “Iskra” na površini od oko hiljadu kvadratnih metara. Maltretirali su nekoliko ljudi, a noćnog čuvara Slobodana Tanaskovića vezali i oduzeli mu mobilni telefon. Mesec dana kasnije, pod nerazjašnjenim okolnostima Tanasković je preminuo na VMA. Obdukcioni nalaz se još čeka.
– Video sam bagere te noći, prošli su pored moje kuće i nastavili dalje. Mene su zaobišli, da li namerno ili slučajno, ne znam. Ujutro čujem da su nakon rušenja u Hercegovačkoj ulici, porušili još neke objekte dalje od mene, ka Adi Ciganliji – priča on.
Kuća dobijena od “Iskre”
Posle godina potucanja po podstanarskim stanovima u Ripnju i na Lekinom brdu, Timotijevići su se u Savamalu doselili 1990.
– Ova kuća je nekad bila prodavnica ogrevnog materijala firme “Iskra” u kojoj sam dugo radio i iz koje sam se penzionisao. Te 1990. godine dobio sam na korišćenje jednu sobu u koju sam se uselio sa suprugom i dve kćerke – priča Ivan.
Kako je vreme prolazilo, a firma kao i sve druge propadala, Upravni odbor “Iskre” 23.3. 2005. godine, dodeljuje Ivanu Timotijeviću celu kuću u vlasništvo da bi mu rešio stambeno pitanje
– To mi vlasništvo danas država osporava. Kažu nije moje. Kažu da je državno, ili od Železnice ili ne znam ti ja čije. Trebalo je da se odmah uknjižim, čim sam dobio kuću. Sad vidim da je to je bila greška što se nisam uknjižio, ali ko je tada o tome razmišljao – kaže Timotijević.
Sudski spor
Pred Višim sudom u Beogradu u toku je sudski postupak po njegovoj tužbi koju je podneo u nameri da dokaže da je kuća njegova. Ona se sastoji od dve spojene stambene jedinice, jedna od 39, a druga od 48 kvadrata, obe na istoj adresi, Bara Venecija 55, sa nadograđenim nadstrešnicama koje je Ivan, u međuvremenu, sam porušio.
– Slali su mi iz opštine rešenje o rušenju tog nadograđenog dela, pa sam to porušio. Ne želim da oni dođu da ruše nadstrešnice, a kao usput zakače i kuću – priča Ivan.
Sve dok je njegova kuća cela i na istom mestu, on ima šanse da ili ostane u njoj ili dobije u zamenu nekretninu koja bi bila u njegovom trajnom vlasništvu. Ukoliko bi kuća bila porušena, to bi za njega bila katastrofa. Nestala bi nekretnina nad kojom se traži utvrđivanje prava vlasništva. Mogao bi jedino da traži naknadu štete, a krova nad glavom ne bi imao. Zato je u kući uvek neko. Na bilo kakav pokušaj rušenja, po savetu advokata, istog trenutka treba da alarmira sve oko sebe.
-Pred Višim sudom u toku je postupak u kom tražimo utvrđivanje prava nad predmetnom nekretninom. Kako su se imovinska prava prenosila, tako smo mi proširivali tužbu, najpre prema Železnici a sada i prema državi – kaže Ivanov advokat Aleksandar Radivojević.
Mamac
Za Ivana, njegovo vlasničko pravo nad objektom nije sporno, ali država to ne priznaje. Zato mu u zamenu i ne nudi stan u trajno vlasništvo, već pravo korišćenja na maksimalno pet godina.
– Nudili su oni meni velike lepe stanove, u Mirjevu, na Crvenom krstu, u Denkovoj bašti i u novom naselju “Stepa Stepanović” na Voždovcu. Ali ne nude u trajno vlasništvo, nego, kažu, dok traje sudski postupak ili na pet godina. Neke moje komšije su neoprezno pristale na to, drugi su sa Železnicama sredili papire i dobili u vlasništvo nove stanove. Ja ne mogu na to da pristanem. Da sam pristao, siguran sam da bih već bio na ulici – kaže Ivan rešen da istraje do kraja.
