Генерална секретарка покрета “Доста је било” и потпредседник експертског тима за реформу високог образовања, Јасмина Николић, била је 14. јуна панелиста на Округлом столу “ИТ кадрови – потенцијал или пепрека за развој” у организацији портала еКапија.
Да ли ће Србија успети да у ИТ индустрији задржи позитиван развојни тренд или ће пропустити ову изузетну шансу, највише зависи од доступности и квалитета кадрова. Већ данас се компаније у Србији суочавају са недостатком стручног кадра у ИТ области, посебно на ‘сениор’ позицијама. Овај недостатак додатно утиче на цену ИТ стручњака и прети да обори конкурентност српске ИТ индустрије.
еКапија је на округли сто позвала еминентне стручњаке и професоре факултета, представнике ресорних министарстава и привредна удружења из области ИТ индустрије, представнике страних и домаћих компанија, и медија, а са циљем да се пошаљу предлози шта би требало да се промени, како не бисмо пропустили изузетну прилику за развој ИТ индустрије у Србији.
Jedan primer github ima na stotine hiljada programera mahom indije i kine imaju znanje i mogli bi da pokazu nasim “it strucnjacima” kako se taj posao radi i kako se saradjuju pare radeci od kuce obzirom da uvozimo microsoft i placamo milione a sve to moze i besplatan linux bar za drzavne parazite kojih ima 700000 puta windows instalacija od 100 dolara eto ustede u samom startu.
Jasmina Nikolic je izlozila probleme, ali bilo bi dobro dobiti i konkretne prijedloge/strategiju razvoja IT industrije.
U pogledu nedostatka kvalitetnih nastavnika. Mislim da je rjesecnje u koristenju svima dostupnih web platformi:, organizovanih od strane vrhunskih strucnjaka:
-https://www.coursera.org (kursevi vrhunskih profesora o svim tehnickim oblastima);
-https://www.topcoder.com/ (mnostvo zadataka i problema, mogucnost saradnje sa programerima iz cijelog svijeta);
-https://developers.google.com/edu/ (odlicna polazna stanica).
Profesori u Idiji su prilicno losi (oni najbolji su na zapadu). Indijci su vrhunski programeri upravo zato sto uce koristeci sve moguce internet resurse.
Indijci nisu vrhunski progameri, niti su kad bili. Oni koji nesto vrede su svakako u Americi, ostatak je jeftina radna snaga koja daje ispod prosecne rezultate. Neodgovorni, muljatori, prevaranti i radnici koji gledaju da “sfušere” posao na što lakši i brži način bez obzira na kranji ishod projekta koji će biti u većini situacija jako loš.
Потписујем.
Из властитог искуства.
Mene mrzelo da demantujem coveka, ali Indija je ubo pravo u centar…
Zivim u Bayernu u Nemackoj, ovde je lokalna samouprava i mnogo javnih delova (gradski prevoz) npr. pod Linuxom vec preko 10 godina. Iskustva su im negativana i rado bi da predju na windows, najveci problem su enormni troskovi podrske za Linux jer nema strucnjaka za odrzavanje niti ga sluzbenici mogu koristit kod kuce jer je nepraktican za kucnu upotrebu, te su treninzi takoje deo opcije, kao i nepostojanje adekvatnog softwera, pa javna uprava mora dodatno da kreira citave firme da bi izasla na kraj sa sistemom.
Sto se tice nasih strucnjaka u oblasti programiranja situacija je losa, na drzvanim univerzitetima sa zastarelim programima ne moze se nista nauciti sto je ovde trazeno, osim toga potrebno je i posaojanje odgovarajucih firmi u lokalu gde bi se radila ozbiljna strucna praksa kako bi se i prakticno steklo iskustvo. Osim delimicno Beograda, ostali gradovi su u kamenom dobu sto se tice obrazovanja u ovom domenu.
@posmatrac;@Zoki
По питању врхунског ИТ образовања Индија није међу топ земљама (има само огроман број самоуких осредњих програмера). Кина је у поледњих пар деценија убедљиво најјача програмерска земља, а одмах иза су Русија, САД, Пољска, Јужна Кореја, Румунија…Уопште земље источне европе имају јако добро програмерско образовање (Пољска, Румунија, Словачка, Бугарска, Хрватска) али проблем је велики одлив у богатије (западне земље). Иначе са програмерским образовањем се почиње у основној школи, а не на факултетима. На жалост код нас ни на једном нивоу образовања не постоји квалитетно програмерско образовање. Оно што ваља је самоуко. Проблем није само у програмима већ не постоји квалитетан наставни кадар. Ко ће од квалитетних или осредњих програмера радити за 40 до 45000 динара колике су плате у просвети (основна и средња школа).
Апсолутна је неистина да Линукс није за кућну употребу, напротив. Односно ако се под кућном употребом подразумевају игрице онда је тако. У трошкове при коришћењу Виндоуса у нашим установама не спада само цена оперативног система већ и цена Офиса, па цена антивирусне заштите итд. тако да су трошкови много већи од речених 100 долара. Администрирање Линукса није ништа теже од администрирања Виндоуса, то је отприлике као кад би рекли лакше је писање латиницом него ћирилицом на рачунару, односно тотално нетачно, само ствар воље.
Иначе по мени наш проблем је више у општој рачунарској неписмености нације и неадекватном образовању по том питању, Добрих програмера ће увек бити (самоуких клинаца талентованих за математику који воле програмирање и раде на себи) али нам и овде као и у многим другим областима недостаје ”средњи слој” који се добија квалитетним образовањем шире популације
Pa linux ili windows vec vise od dve decenije dilema uz obaranje ruku, windows su g17 i urs i ds videli kao sjajan posao u muljanjima sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina slican patern preuzeli sns kada se zaduzujes pola milijarde evra mesecno moram priznati da je ovo najprofitabilniji posao sa provizijama i do 50 posto, samo nemoj meni keveti objasnjavati sta je windows ili linux.
Posto u clanku pise da je Jasmina u ekspertskom timu za reformu visokog obrazovanja zanima me da li je to DJB tim ili je na visljem nivou? Inace super clanak i YT klip samo neka Jasmina smanji mlataranje rukama, uglavnom zapadnjaci nemaju ovaj obicaj i poprilicno ih dekocentrise kada mi, Balkanci krenemo da mlataramo kao da cemo da se bijemo.
Da, dosli smo do toga, ceo (tj 90ak%) it sektora, koji pravi privredni rast u Srbiji, je okrenut programiranju za strance (outsourceing), najcesece dolazimo do problema suvoparnosti takvih projekata . Samim tim i programeri koji vise znaju ne ostaju na takvim mestima jer se posao najcesce svede na copy paste.
Bilo bi najbolje smisliti svoj proizvod i plasirati ga. Tad krecu drugaciji problemi.
Sto se tice domaceg software-a . Domace trziste treba zaboraviti jer svi zanimljivi i profitabilni projekti su okupirani od razno raznih lupeza (najcesce politicara).
Na globalnom trzisu je naravno drugacija situacija. Na zalost racunari su se u poslednjih 8-9 godina okrenuli zabavi i dobrim delom zaustavili razvoj it-a i preusmerili energiju programiranja na zabavu. Tu postoji jedna velika rupa u koju Srbija ili bilo ko moze da uskoci. Ali onda dolazimo da nije dovoljno samo znati programirati. Vec su potrebne druge vestine i znanja. Recimo iz masinstva, elektronike,…
Bacen sam u ocaj,
@0:20 Mladi ljudi izlaze sa fakulteta a nemaju potrebne vjestine za trziste. Ljudi studiraju 4 godine da bi stekli znanje koje nitko ne koristi.
Poreznim obveznicima je pod silom zakona oteto da bi se netko skolovao za nesto za sto nitko nema koristi.
