Finalno grupisanje „Grupkovića“

Više puta u protekla dva meseca saopštenjima se na članove pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“ okomio vračarski odbor mikro preduzeća u predstečajnom postupku – Liberalno demokratske partije (LDP). Zameraju, kako navode, Saši Raduloviću što u svojim redovima ima „bivšeg radikala“ i kažu da smo “pokret bivših ministara, savetnika i Šešeljevih radikala”.

A sa druge strane, upravo su „bivši radikali“ iz SNS predložili, obrazložili i izglasali Mihaila Grupkovića, iz stečajne filijale LDP Vračar, za predsednika Skupštine opštine Vračar. Nije jasno kakvi su to dvostruki moralni aršini gospodina Grupkovića?

Manji broj Vračaraca pamti eksperta Grupkovića kao člana Čedine ekipe koja je sve svoje kreativno-ekonomske sposobnosti i lokalne politike demonstrirala u popularnoj ustanovi „Božidarac“. Šira javnost za Grupkovića, zvezdu u usponu vračarskog LDP-a, čula je tek u petak 24. juna, negde oko 17 časova, nakon što je na funkciju predsednika SO Vračar izabran glasovima odbornika Srpske napredne stranke.

Nije tada dotičnom smetalo što njegov izbor predlaže stranka Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, lidera čija politička biografija ne počinje od 2012. ili 2016. godine. Nije mu smetalo što glasovi podrške dolaze od Vučića koji je, ne tako davno, ulicu Bulevar Zorana Đinđića prelepljivao plakatima „Bulevar Ratka Mladića“.

Nije dotičnom smetalo što njegov izbor na funkciju predsednika SO Vračar obrazlaže Uglješa Mrdić. Nisu mu smetali ideološki stavovi Uglješe Mrdića koji su provejavali kroz autorske tekstove u „Velikoj Srbiji“, „Glasu“, „Pečatu“… Nije gospodin Grupkovi bio gadljiv na reči hvale koje dolaze od Mrdića, iako je Mrdić godinama nadahnuto pisao o sprezi lidera LDP sa članovima tzv. „Zemunskog klana“.

Ne buni se gospodin Grupković što za njegov izbor glasa odbornik Nikola Selaković. Isti onaj Selaković, za je koga 4. decembra 2012. godine Čedomir Jovanović doslovce napisao: „Srbija je umorna od davalaca tuđe krvi i političkih piromana poput Selakovića. Posle ovoga ministar pravde mora da podnese ostavku ili da bude smenjen u Vladi… Kao što su Selakovićevi politički uzori u prošlosti doveli do toga da Srbija bude u položaju u kom se našla u Hagu, a stotine hiljada Srba strada u političkom ludilu koje su pokrenuli, tako danas ministar pravde neodgovorno gura u histeriju neke nove generacije čiji je nastavnik na Pravnom fakultetu“.

Nema gospodin Grupković zamerku ni na to što se od aprila ove godine lider njegove stranke Čedomir Jovanović i u snu klanja Vučiću, što puzeći i idolopoklonički pokušava po svaku cenu da se stacionira u Nemanjinu 11. Ne ljuti se Grupković na Vučićev medijski tim koji kreativno ovih dana proizvodi serijal tekstova o propasti Jovanovićevog biznisa i dužničkom-poverilačkom ropstvu. Ne zamera Grupković ništa majstorima medijske reinkarnacije Stanka Subotića koji obilato opliću po Čedomiru Jovanoviću i to – gle čuda – u novinama Vučićevog kuma.

Šta se to dešava sa gospodinom Grupkovićem? Šta to žulja biznismena Jovanovića?

Maske su pale i pre i posle Vračara. Pokret “Dosta je bilo” je osvojio više od 220.000 glasova, bez pomoći Miše Beka, prijatelja iz Šilerove i ostalih „dobrotvora“. Firma LDP se gasi, nikada više na parlamentarne i lokalne izbore samostalno neće izaći. Ne postoji ni naznaka da samostalno pređu cenzus, osim ako ne budu išli na listu sa Vučićem. Ali nije Saša Radulović kriv što se LDP raspao, što su članovi te stranke pročitali i masovno napustili Jovanovića. Nije Radulović kriv što su pristojni ljudi poput Aleksandra Stevanovića odavno shvatili da je LDP privatna svojina jednog titulara bez budućnosti.

Da li je možda jedina „krivica“ Saše Radulovića u tome što, kao ministar privrede i član UO Fonda za razvoj, nije odobrio kredit firmi Čedomira Jovanovića?

Opšte je poznato da je biznismen od države tražio kredit od 200 miliona dinara u svrhu refinansiranja dospelih kredita kod komercijalnih banaka. Čak je i Vučić intervenisao – međutim nije pomoglo. Radulović se borio do kraja – nije podlegao pritiscima. Sačuvao je novac poreskih obveznika koji nikada ne bi bio vraćen. Potom su Jovanovićevi „Agroposlovi“ završili u stečaju. I firma SHSF je otišla u stečaj. I „Silos“ Kovin je otišao u stečaj. Sve je propalo. I onda se pojavio čuveni Grupković, supermen sa Vračara i budućnost LDP, da održi lekciju Saši Raduloviću i članovima “Dosta je bilo”.

Nije jasno po kojim to kvalitativnim kriterijumima neko ko je ranije bio član SRS, samo zato što nije želeo da pristupi SNS i da se pokloni Vučiću, danas nije prihvatljiv za gospodina Grupkovića? Kako to preko noći SNS postade „čistilište“ i bunar iz kog bistru izvorsku vodu piju Grupković i Jovanović? Kojim to „deterdžentom“ biznismen Jovanović i sledbenik Grupković ovog leta peru onoga ko je sa skupštinske govorinice kandidovao ideju „Ubite jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana“? Gde se zaturiše sve međusobne uvrede i etikete na relaciji LDP – SNS izrečene sve ove godine?

Sve dok je Jovanovića i Grupkovića koji imaju ovakav alibi za „grupisanje“ sa Vučićem – pokret “Dosta je bilo” ima političku budućnost i ni jedan glas za Sašu Radulovića nije bačen glas.

Ivan Ninić
član “Pokreta bivših ministara, savetnika i Šešeljevih radikala”