Ауторски текст Образовање

Дигитално (не)писмени

Само четири дана након скандалозне одлуке да се на чело Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво постави Муамер Зукорлић (квалификације: завршио Исламски факултет, одсек Шеријатско право), Национални просветни савет (НПС) на седници одржаној у понедељак, 27. јуна, није прихватио предлог да ученици од петог разреда основне школе уместо предмета “Техничко и информатичко образовање” (ТИО) од септембра имају два обавезна предмета – “Информатика и рачунарство” и “Техничко образовање”.

laptop

Чини ми се да је последња кап у мору бесмислица којим обилује наш образовни систем. Немам намеру да улазим у детаљну анализу истог, јер нисам стручњакиња на том пољу, али као неко ко већ 15 година ради на информатичком развоју и образовању у неформалном сектору, желим да са вама поделим разлоге због којих сматрам да је ово јако, јако лоша одлука.

Најпре, морам да вам одмах објасним нешто што велики број људи не разуме: поседовање дигиталних (информатичких) знања и вештина НЕ ПОДРАЗУМЕВА  да сте програмер. То само подразумева да поред паљења и гашења компјутера ( и „уласка“ на Фејсбук) умете да одрадите још неке, мало напредније радње.

Данас 90% послова захтева познавање одређених дигиталних вештина. До 2020. Европи ће бити потребно преко 825.000 ИКТ стручњака/стручњакиња и преко 215.000 е-лидера/лидерки.  Основне дигиталне вештине су минимимум који је потребан да поседујете како би сте сигурно користили дигиталне технологије, не само у послу већ и код куће.

Ове вештине су подељене у неколико категорија:

  • Управљање информацијама (наћи, управљати и ускладиштити дигиталне информације и садржај),
  • Комуникација (интеракције, комуникације, дељење садржаја),
  • Трансакције (куповина или продаја путем интернет сервиса, управљање сопственим финансијама, коришћење државних портала),
  • Решавање проблема,
  • Креирање (стварање основног дигиталног садржаја, у било којој форми).

Ових десет дигиталних вештина идентификоване су као неопходне за дигиталну писменост:

  1. Постављање WiFi мреже,
  2. Складиштење података у cloud–у,
  3. Основе обраде фотографије,
  4. Основе обраде видео записа,
  5. Познавање Google Docs i MS Office,
  6. HTML и основе кодирања,
  7. Постављање вебсајта и домена,
  8. Конвертовање различитих формата докумената,
  9. Online банкарство,
  10. Online представљање себе.

Свет пролази кроз Четврту индустријску револуцију, а људско друштво се мења  огромном брзином. Они који не ухвате корак, она друштва која остану у прошлости, осуђена су на таворење и нестанак.  Овакви потези, као што је потпуно занемаривање (а уколико се добро сећам, било је и предлога да се у потпуности избаци из наставе) информатике и информатичке писменост гурају нас већ годинама у том правцу. Иако сва стратешка документа наше државе имплицирају да тежимо друштву знања, потези које повлаче људи изабрани да представљају заједничке интересе апсолутно су супротни тој тежњи.

Да се позабавимо чињеницама: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (уз подршку Института за психологију Филозофског факултета у Београду) спровело је истраживање „Коришћење ИКТ и информатичке компетенције ученика на крају основне школе“ у мају ове године, на узорку од 56 основних школа и 1014 ученика и ученица 8.разреда основне школе. Ево неких од налаза (мислим да ће вам бити јако интересантни):

  • 1% (9 ученика) не поседује ниједан од уређаја (десктоп рачунар, лаптоп, таблет, “паметни” мобилни телефон),
  • 5% (46 ученика) поседује само један уређај,
  • 27% (260 ученика) поседује два уређаја,
  • 39% (382 ученика) поседује три уређаја,
  • 29% (285 ученика) поседује четири уређаја.

Најучесталије активности деце на интернету су коришћење друштвених мрежа и четовање. Свакодневно или скоро свакодневно:

  • 82% деце користи друштвене мреже,
  • 79% деце четује,
  • 42% деце игра игрице,
  • 35% деце претражује занимљиве теме.

Скоро половина ученика никада код куће није користила ниједан програм за учење, више од трећине не користи имејл.

Дечаци процењују своје информатичке компетенције бољим него девојчице.

Око 90% испитаних ученика, по сопственој процени, зна више о рачунарима и интернету од својих родитеља/старатеља.

2/3 две трећине ученика зна више од већине наставника.