Jasmina Nikolic nastavlja pa kaze kako se nezna kako se treba regulisati broj ljudi. Neznam sta me vise baca u ocaj.
Pa to… kao da kazes koliko ce jabuka se potrositi nagodinu u Srbiji?
@2:19 Meni je to nevjerojatno. Nema analize i nitko nezna koliko treba IT-vaca. Pa zato se najbolje uci kod poslodavca. Radis 10 mjeseci i onda 2 mjeseca ides na skolovanje. Saljes ga na kurseve koje sama struka napravi. Privatnik radi za kupca. Pravi proizvod koji neko zeli kupiti. Rad kod poslodavca ga uci vjestinama koja trebaju trzistu.
Pa to su pitanja da li trziste najbolje alocira resurse ili neko centralno planiranje. Da li Ministarstvo treba da odredi broj koliko treba da se skoluje ljudi ili ce privatni sektor sam, putem trzista, da odredi.
Ajmeeee…. rekao sam ja da je Pokret moderna ljevica. Pa mi dok stignemo do centra jos bar dvije generacije.
Nenade, slažem se sa vašim konstatacijama. Fakultet daje osnovu na koju se relativno brzo mogu nadograditi specifična znanja i veštine potrebne za rad u određenoj struci.Ne postoji fakultet koji bi mogao pokriti tako široko polje kao što je IT, koje se uz to neverovatno brzo menja. Moj prijatelj koji ima IT firmu kaže da mu se mesecima niko ne javlja za posao iOS programera, iako daje dobru platu i uslove. Takvog gotovog stručnjaka na tržištu ne može naći, mora ga stvoriti sam. Treba da odabere jendog diplomca, plati mu specifične kurseve, i stvori od njega stručnjaka po svojoj meri. Problem sa nedostatkom IT stručnjaka kod nas je što firme često traže programere za ad hoc poslove i ne žele da investiraju u kadrove. Poznajem i primere uspešnih IT firmi koje investiraju u svoje kadrove,i tako dobijaju stručnjake u skladu sa svojim potrebama. Često je u pitanju ugovorni odnos gde firma ulaže u usavršavanje,a zaposleni ima obavezu da naredne 2-3 godine radi u toj firmi, a ako odluči da ode ranije mora isplatiti novac uložen u obuku.
@ nenad
…eh da bar jeste, poštovani , to što kažete – “moderna levica”.
Na primer: Italija-aktualna su događanja sa Pokretom pet zvezdica (M5S), koji uz levičarsku ima i izrazito populističku crtu..
Osnovao ga je Beppe Grillo, čije je osnovno zanimanje u stvari komičar. Za samo tri godine, zajedno sa grillinima (članovima partije) postao je treća politička snaga u italijanskom parlamentu. Svoj politički angažman započeo je blogom na internetu na kome je grmeo protiv korupcije i italijanske politike. Da je Grillo profesionalni političar pokazuje i njegov stav. Svoje protivnike naziva „dupeglavcima“, a kao opozicionar iz principa odbija svaku vrstu kompromisa.
Za šta se zalaže ova partija?
Sebe vide kao pokret koji simbolizuje budućnost politike na internetu gde građani zajednički donose odluke. Na ovaj način grillini žele da eliminišu profesionalne političare. Isto tako Pokret 5 zvezdica bi održao referendum o ostanku Italije u evrozoni, a ujedno je i žestoki protivnik programa štednje. Bave se i ekološkim temama, a zalažu se i za pravedniju preraspodelu dohotka, kao i za ukidanje menadžerskih zarada i finansiranja partija.
Njihovi birači?
Široki spektar pristalica. Grillini su okupljalište razočaranih levičara, bivših Berluskonijevih ili pristalica Severne lige, ili onih koji se nadaju promeni posle 20 godina političkih razočarenja. Na parlamentarnim izborima u februaru, za ovu partiju je glasao svaki četvrti Italijan. Najveća podrška stigla im je od mladih birača, 16% bilo je mlađe od 22 godine.
Pre neki dan Rim je dobio i prvu ženu gradonačelnicu – Virđiniju Rađi.
Virđinija Radi je kao kandidat Pokreta pet zvezdica(M5C) dobila 60 odsto glasova, u odnosu na Roberta Đaketija iz Demokratske partije premijera Matea Rencija, zahvaljujući kampanji u kojoj se zalagala za ukidanje privilegija za zvaničnike i borbu protiv korupcije.
Na lokalnim izborima u Italiji premijerova Demokratska stranka ostvarila je loš rezultat, a pokret Bepa Grila vodi, osim u Rimu, i u Milanu, Torinu i Bolonji.
Što reče onaj, verujem i vama simpatičan lik iz “Maratonaca”- “tako se to radi, kratko, ali jebitačno”.
Generalni sekretar pokreta? Opaaa, i potpredsednik ekspertskog tima za reformu… Hm… Što se mene tiče, Jasminu za predsednicu. Ovaj sadašnji (predsednik) ne ume ni da počne, zato Jaca ne ume da stane. Biram ovu drugu opciju. Uvek. Imam pitanje za Jacine fanove (kojima i sam pripadam): ko može da ponovi u 2.minutu priloga – šta je rekla u prvom? Ili, ko može da ponovi (na “prvu loptu”) u 3.minutu – šta je rekla u 2.minutu? A ko ponovi pri kraju priloga (na isteku 3.minuta) – šta je rekla (ili mislila da kaže) u 1.minutu priloga – odmah ga delegerati za zamenika sekretara generalnog potpredsednika ekspertskog tima za, uh, kako ono beše, nečega već…
Mi smo ipak, specifiča narod. Imamo mnogo pričalica a malo radilica. Među političarima, ili bar onima koji imaju ambicije to da budu svi su ,,logoroični,, U stanju sa da za kratko vreme nabroje sto problema a da ni za jedan ne daju konkretna rešenja.
Ispravno je: Problem- rešenje. I tako korak po karak. Lako je identifikovati kvar. Teže ja kvar popraviti. Pogotovo u Srbiji gde je puno toga kvarno. Svi bi da kritikuju i budu kritičari a malo ko bi da bude majstor.
Nevezano sa temom. Mada je sve na neki način povezano. U poslednjim decenijama težište je pomereno ka nadgradnji-neproizvodnom radu. Bez kaga se svakako ne može. Ali je neproizvodni rad precenjen i višestruko bolje vrednovan od proizvodnog rada. To je imalo za rezultat teške posledice u sferi produkcionih odnosa. Zbog precenjenosti poslova u sferi nadgradnje, radna snega se pomerala iz proizvodnje ka nadgradnji. Sve je manje radnika u proizvodnji a sve više u nadgradnji. Radnik u proizvodnji je podcenjen na sve moguće načine i njegov rad je obezvređen. Armija maldih ljudi školovala se i školuje se za poslave nadgradnje.
Dugoročno, to stanje je po opstanak privrede neodrživo. Dovešće do potpunog kolapsa privrede.
Drugačijim vrednovanjem rada deformacija u sferi produkcionih odnodsa se mora popraviti.
Za početak izjednačiti vrednovanje proizvodnog i neproizvodnog rada. (ili bar sadašnje drastične razlike ublažiti) Time će se deo mlade populacije odlučiti za edukovanju u oblasti proizvodnog rada. Bez proizvodnje materijalnih dobara nema privrede.
Nekoliko na brzinu nabacanih ideja:
OBRAZOVANJE
– Povećati fond časova matematike od osnovne škole pa naviše. Za uspešnu bazu razvoja IT-a je presudna matematika i takava način razmišljanja.
– Povećati fond časova informatike. Pažljivo osmisliti da se još od osnovne škole razvija algoritamski način razmišljanja i rešavanja problema.
