Скупштина Војводине: Ју, наопако!

Кратко досадашње бављење политиком густо испуњавам чуђењима свакојаких врста. Готово не прође дан да се не изненадим.

Током кампање сам се ишчуђавала интерпретацијама догађаја у којима сам и сама учествовала и просто се дивила како слика у мојим очима и слика у појединим медијима нису сликане ни истом бојом, ни истом техником. Везе једно са другим нема. Сада се као посланица чудим како неке информације које институције креирају, а медији преносе, у ствари медији креирају у сарадњи са појединцем, а ја дознам преко телевизије, затим ме зову из институција да ме обавесте да ће се десити оно што је моја мајка тог јутра већ видела у вестима. “Упали телевизор, вести су, ево кажу биће Скупштина у понедељак. Рекао Вучић, треба да формирате Владу Војводине!” – моја аполитична мајка виче све више увучена у моје свакодневне неизвесности. Па, нека. Нека мама дозна прва. Свакако бих морала да јој јавим да тог дана треба да ми чува дете, па нека јој је Вучић јавио, па сад зна.

Доста касније тог истог дана, зову ме из Секретаријата Скупштине да ме обавесте о оном што је Вучић већ рекао, а мама ми пренела сасвим прецизно. Глупо ми било да им кажем да их је пензионерка претекла, уљудно слушам све се надајући да знају нешто више од маме. И знали су, додатно су ми рекли да ће бити и један колегијум пар дана пре седнице. Ето, имам и ја чиме да изненадим маму. Очигледно је да ћемо се утркивати која ће шта пре дознати. Треба да ми чува дете и у петак, по најновим информацијама. Ипак, не знају детаље о дневном реду и садржини тачака дневног реда ни за колегијум, нити могу чврсто да ми обећају садржину седнице. Нема везе, гледаће мама вести. Има још дана.

Моји су родитељи прилично стари, па један добро види, а други добро чује. Ако гледају вести заједно, могу да се опустим, неће им ништа промаћи.

Све ми нешто наопако, па се осврћем и проверавам да ли зграде бар још увек стоје на својим местима. И сетим се деде, који је био прави типичан Војвођанин. За њега је било изузетно непримерено да псује и имао је замену за сваку псовку, лепим речима изречену, да никог не увреди, да га попа не погледа попреко. У стресним ситуацијама, кад неко од нас клинаца чекићем распали палац, или се већ посече и завришти трчећи ка њему тражећи помоћ, деда је у најгорем шоку узвикивао: Ју, наопако!

Да те Вучић преко телевизије обавештава кад ће бити седница Скупштине АПВ, да ти мајка служи као курир за те информације, да по хитном поступку учествујеш у формирању Владе АПВ као да је у питању елементарна непогода, да пар дана пред седницу само преко медија знаш нешто о имену будућег премијера те исте Владе, да о будућим њеним секретарима не знаш ни толико, а треба да за говорницом даш своје мишљење о њиховим биографијама, још си и шеф посланичке групе па те остали чланови у чуду гледају како не знаш скоро ништа, а нарочито да ти из СНС-а из Београда кадрирају по покрајинској Влади и Скупштини…. Ју, наопако!

Светлана Козић
председница посланичке групе
покрета Доста је било – Саша Радуловић
у Скупштини АПВ