Око 90% ученика мисле да су о рачунарима и интернету највише научили сами!

Око две трећине ученика о рачунарима и интернету научили су: на часовима ТИО и од браће, сестара, другова и другарица, а једна четвртина на часовима других предмета. Скоро две трећине ученика готово ништа није научило од својих родитеља. (Цело истраживање можете погледати на овом линку.)

Стручни тим Министарства је дао веома добро објашњење неопходности редефинисања наставе информатике и рачунарстава, и смислено повезао концепте наставног плана и програма са предузетништвом. (Видети овде.)

Али узалуд. Јер Национални просветни савет се „боји брзине“. Како каже помоћник министра за средње образовање и васпитање и образовање одраслих у Министарству просвете, науке и технолошког развоја „дискусије чланова НПС-а су биле усмерене на: (не)опремљеност кабинета, недостатак средстава за одржавање, (не)обученост наставника за примену новог програма, тешкоће да се направи распоред часова, неправедност да се унапреди само информатика а не и остали предмети одједном (општа курикуларна реформа…), страх од брзе промене… Ниједан члан НПС-а није имао ни једну примедбу на садржине наставних програма. Једине замерке су биле на једно стручно упутство које ионако НПС не усваја већ је приложено илустративно.Сви програми су усвојени без и једне речи против било ког дела.„

Страх од брзе промене? СТРАХ ОД БРЗЕ ПРОМЕНЕ?

Да погледамо још неке статистике.

Из Србије је прошле године извезено софтвера у вредности  од 350 милиона евра. Процене су да је српско ИТ тржиште у 2015. вредело око 700 милиона евра. Извоз софтвера достигао је вредност извоза пољопривредних култура! И док ИТ сектор бележи константни раст, компаније кажу да им је потребна радна снага, али да немају кога да  запосле.

“Да бисмо имали још више људи, морамо да променимо школство на нижим нивоима. Морамо људе спремити да размишљају на одређени апстрактни начин. Морамо их научити да размишљају“, каже професор са Факултета техничких наука у Новом Саду Војин Шенк.

Резултати истраживања тржишта и извештаји Националне службе за запошљавање (НСЗ) говоре о све већој потреби за кадровима из области информационих технологија. Њихови подаци, између осталог, показују да се у Србији школује велики број менаџера и правника, док је број неопходних стручњака у области информационих технологија недовољан. Ово је добра вест за све оне који у својој едукацији и усавршавању предност дају овој области.  Истраживања показују да би до 2020. године у Србији могло бити отворено од 50.000 до 100.000 нових радних места у овој области. Тренутна потражња је око 30.000 радних места.

На светском тржишту очекивања су слична. Студија ИДЦ предвиђа раст за 5,8 милиона послова у области ИТ само у наредне четири године, док ће 51% њих бити софтверски оријентисани. Према истраживању сајта career-cast.com најтраженије занимање у САД-у у 2012. години био је софтверски инжењер. Такође, инжењер рачунарских система налази се у првих пет најпожељнијих занимања у овој години.

Фриленсери или на српском – слободњаци, према прогнозама ће до 2020. чинити 40 одсто радне снаге у свету. Са просечним бројем од 37,9 радних сати у месецу, Србија се, ове године, налази на трећем месту, иза Кеније (42,6) и Египта (38,5). Осим тога, слободњаци из Србије се налазе на листи најплаћенијих на свету. Светски просек износи 20,97 долара по сату, док је у Србији просечна зарада износила 20 долара по сату. Код нас се око 40.000 људи бави овим послом.

И на крају, уместо закључка: Друштво за информатику каже да ће ученици који у 2016. години полазе у пети разред отићи у пензију тек 2070. године и да је вероватноћа да им познавање информатичких концепата неће бити потребна – равна нули.

Оливера Јовић
координаторка покрета „Доста је било“ за Јабланички округ
мастер инжењерка технологије
Authorized ECDL Tester
Microsoft Certified Profesional

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Svidja mi se vaš tekst. I meni je ova vest od pre neki dan zaparala uši. Razmišljam da li se nešto može učiniti na lokalu da bi se poboljšala IT pismenost dece školskog uzrasta na teritoriji određene opštine. Verovatno samo u vidu nekog pilot projekta, na temelju entuzijazma nastavnika informatike koji rade u tim školama, ali nastojaću da poradim na tome od septembra. Hvala što ste reagovali na ovo, jer očigledno nema mnogo reakcija javnosti na ovakav žalostan ishod jednog pametnog pokušaja.

