Autorski tekst Prenosimo Skupština

Puž na kerozin i pet točkova

Ostaće 3. jun ove godine upamćen po mnogočemu, ali je po svemu što je pratilo i obeležilo ovaj datum prva sednica novog saziva Republičkog parlamenta bila odista istorijska i bez presedana u novije doba.

Kao čovek struke, to jest inženjer računarstva, navikao sam na poslovičnu efikasnost i efektivnost, te u svakom sistemu tražim optimalan način rada – onaj koji sa najmanje energije daje najbolje rezultate. Parlament u kojem sam se po prvi put obreo, dan nakon prvog, konstitutivnog zasedanja, podseća me na auto koji se kreće brzinom puža, ali troši kao avion, a uz to ima i pet točkova. Imajući u vidu da sam sednici prisustvovao u svojstvu narodnog poslanika, red je da građanima podnesem izveštaj o tome kako smo na prvoj sednici iskoristili njihovo poverenje, odnosno na koji način smo potrošili njihovo vreme, a to znači i novac.

skupstina-garda

Na ulazu u zgradu Skupštine, dok stupaju crvenim tepihom, poslanike sačekuje počasna garda. Zgrada koju je podigao još kralj Aleksandar Ujedinitelj, svojom arhitektonikom i stilom podseća na dane burne istorije, što bi uz gardu trebalo da predstavlja i prvu opomenu svakome koji ulazi u ovaj Dom. Uprkos jasnim asocijacijama i monumentalnošću građevine i atmosfere koju ona diktira, prostor oko palate koristi se kao parkiralište za vozni park narodnih poslanika. Ko kaže da se po jutru dan ne poznaje?

Prvom tačkom dnevnog reda prve sednice Narodnog parlamenta potvrđeni su mandati poslanika, koji su zatim položili svečanu zakletvu. Jedino ovo smo završili u razumnom roku i u svečanom duhu. Sledeća tačka bila je i prekretnica – izbor predsednika Skupštine. Ovde su počeli problemi. Poslanik Aleksandar Martinović (SNS) prvih je nekoliko minuta svog izlaganja iskoristio da koliko-toliko obrazloži predlog, da bi ostatak svog vremena iskoristio za teme koje nemaju nikakve veze sa tačkom sednice. Bilo je tu spinovanja na temu fantomki, Beograda na vodi, nekakvih novih Potemkinovih fabrika, a sa njima i nezaobilaznog boljeg života i višeg standarda. Neprincipijelno prozivanje opozicije, obojeno ličnim tonovima, nastavljeno je u duhu stare dobre radikalske tradicije.

Na njega se nadovezao otac retorike kojoj ne bi trebalo da je više mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dr Vojislav Šešelj. Brojnim svojim zapažanjima, koja takođe nisu imala nikakve veze sa dnevnim redom izazvao je Martinovića, a ovaj Pajtića, zatim se opet prozvanim osetio opet Martinović, pa Sanda Rašković-Ivić i tako u beskraj.

Sad shvatam čemu služe zapisnici sa sednica, ali mi je sve manje jasno čemu služe poslovnici o radu, koje niko nema nameru da poštuje. Besmislena rasprava trajala je satima. Vreme prolazi, novac građana nestaje u talasima uzaludnog i nesvrsishodnog prepucavanja poslanika, a odabiru predsednika Narodne skupštine – ni korak bliže. Od svečanog duha i poštovanja institucije parlamenta nije ostalo skoro ništa. Krenula su dobacivanja zabranjena poslovnikom, u kojima prednjače “naprednjaci”, uvrede, etiketiranja i međusobne rasprave.

Prenose skupštinskih zasedanja nikada nisam gledao, samtrajući da je to gubljenje vremena. Sada sam uveren da sam bio u pravu. Stepen neefikasnosti za većinu poslanika ne samo da ne predstavlja nikakav problem, već je evidentno da su mnogi od njih u Skupštinu i došli sa namerom da od zasedanja naprave jedan jeftin rijaliti. Šta su volja i novac građana spram višesatnog zabavnog programa, koji u potpunosti parira “Parovima”, “Farmi” ili “Velikom bratu”.

