Skupština Vojvodine: Ju, naopako!

Kratko dosadašnje bavljenje politikom gusto ispunjavam čuđenjima svakojakih vrsta. Gotovo ne prođe dan da se ne iznenadim.

Tokom kampanje sam se iščuđavala interpretacijama događaja u kojima sam i sama učestvovala i prosto se divila kako slika u mojim očima i slika u pojedinim medijima nisu slikane ni istom bojom, ni istom tehnikom. Veze jedno sa drugim nema. Sada se kao poslanica čudim kako neke informacije koje institucije kreiraju, a mediji prenose, u stvari mediji kreiraju u saradnji sa pojedincem, a ja doznam preko televizije, zatim me zovu iz institucija da me obaveste da će se desiti ono što je moja majka tog jutra već videla u vestima. “Upali televizor, vesti su, evo kažu biće Skupština u ponedeljak. Rekao Vučić, treba da formirate Vladu Vojvodine!” – moja apolitična majka viče sve više uvučena u moje svakodnevne neizvesnosti. Pa, neka. Neka mama dozna prva. Svakako bih morala da joj javim da tog dana treba da mi čuva dete, pa neka joj je Vučić javio, pa sad zna.

Dosta kasnije tog istog dana, zovu me iz Sekretarijata Skupštine da me obaveste o onom što je Vučić već rekao, a mama mi prenela sasvim precizno. Glupo mi bilo da im kažem da ih je penzionerka pretekla, uljudno slušam sve se nadajući da znaju nešto više od mame. I znali su, dodatno su mi rekli da će biti i jedan kolegijum par dana pre sednice. Eto, imam i ja čime da iznenadim mamu. Očigledno je da ćemo se utrkivati koja će šta pre doznati. Treba da mi čuva dete i u petak, po najnovim informacijama. Ipak, ne znaju detalje o dnevnom redu i sadržini tačaka dnevnog reda ni za kolegijum, niti mogu čvrsto da mi obećaju sadržinu sednice. Nema veze, gledaće mama vesti. Ima još dana.

Moji su roditelji prilično stari, pa jedan dobro vidi, a drugi dobro čuje. Ako gledaju vesti zajedno, mogu da se opustim, neće im ništa promaći.

Sve mi nešto naopako, pa se osvrćem i proveravam da li zgrade bar još uvek stoje na svojim mestima. I setim se dede, koji je bio pravi tipičan Vojvođanin. Za njega je bilo izuzetno neprimereno da psuje i imao je zamenu za svaku psovku, lepim rečima izrečenu, da nikog ne uvredi, da ga popa ne pogleda popreko. U stresnim situacijama, kad neko od nas klinaca čekićem raspali palac, ili se već poseče i zavrišti trčeći ka njemu tražeći pomoć, deda je u najgorem šoku uzvikivao: Ju, naopako!

Da te Vučić preko televizije obaveštava kad će biti sednica Skupštine APV, da ti majka služi kao kurir za te informacije, da po hitnom postupku učestvuješ u formiranju Vlade APV kao da je u pitanju elementarna nepogoda, da par dana pred sednicu samo preko medija znaš nešto o imenu budućeg premijera te iste Vlade, da o budućim njenim sekretarima ne znaš ni toliko, a treba da za govornicom daš svoje mišljenje o njihovim biografijama, još si i šef poslaničke grupe pa te ostali članovi u čudu gledaju kako ne znaš skoro ništa, a naročito da ti iz SNS-a iz Beograda kadriraju po pokrajinskoj Vladi i Skupštini…. Ju, naopako!

Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović
u Skupštini APV