– Ukoliko se smatra da su deca preopterećena, seći na drugim predmetima, pre svega na veronauci i građanskom vaspitanju da bi se dobilo vreme za matematiku i informatiku.
– U gradovima koji su jaki univerzitetski centri (Novi Sad, Niš i Kragujevac) formirati srednje škole po modelu beogradske Matematičke gimnazije. Kadrovski se oslanjati na nastavno osoblje sa univerziteta.
REZULTATI OBRAZOVANJA
– U srbiji postoji nekoliko jakih fakulteta i viših škola koje obrazuju solidne kadrove.
– Pored toga postoji veliki broj sega-mega školica koje štancuju navodne IT stručnjake, ali kad izađu odatle oni blage veze neamju (pritom misle da nešto vrede jer su završili “fakultet”).
Ne mora da znači da su ta deca neupotrebljiva u budućnosti, ali im treba omogućiti da se kroz neku praksu i eventualno volontiranje obuče za praktičan rad.
Dakle, ono što nisu naučili kog sege-mege, mogu da nauče u praksi ako su vredni i žele da uče.
– Zbog lošeg stanja privrede, značajan broj ljudi koji je i završio jake fakultete nije u mogućnosti da upotrebi ni deo tog znanja. To je jedan od razloga zašto odlaze iz zemlje, a ne samo novac.
Ljudi sa jakim diplomama, koji su godine proveli učeći veoma teške i komplikovane stvari su neiskorišćeni, rade u prodaji i sl.
Država mora da obezbedi privredi određen broj poslova za visokostručne kadrove da bi se određena znanja zadržavala u zemlji. Neka nešto zna i pet ljudi, ali bar da imamo i tih pet, a ne da se dešava da niko u zemlji to ne zna.
– Određen broj ljudi je završio ne-informatičke fakultete i škole. Pritom su učili jaku matematiku. Napraviti programe prkvalifikacije za njih na IT poslove.
Ovakvi ljudi u praksi mogu da dostignu i prestignu obrazovanog IT inženjera ako imaju volje i motiva za to. Treba ih iskoristiti ako već njihova struka to ne može.
KLASIFIKACIJA IT POSLOVA
– Gruba podela na dve vrste IT poslova: poslovi održavanja funkcionisanja IT sistema i komunikacija i poslovi na stvaranju novih proizvoda.
(mora se voditi računa o tome da IT poslovi nisu neka uniformna oblast, već se sastoji od velikog broja uskih specijalizacija)
– Nisu svi IT poslovi istog nivoa složenosti, pa samim tim i ne zahtevaju isti stepen stručne osposobljenosti.
– Neki poslovi su relativno jednostavni i to mogu da rade i niže kvalifikovani IT stručnjaci, tehničari i sl. To takođe mogu da rade osobe koje su završila slabije škole ili su se prekvalifikovale na IT.
Pod ovim podrazumevam održavanje računara, osnovno održavanje mreža, administriranje široko rasprostranjenih aplikacija. To nije preterano teško da se nauči kroz specijalističke kurseve i rad u praksi.
Masovnijim preusmeravanjm ljudi u IT na ovakva mesta, oslobodili bi se kvalitetniji ljudi za složenije poslove.
– Razvoj softvera podsticati kroz “državne pprojekte”. Jednostavno, određen broj poslova koji su neophodnih našoj državi ekskluzivno obezbediti za firme u domaćem vlasništvu. Ako te firme budu imale posla moći će i da zaposle ljude.
Na taj način se zadovoljavaju potrebe države a i stvaraju uslovi da te firme kasnije nešto od toga prodaju i na tržištu.
Neki od tih državnih poslova su visokostručni i to može da odradi manji broj firmi. Ali značajan broj tih poslova ne zahtevaju previše veliku stručnost pa to onda namerno raspodeliti na veći broj manjih firmi.
Ne sme se dozvoliti da državne poslove dobije samo jedna firma kao što je to sad slučaj.
– Razvoj hardvera je kod nas toliko redak da svi koji se time bave moraju da imaju potpunu zaštitu od strane države. Kroz naručene naučne i možda vojne projekte obezbeđivati ovom firmama da mogu da nastave da se bave tim delatnostima.
– Pažljivo osmisliti strategiju formiranja baze informatičkog znanja kojim zemlja mora da raspolaže i državnim merama to podsticati.
Na primer, jednom ili više univerziteta dodeliti da rade na izradi domaćeg operativnog sistema. Logično je da bude baziran na Linux-u.
Kakva god da su iskustva korisnika u Nemačkoj i koliko god da zakeraju što zaboga ne rade pod Windows-om, Nemačka država je pomogla svoju firmu koja razvija Linux i dobila rešenje koje je provereno i bezbedno.
Mi ne znamo šta je sve ugrađeno u Windows. Linux ima otvoren kod i naši ljudi (istraživači, studenti) bi pored učenja i prakse mogli da provere i izrade rešenje na koje bi naša država bezbednosno mogla da se osloni.
IDEJA ZA RAZMIŠLJANJE (nisam ni ja siguran, ali vredi razmotriti)
– Da se na nivou cele državne uprave izdvoji informatika kao zasebna delatnost koja bi podržavala upravu i institucije na svim nivoima.
Ovim bi se omogućilo da se formiraju posebni platni razredi za ove ljude, tačnije da budu bolje plaćeni od ostatka administracije.
Kod ostalih struka koje ulaze u sastav administracija je karakteristično da mnogi pokušavaju da se domognu državnih poslova jer ne mogu da nađu posao u svojoj struci.
Kod informatičara je to obrnuto, oni mogu da nađu bolje poslove pa odlaze iz državne službe.
Na taj način država ostaje bez kvalitetnih stručnjaka koji su joj veoma potrebni.
Centralizovanjem bi se omogućilo da ne mora svaka institucija da zapošljava svoje informatičare, što znači da bi isti ljudi mogli da se koriste za podršku u različitim institucijama. Na primer ako neko održava mrežu u opštini, može da bude angažovan da održava i u lokalnoj školi i sudu.
Ako se nešto ne uradi po pitanju informatičara u državnim službama, tržište će odraditi svoje i ljudi će odlaziti.
– Pomoćno rešenje bi bilo da se za ljude koji su završili It škole a nemaju iskustva i niko neće da ih zaposli, u državnim institucijama organizuju volonterske prakse gde će moći nešto da nauče i da pomognu.
Isto važi i za ljude koji se prekvalifikuju iz ne-IT struka u IT.
Ova mera bi bila korisna, jer postoji nekoliko stotina ljudi koji imaju nekakve IT diplome, ali mesecima idu od konkursa do konkursa, pri čemu ih zbog nedostatka iskustva niko ne angažuje. Država bi i tu mogla da pomogne.
Drago mi je sto oce Makarije nisi ukljucen u reformu obrazovanja 🙂 Upravo insistiranje na onome sto ti navodis kao reformu nas smesta tamo negde na nivo zemalja 3. sveta po pitanju skolstva. Zar nije jednostavije i povoljnije raspisati tender za odrzavanje u nekoj drzavnoj ustanovi i prepustiti taj deo posla, potrebe nema da drzava ima kadrove koji sede i cekaju kvar ili radni zadatak koji moze biti ali i nemora, i jos da im drzava finansira kurseve i seminare a nikada nece biti na nivou prosecne IT firme koja se specijalizovala za neku oblast IT sektora.
@ zokiruma
I meni je drago da nisam uključen u reformu obrazovanja 🙂
Mada bih voleo da mi pojasniš zašto nas ovi predlozi svrstavaju u nivo zemalja 3. sveta?
Koji su tvoji predlozi?