Narodni poslanici ovog saziva šalju jasnu i nedvosmislenu poruku građanima – ovo je naš rijaliti jer ste vi tako tražili. Za to vreme pristojni i odgovorni poslanici crvene od neprijatnosti i nervoze što se zapravo ništa ne dešava, što se kolaju prazne priče, a vreme neumitno teče. Naravno, Saša Radulović je reagovao i u svom kratkom izlaganju objasnio da moramo mnogo odgovornije da se ponašamo pred građanima i pozvao sve poslanike da se vrate na dnevni red Skupštine. Nažalost, gluve dozivati, a slepima knjige poklanjati uzaludan je posao. Predsedavajući, dr Dragoljub Mićunović je naposletku prekinuo sednicu i zakazao novu za tri dana, što je strašno naljutilo uprave one najglasnije – bukače, psovače i dobacivače. Sednica se nije nastavila, a poslanici vladajuće većine su ljuti napustili Parlament.

Neko je odlučio da ovakve narodne poslanike časti domaćom kafom i to po nezamislivoj ceni od 7 dinara. Prosečan ručak (čorba, jelo sa mesom, salata) za svakog poslanika koji napusti sednicu i spusti se u skupštinski restoran, subvencionisan je do nivoa od oko 200 dinara, koliko realno košta ista ona kafa, ali na beogradskim splavovima. Da usluge iskamčene preko narodne grbače plaćaju po tržišnim cenama, da li bi aktuelni narodni poslanici svoje dužnosti obavljali sa više odgovornosti i dostojanstva? Iskreno, ne verujem. Verujem samo da se odnos prema sopstvenoj državi i narodu ne menja po restoranima, već u glavama ljudi, mislećih i časnih, a potom i za skupštinskim govornicama.

Izvor: Južne vesti

Miloš Bošković, Diplomirani inženjer računarstva
Narodni poslanik “Dosta je bilo” iz Niša

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • BRAVO Miloše, odličan opis svega onoga što se dešava u Republičkom parlamentu i hvala ti što se ponašaš baš onako kako smo i zamišljali i zbog čega smo Vam i dali glas. Mislim da su oni gotovi, da cirkus neće dugo, a nakon toga ćemo od Srbije napraviti prostojnu zemlju!

  • Sada znate sta vas tek ceka, koliko posla i koliko djubreta za izbaciti.Svaki iole normalan i castan covek vas podrzava…

  • Dragi moj efikasni kolega Miloše,

    A šta ste inače očekivali?
    Mislim, kakva su vam TAČNO bila očekivanja kad ste se upuštali u sve to, pa vas situacija u Skupštini iznenađuje?

    Ako ste tako iznenađeni nakon prve sednice, zamislite samo kakva vas sve čudesa tek očekuju kad se društvo malo razigra i osokoli…

  • Svaka cast za tekst i za profesionalan pristup. Samo nastavite.

    P.S. I informaticki sistemi nekad zabaguju, na vama je da ih korigujete 🙂

  • Znam da ovo nema veze sa tekstom, ali sam upravo procitao na N1 da je poslanica pokreta Svetlana Kozic podnela ostavku; ne zelim prerano da sudim, ali ne mogu da sakrijem nelagodno osecanje kada vidim da se clanovi pokreta koga smatramo jedinim svetlom u ovom vucicevskom mraku i kome smo dali podrsku i poverenje ovako lako okrecu i odlaze sa jedinih mesta koje mogu da imaju kakav takav uticaj, sa mesta gde narod konacno moze da cuje istinu a ne samo lazi i demagogiju vladajucih bolesnika. Svi znamo da ce borba protiv njih biti teska, a vama smo dali dovoljan broj glasova da udjete u skupstinu kako biste stali na put toj demagogiji, a ne da vrlo brzo dizete ruke pred prvim preprekama…Voleo bih da nam neko pojasni zbog cega se tako lako i brzo podnose ostavke.
    Hvala.

    • Svetlana je odabrala da bude poslanik u Skupštini Vojvodine i biće predsednik poslaničke grupe DJB. Zbog nespojivosti dve poslaničke funkcije dala je ostavku na mesto u Skupštini Srbije.

  • Hvala za izveštaj.
    Rad u Skupštini biće izgleda težak posao. Ukoliko budete u vezi sa građanima biće Vam lakše.
    Predstoji konstitutisanje radnih tela Skupštine pa poslovi.

  • Svaka cast za pokusaj urucenja tuzbe AV-u i principijelan odnos prema njegovim agitpropovskim medijima.