  • sdf Vaš zlurad komentar je slika i prilika Vas samih, jer ste očigledno opterećeni Vašim političkim opredeljenjem i dr. g Jović je argumentovano opisala stanje i postupanje nedostajao NPS. Inače, trablo bi da Vam bude bitno je šta neko kaže, od činjenice ko to kaže!

  • Tekst je odličan, samo ipak treba napisati precizno da je izvoz softvera dostigao izvoz NEKIH poljoprivrednih kultura (kukuruza, konkretno,) jer se može steći lažna slika kako je izvoz softvera dostigao izvoz svih poljoprivrednih kultura, što (još uvek) nije slučaj.

  • Nikako ne tvrdim da je odlaganje uvođenja informatičkog obrazovanja dobar potez. Ne tvrdim ni da ne bi bilo jako dobra stvar da je juče uvedeno. Naravno da bi bilo! Ali dobro bi bilo (možda još i bolje) da je Srbija demokratska zemlja – ali n i j e!
    NPS je imao svoje razloge za neuvođenje inf. obrazovanja kao obaveznog ove godine. Oni ne smatraju da to nije nužno ili da za tim nema potrebe. Oni smatraju da to nije MOGUĆE u Vučićevoj Srbiji danas. Plašim se da moram da se složim sa njima. Evo argumenata.
    Bio sam predsednik školskog odbora i predsednik saveta roditelja u jednoj školi na N:BGD (!). Nastavnik informatike apsolutno ne bii bio u stanju da sprovede makar krajnje pojednostavljeni program.
    Za one koji misle da je to slučajnost – kći mi je pohađala drugu školu takođe na N.BGD (!!). Nastavnik informatike u toj školi još manje bi bio sposoban da iznese program. Tužno ali istinito! To je N.Bgd, a šta je po unutrašnjosti?
    Vi IT inženjeri se zapitajte koji će od Vas koji bi mogli izneti program da ostavi svoj unosan posao da bi radio u školi za 350 e?
    Dakle da zaključim nije čak ni pitanje sa čim – već je pitanje sa kim bi se ovaj predmet mogao izneti?
    Verovatno da ima škola gde rade i kompetentni ljudi. Ali bar po mom iskustvu iz 2 škole u 2/2 to ne bi bilo moguće kvalitetno uraditi već bi se svelo samo na formalnost.
    Ja se plašim da dok neki normalni ljudi ne dođu na čelo Vlade i prosvete – do tada nema nikakvih šansi ni za IT ali ni za sve ostalo.
    Vi iz IT našli ste kanal pa radite formalno ovde ali zapravo za inostranstvo dok drugi elektro, lekari, mašinci, fizičari, hemičari, biolozi, genetičari…odlaze.

  • DJB bi sada već mogao da pokrene neke inicijative koje su sada u njegovoj moći. Bio bi red za takvo nešto, umesto konstantnog protivljenja i ismejavajavanja vladajuće klike. Nemam protiv obrazloženja loših koraka NPS-a, ali, voleo bih da čujem o sprovođenju neke inicijative. Možda izrada elektronskih udžbenika, obaveznih sistematskih pregleda, obavezne celodnevne nastave uz zdravu hranu, obaveza godišnje ocene i revizije, izmene kurikuluma bi možda bila i najpotrebnija… Ima toliko stvari u osnovnom obrazovanju koje vape za intervencijom.

  • U zemlji gde,kako se tvrdi i na ovom sajtu,polovina satanovnistva je gladna,skole su stracare,deca pesace po 10 km po vukojebinama,ljudi nemaju za hleb,pekara udaljena od kuce 50 metara,a sad treba preko interneta da ide u kupovinu.
    Ljudi ce zaboraviti na pricaju,gde god da dodjes ni dobro jutro,ni dovidjenja,ukucas par brojeva i popricas sam sa sobom.
    Deci tog uzrazsta jos uvek treba dati,loptu,klis,atlesku stazu,igraliste.
    IT kompanije mogle bi da odvoje novac,posecuju skole,otkrivaju talente i uloze u njihovo usavrsavanje,fudbalska mafija ima na hiljade skauta.
    Nije zabranjeno osnivati privatne skole,nek uloze srestva.
    Ipak moram da dodam,u Nizozemsku su imigrirali momci koji kompjuter nisu videli,posle par meseci bili su bolji od nizozemaca koji su odrasli sa komjuterom.
    Mnogi su i postali zrtve IT sektora,nastele mangupi IT sektora automate,ode plata za dan,mafijozi,vlasnici kockarnica voze ferarije,ulazu u restorane,nekretnine.