Što se tiče održavanja i raspisivanja tendera, to može ponekad da bude rešenje, ali sam ipak na stanovištu da država mora da ima svoje ljude za to. Aktivnosti države koje se tiču podataka moraju čvrsto da budu u rukama same države.
Pa teorija da matematika znaci sve nije bas dala rezulatate, sem ako ne mislis da je Kina ili Rusija tehnoloski div. Sta cemo sa drustvenim naukama? Gradjansko vaspitanje samo sedenje na casovima? Pogledaj zemlje Skandinavije kako reformisu skolstvo i pogledaj njihove rezultate na takmicenjima. Pricam o osnovnom obrazovanju pa delom i o srednjem. A recimo gledajuci IT sektor oni su u samom svetskom vrhu. Praviti sve srednje skole na uzoru Matematicke znaci da imas toliko genijalaca kao u nekoj bajci. Srednje obrazovanje je namenjeno prosecnim i onim malo iznad proseka koji treba da odgovore potrebama privrede. Radi se o planskom obrazovanju gde neces stancati kao na traci profile koji ce visiti na birou deceniju, vec da ces mlade ljude usmeriti ka zanimanjima koje se traze ili ce se traziti. Sta ce vodoinstalateru znanje o nizovima ili povrsinskim integralima? Jos je gore na fakultetima gde veci deo vremena ucis nesto sto ama bas nikada neces raditi ili koristiti. Ucio sam 2 godine na fakulteti projektovanje i izvodjenje ovih i onih mostova a za sve ove godine sam uradio tacno 0 mostova i do kraja zivota cu uraditi tacno 0 mostava jer me to apsolutno ne zanima. A samo znanje koje si dobio na fakultetu nije dovoljno da uradis cupriju a ne neki most jer pojma nemas ustvari kako se to radi sem u teoriji. Tako je na jednom seminaru bio gost nas covek sa gradj. fakulteta u Pitsburgu koji je upravo ovo kritikovao i pokusao da objasni koliko je vazna praksa kao realno znanje i koliko znanje kojecega a u sustini nicega ne doprinosu ni privredi ni drzavi. A da ne pricam sto vecina visoko skolski ustanova nema kontakta sa stvarnim svetom. Stancati svake godine stotine pravnika a znati da ih saljes direktno na biro je blago receno smesno. i dodjemo do apsurda da oni profili koji imaju mesta i u ovoj jadnoj privredi Srbije odu preko a oni koji su ionako visak ostaju tu gde su.
@ zokiruma
Što se tiče uloge matematike u obrazovanju za poslove IT, moram ti reći da veoma grešiš.
Matematika je osnova za formiranje načina razmišljanja kakav je potreban za IT.
I Rusija i Kina a i značajan broj zemalja u kojima se matematika intenzivno i sistematično uči su veoma jake u IT-u.
Tu mislim na stručni potencijal.
To se ne može meriti u ekonomskom smislu sa prebogatom Amerikom, ali imaj u vidu da Amerika stručnjake dobrim delom uvozi iz ovih zemalja.
Dakle, matematika JESTE osnova za IT, ali nije jedino što je važno za uspešno plasiranje proizvoda na tržištu.
A to je već druga priča.
Nisam napisao da treba SVE škole da budu po uzoru na Matematičku gimnaziju već da se u bar tri grada gde postoji univerzitet naprave takve škole (možda se nisam najjasnije izrazio). Znači još tri matematičke srednje škole, ne sve.
Što se ostalih primedbi koje si izneo na naše obrazovanje, tu se uglavnom slažem.
Ја на пример мислим да су Кина и Русија технолошки дивови. Скандинавске земље то сигурно нису. О резултатима на врхунским такмичењима не бих да причам, све је транспарентно и може се погледати. На нивоу средњих школа убедљиве Кина и Русија. Ако се погледа састав америчких екипа видећете да је у њима 90% кинеза. Укратко основно и средње школство је далеко слабије у западним земљама, али већ на универзитетима долази до великог прилива кинеза, источноевропљана и студената из бивших совјетских република (па чак и руса). Погледајте састав наставног особља на престижним светским универзитетим, можда ћете се изненадити. Западно основно и средње школство је далеко лошије од источноевропског и делом азијског али они као богате земље имају ту привилегију да могу да увозе памет већ од завршетка средње школе, а и касније.
Један од наших проблема је што ми покушавамо да копирамо неке ствари од западних земаља од којих су они већ одустали или одустају. Типичан пример је ткзв. инклузија у школству.
За Оца Макарија: Већ годинама постоје средње школе у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу које раде по програму Математичке гиманзије, али како неко рече није суштина у томе, немамо ми толико екстраталентоване деце ни да се те школе попуне, битније је како радити са већинском децом. Већина екстраталената ће ионако пут под ноге. А узгред буди речено и у тим школама је приметно опадање нивоа (све мање мотивисаних наставника а и долазе све слабија деца јер основне школе пропадају – сви вуковци а знања све мање). У тим школама је акценат на математици (која јесте неопходна и за програмирање) и физици, а не на програмирању (недостатак квалитетних професора), осим у Нишу где је захваљујући једном појединцу мало боље стање.
Kina je prosle godine na osnovu intel. svojine svetu naplatila oko 1 milijarde dolara, SAD je svetu naplatio 120 milijardi. Nazalost u Kini nisam nikada bio iako sam imao priliku, ali sam u Rusiji ziveo i radio 2 godine, reci da je Rusija tehnoloski razvijena je smesno a tvrditi da je tehnoloski div je bez komentara. Zemlja koja ne ume da napravi pristojan mobilni telefon i proda svetu nije definitivno zemlja u kojoj zivi tehnologija, iako mogu da naprave raketne motore na obicnim stvarima padaju bez opravdanja. Zemlja koja ima oko 150 miliona stanovnika direktno zavisi od tehnoloskog uvoza sa Zapada, pa svaka iole komplikovanije i savremenija stvar je bila iz uvoza, a kada smo iz dobre volje pokusali da se oslonimo na ruske proizvode samo smo usli u minus. I to u onim stvarima u kojima je Rusija bila tradicionalno dobra. Pa ja sam uek bio na ivici nervnog sloma kada nam ruska firma isporucuje opremu jer uvek nesto fali i nedostaje dok kada dolazi iz Nemacke, Finske ili Svedske nema da fali a da ne pricam o kvalitetu proizvoda. Reci da Skandinavija nije tehnoloski napredna pogotovo u IT industriji, misleci na Svedsku, Finsku, Dansku i Norvesku je bez komentara. Svako dobro.
@zokiruma , ne znam gde i kada si ziveo, evo mene sada u Rusiji (zivim na relaciji RUS-SRB oko godinu i po dana), ali to ako Rusi ne mogu da naprave raketne motore reci mi zasto svako lansiranje astronauta ide preko njih? Jeste jeste, nestabilno je, padaju kada najmanje treba, totalna suprotnost od spejs satlova kojima se hvala bogu to nikad ne desava i svi satlovi koji su proizvedeni rade i dan danas?
Skandinavci i cela Evropska Unija vec 30 godina ne moze da digne onaj ubogi Galileo Navigacioni sistem, dok sada svaki noviji telefon i uredjaj na svetu pored GPS-a koristi i Glonas. Ogromna borba je sada sa Amerikancima koji blokiraju Ruse da instaliraju zemaljske stanice svuda po planeti (da, da navigacioni sistemi imaju i zemaljske stanice), pa se eto medjusobno „biju“ i na tom polju. Mobilni telefon je NULA u odnosu na Glonas i Suhoj, sa tehnickog/inzenjerskog stanovista, samo je komercijalno naravno isplativije.