  • Probajte da jos vise pokazete skromnost koju imate.
    Dolazite biciklom ili autobusom na sednice skupstine, nikako ne rucajte u onom skupstinskom restoranu ili u nekom fensi nego nosite lunch-box (sa svojom hranom). Ne sirite se sa fensi garderobom.

  • Najglasniji u skupštini, SRPSKA PRIMITIVNA STRANKA, čopor kerova koji kidisu na svakog na koga se ustremi vodja čopora. Naravno, napadaju samo kad ih je više a na žalost namnozili se u poslednjih nekoliko godina.

  • Skupštinski cirkus nisam gledao od ubistva premijera Dr.Zorana Đinđića!
    Prvi dan zasedanja novog skupštinskog saziva, uspeo sam da odgledam nešto manje od dva časa. Iznenada sam ustao i ugasio mali ekran
    tv-prijemnika! Slušajući naprednjačke “argumente” od kojih mi se povraćalo, u jednom trenutku sam pomislio:
    ŠTA BI SE DOGODILO KADA BI U PARLAMENT IZNENADA UŠAO VELIKI VOŽD, STAO ZA GOVORNICU I KAZAO DA JE ODLUČIO DA NEKO DRUGI, UMESTO MAJE, BUDE PREDSEDNIK SKUPŠTINE???
    Šta bi u tom slučaju radili i pričali njegovi poltroni? Verujem da bi iznenada “shvatili” da je proviđenje Vožda ravno geniju i da On sigurno najbolje zna zašto je taj neko bolji od Maje! Pitam se šta bi tada, tako zatečeni, napredni umovi pričali o tom nekom? Pogotovu lepi Martin…?
    Zašto da padam u “trans” i da mi pritisak skače do neba!? Sa velikim nestrpljenjem sam čekao prvo obraćanje poslanika DJB a onda se setih: pogledaću to na You Tube…

  • Sasa, jedini nacin da se pobedi ovaj prostakluk, javasluk i bezobrazluk je da se Dosta je bilo pod hitno siri po celoj Srbiji i da prosvecuje narod.Omasovljenje Dosta je bilo, po principu grassroot sistema, jedini je moguci nacin.Sukobljavanje u Skupstini je zaista rijal;iti sou i ima za cilj da zabavi plebs koji je uveliko zagazio u sedmu deceniju zivota i sada uziva u cikusu koji im se servira.Krenite ODMAH U OMASOVLJAVANJE I PROSVECIVANJE.Ukljucite sve- od srodnih partija, Crkve, dobrih ljudi i patriota.Narod nije ni slep ni lud, ali su na njega zaseli majstori i vuku ga za nos.PROBUDI SE SRBIJO- DOSTA JE BILO LAZI I PLJACKI!!

  • Populizam. Jednog dana cete to shvatiti. 20-tak oduševljenih simpatizera na ovom sajtu neće promeniti sliku Srbije, još manje će to uraditi samostalni poslanici DJB. Koliko su svi ti poslanici uradili u Skupštini za ovih par dana? Koji je konkretan rezultat njihovog rada? Napuštanje zasedanja kao odraz nemoći – nije uspeh. Ljudi ne shvataju problem koji se pojavio u Skupštini. On – nije odraz nevaspitanja! On je predstavlja dobro isplaniran i dobro organizovan proces detronizacije parlamenta sa osnovnim i jedinim ciljem – onemogućavanje delovanja opoziciji. Slede lični napadi na svakog od vodja opozicije ponaosob. Nećete uspeti reč izustiti u pralamentu – i ovde se o tome radi. Aplauzi za dostojanstvo, too, kultura, samo takoo, a zapravo – kako? Ako čete tako – onda pravac pozorište ili opera. Kada porastete, sazrete, politički se “iskusite” možda tad shvatite šta treba raditi u ovako opasnoj situaciji po društvo i državu. U Skupštini sede ljudi koji fantomke drže u torbi, spremne za upotrebu. Kada Saši i ekipi gluvonemih poslanika Djb to postane jasno, tad se možda pokrenu, udruže sa ostalim ugroženim, i jedinstenim nastupom – konačno nešto i iniciraju.

  • Ja kao neko ko radi kod privatnika, ovako, s cudjenjem gledam na one koji rade u drzavnim firmama… to su dva razlicita sveta…

  • Pod hitno menjati izborni sistem. Sada poslanike, odbornike, gradonačelnike, diroktore javnih preduzeće itd biraju partije i isti odgovaraju samo svojim partijama. Treba primeniti Američki izborni sistem.