  • Удбаши су међу нама. Тога смо свесни. Нека врше свој прљав посао за шачицу похвала и привилегија. Толико о томе. Као и на сваком блогу где имају своју свету мисију за извртање чињеница и скретања пажње са суштине. Чланак је веома илустративан и довољно је систематски конципиран да би био јасан широј јавности од уже специјализације чланка. Значај овога чланка може да се огледа и у следећем. Госпођа Јовић је споменула Четврту индустријску револуцију и констатовала да смо у извозу софтвера достигли извоз пољопривредних култура. То је веома жалосна констатација јер код земаља које су дубоко загазиле у Четврту индустријску револуцију учеешће пољопривреде у националном БНП-у је веома ниско. У САД је ово учешће је свега око 1% а да су притом САД највећи произвоћачи кукуруза и соје на свету! Ми имамо типичну структуру БНП-а за једну средње развијену афричку земљу што није и чудо јер нам је БНП дупло мањи од Екваторијалне Гвинеје, земље са највишим БНП-ом у Африци (Сејшелска острва са својих 98.000 становника нису узета у обзир). Подаци добро илуструју резултате наших “задивљујућих реформи” којима се сви диче као и нашем “европском путу без алтернативе” и докле смо стигли. Није тешко израчунати да са годишњим растом од 2,5% који се тријумфално најављује нам треба 34 године да достигнемо Екваторијалну Гвинеју под условом да она стагнира у потпуности. Колико је ово вероватно. Знатно вероватније је да ћемо оваквом политиком и одабиром кадрова остати вечита Афричка земља у Европи.

    • Gde vi vidite udbase?
      IT sektor su strane kompanije,nikada mi necemo biti u stanju da napravimo mobilni Apple kvaliteta sami.
      Sami znamo i to i radimo,gajimo malinu(izmedju ostalog) plodove izvozimo,zapadnjaci prepakuju i zarade 10 puta vise,kilogram maline je 25 eura u supermarketu.Izracunajte koliko je to po hektaru ako su prosecni prinosi 20 tona po hektaru.
      DJB-ovci vode brigu o biografiji i skoli Risticevica,sto ne predloze formiranje udruzivanje,proizvodjaca,izvoznika,hladnjacara u jedan pul.Kad se zavrsi kampanja izvoza,sedne se za okrugli sto i podeli zarada po procentima.Postavljanje zastitnih mreza iznad plantaza.
      Crni dzipovi jure seljake a DJB se bavi tracevima.
      Nizozemci buse do 500 metara do tople vode za grejanje staklenjaka,nama jos lekovita topla voda uliva se potoke.
      Njih 16 zastupnika nisu vise samo clanovi pokreta,vec izabrani prestavnici naroda,ako se njihovo delanje svodi na kukanje o Vracaru i promociji knjige Pavlovica,ne smetaju oni udbi.

  • Slazem se uz par primedbi:
    Citat:
    “Познавање Google Docs i MS Office”
    Zasto bi decu ucili koriscenju proprietary tehnologije koje?
    Uz to, MS Office paket nije besplatan niti je jedini standard. Postoje besplaten alternative.
    Npr. OpenOffice/LibreOffice je potpuno besplatna/slobodna alternativa, a format koji koriste za snimanje dokumenata (ODF – open document format) je ISO standard.
    Mislim da bi, generalno, trebalo dati akcenat na slobodne/otvorene tehnologije (linux, open source, wikipedia, ..).

    “HTML и основе кодирања”
    Slazem se sa potrebom da se obrade osnove kodiranja, ali diskutabilno je zasto bi HTML kao tehnologija trebalo da bude izdvojena/privilegovana?

    Jos jedna primedba koja nije bas vezana za tematiku kojom se tekst bavi:
    strucnjak/strucnjakinja,
    lider/liderka/liderkinja?!

    Ja jesam za rodnu ravnopravnost ali ovakve konstrukcije, po mom misljenju, imaju suprotan efekat.
    Strucnjak, lider je bespolna odrednica i odnosi sa na funkciju koju neko obavlja (bio on muskarac, zena, ili masina).
    Stavljanjem konstrukcije lider/liderka, upravo se insistira na tome da postoje i muskarci lideri i zene lideri i da to nije isto, cime se (po meni) podstice razlicitost a ne ravnopravnost.

    ukratko:
    Lider, strucnjak, pisac – entitet, interfejs, institucija… igrom slucaja u nasem jeziku su to imenice muskog roda, ali to ne menja sustinu. Takav je jezik. Uostalom kako se na engleskom jeziku kaze lider a kako liderka/liderkinja (kako god).