To sto Rusi ne znaju ni jednu komercijalnu stvar da naprave to je druga prica, ali i to se menja polako, dobili su i oni kapitalizam, kakav – takav, a mi treba da vise gledamo use u svoje kljuse, nego da nas dotice i jedno i drugo
Зоки, мислим да ме ниси у потпуности разумео. Наравно да су по питању робе широке потрошње или како си рекао ”обичних ствари” западне фирме далеко испред руских (за кинеске баш нисам сигуран, довољно је погледати где је направљена ”америчка роба”). Мислио сам на фундаменталне ствари. Конкретно тема је била ИТ, односно тешка артиљерија у ИТ алгоритамско програмирање и са тим у вези основно и средње образовање. У том смислу сам Кину и Русију ставио далеко испред осталих земаља. Наравно да касније када богате земље, покупе добар део генијалаца са истока ситуација се мења у њихову корист. По питању Русије део који остане већином се укључује у ”војне ствари” где са многоструко мањим буџетом парирају (а некад и надмаше) пребогату америку. По питању Кине ни ја нисам никад био али скоро сам имао прилике да попричам са пријатељем из САД-а (иначе врло јаког у својој струци) који је после тронедељног боравка у Кини био фасциниран њиховим технолошким достигнућима (и фундаменталним а богами и обичним стварима).
Све најбоље и Вама
Kao i do sada, slažem se sa kolegom.
Dodao bih dve stvari. Kako bi IT trebalo da bude jedna od strateških oblasti u Srbiji mislim da bi bilo dobro da DJB napravi u okviru pokreta grupu za razvoj IT-a koja bi bila sastavljena od članova i simpatizera pokreta koji rade u ovoj oblasti. Podrazumeva se volonterski rad.
Naročito se slažem da država treba da bude pokretač IT razvoja kroz svoje projekte ali se i tu mora uvesti potpuna transparentost jer se zna ko u zemlji Srbiji do sada dobijao da razvija velike softverske projekte.
Mi imamo strčnjake za sve oblasti. Ali, oni su u Americi i na zapadu.
Mislim da nije IT sektor u tom problemu, ima dosta perspektive i za mlade u ovoj oblasti. Nazalost ostale tehnicke discipline su u rusevinama. Mislim na masinstvo i gradjevinarstvo, to su ovi posle 2000-te kremirali i razbacali pepeo pa tako imamo firme iz Azerbejdjana koji nam prave puteve i slicno.
It industrija treba da bude pravac razvoja, ali da li Jasmina Nikolikc treba da vodi ovu temu. Onda Vucic slobodno moze da vodi razvoj Zelezare, Bora, brzih pruga itd. Programima i planiranjem treba da se bave heavy weight strucnjaci, a politicari da probaju uz drustveni is strucni konsenzus da to sprovedu. Ako Jasmine prave programe imacemo IT Beograd na vodi pre ili kasnije.
Da li je ova osoba profesionalno radila na razvoju u Windows, Linux ili Mac OSX okruzenju?!?
Da li poznaje makar jedan programski jezik i da li poznaje OOP?
Da li poznaje osnove Web programiranja?
Da li poznaje osnove arhitekture racunarskog i operativnog sistema?!
Posta bas verujem da zna, i na osnovu njene biografije, po cemu je strucna da prica o IT sektoru i o njegovim potrebama?!
Ja ne mogu da verujem koga ste doveli da prica sa ovakvim otrcanim frazama, pricala je tri minuta i nista nije rekla!
Mi trebamo, mi zelimo, mi hocemo… potpuna sramota i ponizenje za sve nas koji krvavim radom pecemo hleb u IT sektoru!
Da li svaki programer poznaje biznis logiku? Mozda gdja Jasmina bas poznaje. Dovoljno da pozelim da cujem sta ima da kaze. Hvala.
?!?
O cemu ti pricas?
Nisam ocekivao na DJB portalu odgovor u stilu SNS sendvic bota!
kakav ovo utisak ostavlja? Jasmina prvo treba da je programer, IT profesionalac i da je iz struke pa da onda prica o biznisu. Onda Jasmina po istoj logici moze da prica i o medicini, meterologiji, telekomunikacijama, rudarstvu, saobracaju, itd. Ovako ostavljate utisak potpunih diletanata kao sto su oni sto su sada na vlast. A koliko se secam, Radulovic je rekao da na strucne pozicije mogu da se stavljaju samo ljudi od struke i profesionalci. Ne mogu ne strucni ljudi i ljudi koji nisu profesionalci da vode rec o necemu sto je visoko specijalizovano i visoko strucno. Bolje i cutati nego lupetati gluposti i sramotiti pokret i sve nas koji smo u IT sektoru i koji smo vam dali glas.
dobro, ja sam sns bot. nisam mislio nista lose, stvarno. Iskreno, intervju nisam ni pogledao. samo sam pomislio da nije lose cuti sta ima da kaze neko drugi.
a odakle razlozi za uzbudjivanje? sto kaze neko, pa nece biti centralno regulsano kako ce da se razvija it industrija. zasto bih se zabrinuo? buduce generacije mogu da uce preko interneta. problem je, sto neko vec rece, u tome sto nema ekonomske slobode da se razvijaju firme – male, velike, individualne, kakvegod. problem su porezi, i regulacije. jel se bar u ovome slazemo?
izvinite sto nisam pogledao intervju…
Pa nije ti bas ispravna logika. Ja sam se susretao sa kojekakvim menadzerima koji su lepo pricali ali nisu nista razumeli jel nisu iz struke i nemaju iskustvo. Menadzer sa 25 godina koji pravi koje gantograme i mrezne dijagrame a ne ume da procita obican geotehnicki elaborat znaci da je omasio sustinu. Mada nije to tipicno samo za Srbiju, u mojoj sadasnjoj firmi je radio jedan Nemac koji je pokusao meni da objasni kako da radim posao pa sam mu postavio par pitanja za neke probleme na koje nije imao odgovor a promenio je firmu kada je nama pokusao da objasni da talasi na otvorenom moru od 12m nisu opasni i da mu nije jasno zbog cega ne radimo. Ja sam ga gotivio, jer je posten, vredan i precizan pa sam mu preporucio malo da izadje na teren i bude malo sa nama da ”oseti” posao, medjutim uzeo je covek da vodi drugi projekat i posle 2 meseca su ga skinuli i poslali na biro. Ne mislim nista lose za Jasminu i nije namenjeno njenoj strucnosti ali realno menadzer bez iskustva u struci bas i nije trazena roba u kapitalizmu.
Tako je zokiruma, vidi se da razumes o cemu se prica ovde.
Prva stvar, ne verujem da bilo ko nesta lose misli o Jasmini kao osobi, niti je to tema ovde.
Druga stvar, jedno je biznis, a druga stvar je kompjuterska nauka i obrazovanje IT strucnjaka.
Neki veliki biznismeni u kompjuterskoj industriji su bili pre svega sjajni programeri i inzenjeri sa vizijom.
Ali ne moze se sa pozicije autoriteta, strucnosti i znanja govoriti o materiji o kojoj se nista ne zna. To smo toliko puta videli u nasoj zemlji. Potpuno amaterski i diletantski, ljudi od struke ce da nam se smeju.
Pravo u centralu 🙂 Zbog silnih menadžera smo i tu gde jesmo… Ne radim u IT-u, ali sam studirao (elektro, FTN) sa mnogo ljudi koji danas rade u Novom Sadu u brojnim IT firmama. Jasmina se ovde postavila kao da je izmislila toplu vodu: fali nam Senior inženjera. Uglavnom je problem sa našim menadžerima što su se do sada postavljali po principu “ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće”. I konstantno se zanemarivalo da ti isti senior inženjeri rade preko 12 sati dnevno. Ali im je i tu opet bila logika “šta se bre buniš, u zemlji Srbiji radiš za platu od 1500-2000€, zarađuješ bre više od premijera, ima da radiš i 20 sati ako treba”. I onda se ti menadžeri čude kada im taj senior inženjer ode van zemlje, jer dobije ponudu da radi za mnogostruko veću platu za normalno radno vreme od 40 sati nedeljno. Poznajem nekoliko ljudi koji rade i za više od 2000€ i koji sve ozbiljnije planiraju da pale preko, jer su došli do tačke kada kažu da im i nije sve u parama, jer se raspadaju po šavovima.