Njega i njegovu bolesnu suprugu Vidosavu (75) obilaze gotovo svakodnevno kćerke Ana i Marija sa porodicama i unukama. Ali nije to više lepo mesto za porodična okupljanja. Okruženo ruševinama, njihovo malo dvorište puno cveća sada na svakih pet minuta prekriva oblak bele cementne prašine koju dižu ganc-novi kamioni-mešalice prolazeći ka obližnjem gradilištu “Beograda na vodi”.
Poslednji stanar Savamale živi tako izolovan već šest meseci. On se nada da će tu i ostati. Ali to od njega ne zavisi. Sud, za sada, odbija da donese privremenu meru o zabrani bilo kakve promene na objektu do okončanja sudskog postupka. Iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište se ne oglašavaju iako smo im poslali pitanja o sudbini poslednje neporušene kuće u Savamali i namerama prema njenom vlasniku.
Pravno nasilje
Golom fizičkom nasilju u Hercegovačkoj, prethodilo je, takođe pod okriljem noći, godinu dana ranije, pravno nasilje usvajanjem Lex specijalis-a za “Beograd na vodi”. Uoči izglasavanja Lex specijalis-a (9.4.2015) grupa uglednih beogradskoh advokata prosledila je Vladi, predsedniku države, poslaničkim klubovima i Skupštini Srbije inicijativu da se predlog zakona povuče iz skupštinske procedure.
Osporavali su, najjednostavnije rečeno, da se privatnim licima u Savamali, snagom posebnog zakona i silom države, pod objašnjenjem da je to navodno “javni interes”, ekspropriše privatna svojina, da bi se, suštinski, dala drugim privatnim licima, u ovom slučaju investitorima iz UAE. Lex specijalis je , međutim, oko ponoći izglasala skupštinska većina od 176 poslanika tada vladajuće koalicije SNS-SPS.
Svetlana Palić, član pokreta “Dosta je bilo”
Foto: Srđan Simović, član pokreta “Dosta je bilo”
Da li iko normalan može da poveruje da se ni mesec i po dana od rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu (noć 24/25. april) “ne zna” ko je i po čijem nalogu to uradio? A evo, kalendarski smo ušli u treći mesec (april, maj, jun)! Ne zna se ni ko je je izvršio opstrukciju u policiji, koja nije reagovala na brojne pozive građana. Jedno se da naslutiti – problem je što vlast mora da saopšti ko je to uradio – a uradila je ona. Objašnjenja koja premijer Vlade daje, su smešna, i može im poverovati samo totalno neobrazovana osoba. Gospodina Timotijevića, pre ili kasnije čeka ista sudbina. Na žalost njegovu, a i svih poštenih i normalnih građana koji sve ovo ne mogu da shvate. Da je normalna vlast, gradonačelnik i šef policije koji ne znaju ko im ruši ulicu, ako nemaju morala da podnesu ostavku, bili bi po kratkom postupku smenjeni.
A ja da vas pitam: Sta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza?
Sve je tako JASNO
Odličan članak! Ovaj čovek brani svoje osnovno pravo na krov nad glavom, ali i potecijalno ugrožena prava svih nas. Zato ne smemo dozvoliti da mu sruše kuću ukoliko mu ne obezbede adekvatan stan u vlasništvu.
Taj Lex specialis je čist kriminal, dobro objašnjeno, verovatno se tu još uvek nešto može uraditi iz pravnog aspekta.
U stvari, kuća se nalazi uz privremenu biciklističku obilaznicu (ne uz “novu biciklističku stazu”) za koju su se biciklisti izborili blokadom radova, koji ionako nisu imali dozvolu.
Zasto niko ne pomogne ovom ugrozenom coveku?Pa i njega ce srediti kao sto su srtedili i ostale.Da li im iko moze starti na put u ovoj Srbiji?Gde su vojska i policija koji su se dicili da pripadaju narodu i da gha stite??