A u drugim granama inženjeringa je i još gora situacija, jer se tu radi za domaće klijente. I pre nego što sam otišao iz zemlje ja sam slušao sličnu priču: šta se bre buniš, primaš redovnu platu, radiš u struci, kakve veze ima što radiš dan i noć itd. I evo me u Nemačkoj, radim manje, zarađujem više… I što je najgore, ja ne vidim na koji način ovo uopšte može da se promeni kod nas…
Ona se ne bavi IT-sektorom nego obrazovanjem. Pitanje/tema je da li država obrazuje dovoljno IT-stručnjaka i kakav je kvalitet obrazovanja? Komentar je da je broj nedovoljan a kvalitet limitiran lošim obrazovnim sistemom. Ova žena govori o tome da obrazovanje treba da se bazira na potrebama tržišta rada. Niti će ona da formira IT-tržište, niti da uči nekoga programiranju.
Pogledao sam intervju. U pravu si.
Poštovana g.Jasmina. U našoj zemlji Srbiji testove za malu maturu čuva BIA, štampa ih kovnica novca, a pojavljivanje se planira kao da dolazi kineski predsednik. To nije nikakva šala, nego realnost u zemlji u kojoj živimo. Pokretanje ovakve teme, je ravno stavljanju mirišljave jelkice u zarđali auto spreman za otpad. Otuda i Vaša tolika zapitanost u diskusiji i pokušaj rešavanja jednačine sa previše nepoznatih. Nama su potrebna bazična rešenja u osnovnom obrazovanju, poput jedinstvenih udžbenika, zašto ne i elektronskih, kao u Hrvatskoj, treba nam celodnevni boravak, elektronski dnevnici, funkcionalno fizičko vaspitanje, treba nam sistem u kome se đaci neće podsmevati učitelju zbog pocepanih čarapa. Treba nam sistem u kome će plata nastavnika direktno zavisti od rezultata njegovih učenika prošle godine..Zamislite evo, sistem da se mala matura može polagati i od kuće, i to nekoliko puta…to bi bio neki napredak.
Slažem se sa skoro svim što je napisano. Jedino, tema skupa nije bila osnovno obrazovanje, već obrazovanje u IT-sektoru. IT-sektor nije jelkica nego barem turbina, a možda postane i motor.
ih može da bude…može… isto kao železara. isto kao fabrika čipova i bgd.na vodi. Motora imamo ali je naša šasija drvena iz 1900 i neke pa ne bi izdržala taki jaki motor. Treće, kad bi se i pokrenuli negde, mi ne bi znali u stvari gde će mo. Dal na istok il na zapad, pa najbolje u krug i na kraju nigde jer nemamo pravac. To su preteška pitanja za tako male šrafove u svetskoj mašini. Mi smo pre svaga – mali i siromašan narod. Ono što mi možemo je ono što imamo i tu gde smo. Ja sam se obratio g.Jasmini sa želom da shvati ovu temu kao promašaj, i svoju grešku, zato što je ona jedan od najistaknutijih u pokretu DJB i zato što je ovo prva tema koju ona pokreće od “pobede” posle izbora i kao takva, prva tema, treba da označava naše suštinske probleme u društvu, a ne da paradira sa mnogim članovima DJB koji su iz IT-a i time sebi dozvoli ad hominem napade.
nenad i perić – odlični komentari! DJB skreće ulevo (ka kolektivizmu that is) po pitanju obrazovanja – mnogo kadriranja i regulisanja tržišta. ALO! To nije naš posao.
Nisam saglasan. Postoji manjak IT-stručnjaka koji mogu da zarade pare, a višak u nekim drugim oblastima. Reći da bi bilo bolje školovati IT-inženjere, nego lekare ili nastavnike za biro nije levičarski stav.
Ako Jasmina ili bilo ko od ambicioznih reformatora (npr. ) na ovoj stranici hoće da otvore sopstvenu školu i da ponude svoje obrazovne usluge na tržištu – podržavam! Sloboda u formiranju programa, organizaciji rada škole, super. I sloboda kupaca obrazovnih usluga da kupe ili ne kupe ponuđeno. Ključna je sloboda svih.
Ali se ovde ne radi o tome. Ovde se mi upinjemo da smislimo kako da reformišemo sistem koji se nasilno finansira i politički upravlja – državno školstvo. A sve dok je državni, sistem obrazovanja neće moći da odgovori tržištu rada. Nama treba reformator obrazovanja koji će biti poslednji ministar obrazovanja i osloboditi ovaj sektor privrede od pogubne državne intervencije.
Називати образовање “сектором привреде” и причати о “погубној државној интервенцији” у истом је Ваше право. Али, лично не верујем да тај Ваш став дели просечни гласач/симпатизер/члан Покрета. Уосталом, и Покрет званично тежи либералној економији уз јак социјални систем. Уколико нема бесплатног образовања, социјални систем неће много значити обзиром да ће деца родитеља корисника завршити као нови корисници. Покрет званично инспирацију за друштвено уређење тражи у Канади и скандинавским земљама, па би ми било драго уколико бисте ми навели у којој од њих образовање није бесплатно (можда у Канади постоји неколико приватних универзитета, немам времена сад да проверавам, али не више од тога)…
Свакако, обзиром да је неко негде у овој дискусији рекао како “Покрет иде лево”, или тако нешто, ја бих констатовао да је он одавно мало тамо (социјални систем), мало ‘вамо (либерална економија). Мој лични угао: да су моји родитељи требали да плаћају моје образовање, не знам како би то изгледало (ових дана ситуација је подједнако лоша као и кад сам се школовао). Сада носим титулу доктора наука. Мојој деци бих сигурно могао платити квалитетно образовање, али не желим да неком детету одузмем прилику да дође ту где сам ја сад (нити да моја деца прате мој пут по сваку цену). Зато бих био спреман да платим и “дебео” порез (немачки ниво, рецимо), само кад бих знао да се тај новац добро користи (у земљи тренутног боравка порези су нешто нижи него у Немачкој, али верујем и да се новац доста добро користи).
Још бих “потурио” мој став о образовању: подржавам усклађивање образовног система са потребама (будуће) привреде, тачније подржавам такво образовање какво ће омогућити већини да буде способна да се припреми за послове сутрашњице. Али, такође, не подржавам да образовни систем постане само припремно одељење за модерну економију – оно мора људе да научи и критичком мишљењу, не само о конкретним пословима, него и о друштву самом, како би сутра ти исти људи били способни и заинтересовани да учине друштвом бољим него данас (а то није нужно у интересу модерне економије, тј. начина на који она данас функционише).
Извињавам се што нисам коментарисао конкретну тему, али подржавам дебату. Из мог угла требало би почети са индивидуалним, волонтерским, потезима попут информатичке наставе за основце у слабије развијеним срединама, али још немам конкретан план за реализацију.
Zlatko, that’s the spirit! O čemu da diskutujemo ako se o svemu slažemo?
Prosečni glasač/simpatizer/član Pokreta je sluđen tokom sedam decenija socijalizma i dve decenije lažne tranzicije – malo ko može da formulise više nego svoj partikularni pogled na situaciju. Ali naši partkularni pogledi na SVE se jako razlikuju.
Evo na primer obrazovanje: neko hoće brzo i da radi, neko da ga “nauče kritičkom mišljenju” (a ne slažemo se ni o tome šta je kritičko mišljenje), neko bi liberalno, neko bi konzervativno, neko bi jezike, neko bi matematiku, neko bi informatiku, neko biologiju i tako dalje. Ne postoji način da se demokratski dogovorimo šta su dobre pantalone i cipele, a kamoli šta je dobro obrazovanje. Rešenje je samo jedno: širok izbor i brze promene, u skladu sa željama potrošača. Got it?
Ministarstvo za oblačenje bi bilo pogubna državna intervencija (i totalni idiotizam), na isti način na koji je to i ministarstvo obrazovanja. Svaki minister bi da “poturi svoj stav o obrazovanju”, a obrazovanje je, kao i svaka druga usluga, stvar dogovora između dobrovoljnog prodavca i dobrovoljnog kupca. Inače je lošije ili bolje prikrivena indoktrinacija i uhlebljavanje. Državno školstvo je proizvodnja “kadrova” silom nametnuta stanovništvu, nije usluga kojom se može biti zadovoljan i rado platiti, već šugavi državni sistem kojim su zadovoljni jedino loši nastavnici.
Pokret ide levo, to je očigledno. Jak i od države nametnut sistem socijalne zaštite nije politički centar.
Поштовани Андреј,
слажемо се само око 2 ствари: да је дискусија потребна, и да се практично ни око чега другог не слажемо.
Ви изједначавате демократију и слободно тржиште, што је могуће у Вашој (и још понекој) глави, али немате никакав доказ да то тако треба да буде. Писане су књиге, али мене (и многе друге главе) нису убеђене у тако нешто (тотални идиотизам, да Вас цитирам, иако нерадо користим такав израз).
Добровољни продавац и добровољни купац постоје у идеалној ситуацији кад добровољни купац ИМА средства да купи, а продавац ШТА да прода. То у систему званом држава не мора бити истина, поготово не у држави у развоју (као што ће Србија бити ако престане са закопавањем). Видим да сте у некој енглеско-говорећој држави, претпоставићу да Вам деца иду (су ишла, ићи ће) у приватну школу. Ја сам у Европи, и деца ће ми похађати државну школу. Ако не будем сматрао да их учи свему што треба, борићу се да се школа мења или ћу им помоћи да се сами изграде. Јер за мене није поента друштва да ја награбим довољно пара да мени и мојима буде добро, а за остале мене није брига. Сад ми објасните чиме можете да докажете да је мој став, у супротности с Вашим, неисправан?
Ни либерална економија није центар (него економска десница), па се не буните. Ви се слободно борите да Покрет занемари социјалну државу, ја ћу се против тога борити јер Покрет за мене у том случају више неће бити опција.
Поштовани,
очигледно је да сте сви упућени у материју а такође и у проблеме. Одлучио сам се да напишем коментар јер сам један родитељ помешаних осећања. Сретан јер му је син успешан и несретан је је далеко, преко баре … Отишао је са 18 година и пре месец дана са 22 године завршио три колеџа истовремено, програмирање, физику и математику, и све то како клинци кажу “опуштено”. Истовремено се бавио и спортом, излазио, путовао,радио на низу пројеката, асистирао на катедрама за физику и програмирање, итд …
Код свих надлежних овде није било интересовања и разумевања за то што је предлагао, желео, итд. Тужно.
Срећа па имам још двоје млађе деце.
Вама свима желим одлично здравље и срећу у раду.
@zokiruma , ne znam gde i kada si ziveo, evo mene sada u Rusiji (zivim na relaciji RUS-SRB oko godinu i po dana), ali to ako Rusi ne mogu da naprave raketne motore reci mi zasto svako lansiranje astronauta ide preko njih? Jeste jeste, nestabilno je, padaju kada najmanje treba, totalna suprotnost od spejs satlova kojima se hvala bogu to nikad ne desava i svi satlovi koji su proizvedeni rade i dan danas?
Skandinavci i cela Evropska Unija vec 30 godina ne moze da digne onaj ubogi Galileo Navigacioni sistem, dok sada svaki noviji telefon i uredjaj na svetu pored GPS-a koristi i Glonas. Ogromna borba je sada sa Amerikancima koji blokiraju Ruse da instaliraju zemaljske stanice svuda po planeti (da, da navigacioni sistemi imaju i zemaljske stanice), pa se eto medjusobno “biju” i na tom polju. Mobilni telefon je NULA u odnosu na Glonas i Suhoj, sa tehnickog/inzenjerskog stanovista, samo je komercijalno naravno isplativije.
To sto Rusi ne znaju ni jednu komercijalnu stvar da naprave to je druga prica, ali i to se menja polako, dobili su i oni kapitalizam, kakav – takav, a mi treba da vise gledamo use u svoje kljuse, nego da nas dotice i jedno i drugo
Pa ja nisam rekao da ne mogu da naprave raketni motor, procitaj ponovo, ja sam rekao da kao neko ko moze da napravi raketni motor padaju na osnovnim stvarima. Evo primer je i Glonas, koji svakodnevno koristim. Kao krajnji koristim sluzim se sa Leicom (nije ruski proizvod) sa Trimble (nije ruski proizvod) takodje Topcon (nije ruski proizvod) i zbog specificnosti posla Teledyne (opet nije ruski proizvod). A to da prave ovo ono samo nije komercijalno uopste ne razumem, ili mozes da napravis nesto i prodas ili ne mozes, kako tu naci sredinu tj. opravdanje nije mi jasno. I slazem se da treba da gledamo u svoje kljuse, ali i da ucimo od drugih, blago se onome ko moze da uci na tudjim greskama.
Pa naravno da su raketni motori pouzdani, kada se proizvode isti takvi u Rusiji vec 50 godina. Dakle uslo se u mas-proizvodnju. Druga stvar kakvo je aerozagadjenje, kolika je iskoristivost energije, kolika potrosnja goriva i slicno. Rusi imaju odlicno nauruzanje, medjutim puske ne mogu da se jedu. Takodje, imaju problema sa korupcijom, a privatno preduzetnistvo je nerazvijeno i tesko se dolazi do kredita za pokretanje biznisa. Plate su od 300-500$. Postoje problemi sa slobodom govora i medijima. Zdravstvo odlicno funkcionise – ako ste bogati i ne zivite na selu. Oni koji su se zaduzili u Rusiji u stranoj valuti pre 10 godina da bi kupili stan, danas duguju banci vise nego pre uzimanja kredita, zbog velikog pada Rublje. Sve u svemu Rusija nije drustvo na koje se treba ugledati, ali svakako da predstavlja ogromno trziste za koje se treba boriti.
Imam jedno pitanje evo pricam srbski
imam google translate
a koji ce vam sve to
nemate neke moderne zeleznice
nemate potrosnju
nemate
neke velike troskove niti ste razvijali
industrije
sta ce vam ta prica to je microsoft prica
treba nam windows bio je 8, pa 8,1 pa 10 TH1, pa TH 2 pa RS1 I Win 10.1
i kad ono kad ono jeste to koriste ali je to sve 15 %
ostatak sveta je na windows 7 ahahaha
a sta ce vama price
kad nemate
p.r. -imate tako los zivot da je neverovatno da pricate o 21 veku uopste
da imate kuce pa bazene pa zurke pa jahte pa tgv vozove pa ko zna sta
da vas neko razume
ovako su to propagandne price
francuska najrazvijenija u eu po saobracaju a strajkuje -+ nikada nikada se nije menjala i nece ljudi
a yugosalvija – srj-src-unija scg s+kosovo s bez kosova s srbija i danas splllllsssssssttttt
gde je realno a gde ste vi ….????
plan koji imate je odlican sprovedite ga i imacete ideju i sansu da na primer razvijate nesto sa danas ima samo 5 zemalja normalnih, canada, suisse, shanghai arrea, sg, hk i jos par nema nikoga vise ostali su propali a ako niste znali amerika je davno propala ???
John Wayne, lepo je videti da jedan Albanac poseti strane DJB. Ipak čini se da neki Vaši stavovi odudaraju od realnosti. Činjenica je da Srbija nije u dobroj ekonomskoj situaciji. Činjenica je da ima dosta nezaposlenih i da je odliv mozgova najveći na svetu. Za to postoje objektivni razlozi.
Ipak Srbi u svetu rade na uglednim Univerzitetima – od Berklija do Tokija.Oni nisu građevinci nego profesori. Očigledno je da Srbija ima potencijale koje na žalost ne ume da iskoristi. Vremenom, kada DJB postane dominantna sila a program bude počeo da se implemetira iznenadićete se koliko će Srbija brzo odskočiti. Ne zaboravite Tesla, Pupin i Milanković su bili Srbi koji jesu dali veliki doprinos nauci.
Što se tiče programera – čini se da su malko nametljivi. OK su programi, sistemi… Ipak mnogi su nesvesni da jedna operacija može da košta i po 100 000 US$. U krajnjoj liniji Ameri se plaše 2 stvari – da ne dođu komunisti i da se ne razbole. Niko se ne plaši da mu zabahguje program ili crkne komp.
Poštovani programeri. Smanjite doživljaj. Može biti da se može lepo zaraditi od programa danas radeći za stranog naručioca ali ajd zapitajte se da li iko od vas može da napravi recimo hard disk obima 10*12 TB. Ne! To mogu samo fizikohemičari. Pa kad Vam kažem da takav hard može biti težak 2 g onda mislim da razumete da bez fizikohemičara i elektroinž. Vama nema napretka.
Dakle smanjite malo doživljaj gospodo programeri. Na dedinju se već radi 8-10 operacija dnevno od kojih svaka košta po 50 000USD – DNEVNO! I mogu Vam reći da su jako uspešni (u vrhu su Evrope po rezultatima. Nije sve baš tako crno. Srbija ima resurse ali nema organizaciju i ima političare koji bi i Japan upropastili kad bi im neko dao.
Da zaključim – više se isplati školovati lekare, ali se ne isplati terati ih u Nemačku.
Zazduzuje nas gazda skupa sa segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskim biznismenom shinishovim i grobarom pola milijarde evra mesecno bankrot nam neizbezan i ovo je pokusaj a i priprema za predsednicke i lokalne izbore na djurdjevdan 2017 to ke sustina jasmina je sjajna u tome i kao clan djb i potpisnik podrske je puno podrzavam.
Rece ja tebi na fejsu da ubacis ponekad tacku ili zarez 🙂
Sta je sa regiom ili nedefinisanom ostatkom od ex yugosalvije koja se zove srbija
prvo …dajte ljudima dzabe struju da naprave kupatila
i da nauce sta je to higijena
a onda im dajte da nekakko prave bazene i da imaju nekakve kucice
npr dunav – mala zemljica toliko reka a niko nema nista od toga
ili bicikle ili motorice dzabe i dzabe auto-putarine da moze da zivi i vozika se jeftino okolo i sanja
kada nauce da se okupaju pa imaju bolje tuss kabine pa kupatila bice vise sexa manje bolesti
pa onda da voze motorice ili bicikle bice zdravija nacija e to ti je veliki napredak a onda wi fi ako das dzabe a telefone i to ima da se slikaju vozikaju zive i sanjaju i sanjari ce i napraviti lepu zemlju i voleti je e to ti je 21 vek – gde je tu sad realnost vasa >>??? nadjite je
Ijuuu Gariša… aj mi molim te reci na čemu si, da znam da ne uzimam to…
Generalno je IT trziste prezasiceno. Svakako da tu jos ima posla, ali samo za vrhunske igrace. Znam ljude koji imaju najvisi stepen obrazovanja i koji su do pre neku godinu imali pristojne honorare u IT-u. Medjutim danas je sasvim druga prica. Konkurencija je ogromna a cene smesno niske, osim ako se ne radi o ozbiljnim projektima. Tako da ukoliko ste u dobu da razmisljate o svojoj profesiji, daleko bolje cete proci sa medicinom ili u turizmu i uslugama (kuvar, konobar). Ukoliko posedujete zemlju, onda poljoprivreda.
i am not albanian i am canadian , aha hahahah
you people are stupid …
but thats a first step to grow up
ahahahahah and of course learn mandarin
再见
Ako ste Vi Kanađanin – ja sam u tom slučaju Miki Maus.
BETTER READ ABOUT
*BREXIT AND*
FREXIT AND
*NO MORE SHENGHEN THEN TO BLAH BLAH ABOUT FUTURE AND
FIRST MAKE BATHROOMS THEN HIGIENE THEN CULTURE ABOUT BATHS AND THEN BYCICLES AND THEN MOTORS AND THEN
MAKE BUSSINESS WITH ASIA IF YOU KNOW MANDARIN
A HAHAHAHHA
ZAI JIAN
About IT crap,
it all is a usa economy in biggest human history debts ,
better listen a normal economic stocks and shares and where it all goes …
read more
http://www.zerohedge.com/news/2016-06-20/brexit-debate-so-out-hand-because-nobody-understands-what-its-really-about
ask markets in normal countries for informations …
what is happening where there is no unified nazzi economic markets
or when axis countries loose control , so called european union nazzists ….
bye bye
good luck
p.s. i ve never seen albanians ahahahah and i hope i wouldnot
i love serbia and i loved yugosalvia too
再见，白白
i dont want that you people think that everybody are against serbia or yugoslavia , its not truth but you are doing all for usa and you are telling people that you are free, it is not possible to be free and to work for usa,
canada has no debts and its really free…
you are talking abut economics and it s low level of knowing that its like they are through you getting money out …
recruting some agents for it all is american school to get you out and make profits of you …
dont listen to it …….
it s a garbage …
profits are out of eu markets and are of course in asia
you will one day become a goberment of serbia or whatever
ask a normal agents on a shanghai markets or singapore markets or canada markets or suisse markets what is really truth
dont listen usa or eu crap …
as they are having a debts in a trillions of dollars and they are Sweeping economy arround and arround
which you dont have idea about in last recession from 2008
now is second recession 2016
good luck and i am really canadian but i hoped that somebody really helped you
good luck
translation>
Не зелим да ви људи мисле да су сви против Србије или Југославије, то није истина, али радите све за УСА и Ви говорите људима да сте слободни, није могуће да буде слободан и да раде за уса,
Канада нема дугове и његов заиста слободан …
Ви говорите наслањати економије и његову низак ниво знања који је као да су кроз ли се новац …
рецрутинг Неки агенти за свега је Америцан Сцхоол да те извучем и да профит од вас …
донт листен то њега …….
то с а смеће …
профит из еу тржишта и да су, наравно, у Азији
ћеш једног дана постати гобермент Србије или било шта
поставити нормалне агената на Шангаја тржишта или Сингапур тржишта или Канади тржишта или Суиссе тржишта шта је заправо истина
донт слушају САД или еу срање …
јер имају а дугове а трилиона долара и да се докопао економију Широм и Широм
коју донт имати идеју о у последњем рецесији од 2008. године
Сада је друга рецесија 2016
срећно и ја сам заиста Цанадиан али сам се надао да заиста неко ти је помогла
срећно
Nije tema, ali ja bih povečao fond časova fizičkog vaspitanja,gradjanskog,sociologije,psihologije i filozofije na svim nivoima obrazovanja, a talentovanu decu i IT stručnjake bih školovao u inostranstvu (poput Indije).Ni Tesla ni Pupin nisu ovde naučili ništa.Pozdrav.