    Ovo su sve sitne zamerke koje i nisu tako dramaticne. Kamo srece da su to najveci problemi naseg drustva.

    Hvala, sve najbolje

    • Управо сам и ја хтео да нагласим битност промовисања FOSS културе, као и залагање да држава усвоји ODF стандард, да се раскину штетни уговори са Мајкрософтом везани за државну администрацију… Да се обавезно измени тачка 5 у оквиру “вештина неопходних за дигиталну писменост”. Исто сматрам да је апсурдно истицање HTML у тачки 6, поготово када се у тачки 7 помиње постављање вебсајта.

      Додатно, у свим наведеним ставкама промовишу се одређене вештине које НИКАКО НЕ СМЕЈУ да прођу без још једне тачке, а која мора да буде на првом месту – “ОСНОВЕ ОНЛАЈН БЕЗБЕДНОСТИ И ПРИВАТНОСТИ”. Недостају и сегменти везани за комуникацију и претрагу података. И по ком критеријуму је постављање мреже неопходно за технолошку писменост и зашто је издвојен WiFi?

      Такође, суптилно промовисање ИТ Академије у оквиру оваквог текста не приличи покрету.

      Све ово је речено у најбољим намерама.

  • Ovde bre sve suva i uzvišena akademska misao 🙂
    Čudim se čudi kako nam onda ide sve ovako loše.
    Verovatno da je ovde neki đavo umešao prste >–:(}

  • Не треба видети удбаше. Сами се јављају у виду нн-ова и сличних. нн-у је управо задатак да скрене пажњу са суштине па се у коментару који се односи на информатику, технолошку револуцију, мизерну позицију Србије у њој и још мизернију перспективу са кадровима који се постављају да одлучују одједном се појављују малине, накупци, топла вода, црни џипови. У технолошки заосталој земљи где је учешће пољопривреде у БНП на нивоу земаља трећега света и популација пропорционална учешћу. У лоше вођеној, распалој земљи, та популација наравно живи лоше, као и већина остале популације, па је веома лако манипулисати њоме и све што се процени као “опасно” се одмах окреће на ову тему. Погледајте сјајан чланак о истини о Бору. Наравно суштина је окренута у делу и на пољопривреду од стране удбаша да се ствар крајње разводни јер је чланак веома добро поткрепљен неоспоривим чињеницама. Наравно и ту је придружени удбаш дао коментар на писменост, итд. Не морамо да вас видимо. Ту сте. Као што сте увек и били. Сваки биоскоп и позориште су имали “фантомско седиште” које није постојало у блоку карата јер је било резервисано за ревносног грађанина који треба да процени ко се како понаша. Тако и ви имате резервисано место на блогу у виду анонимних достављача догађаја својим господарима. Ту једино идемо у корак са модерним достигнућима информатике. Живели модерни Балкански шпијуни.

    • Gospodine,
      Nemam ti ja nikakve veze sa udbom,dve tisuce kilometara daleko.
      Ako mislite da SNS-om vladaju udbasi,pa oni i unustise poljeprivredu, pasulj,surutku,otpadno meso uvoze.

  • Zemlja sa razorenom privredom, kao što je naša, moše svoj ekonomski razvoj da bazira na dva kamena temeljca: “prodaji pameti” (razvoju proizvoda za koji je potrebna velika stručnost) i iskorišćavanju prirodnih resursa za proizvodnju. Nema nikakve sumnje da su informacione tehnologije najperspektivnija oblast u ekonomskom smislu i da tu i na polju obrazovanja treba učiniti pozitivne iskorake. S druge strane obradivo zemljište, vodni resursi (kakvi takvi) i klimatski uslovi (relativno pogodni) našu zemlju bi trebalo da usmere ka poljoprivredi. Ako pođemo od takvih činjenica treba postaviti strategiju šta hoćemo da postane naša zemlje za 5, 10 ili 15 godina i u skladu sa tim prilagoditi i obrazovni sistem. Ako agresivno razvijamo pomenuta dva sektora imaćemo neslućene rezultate – IT sektor će doneti veliko povećanje BDP-a i angažovati veliki brij mladih obrazovanih ljudi, a poljoprivreda će uposliti veliku masu stanovništva. Podržavam ideju da se mlaqdi naraštaji što pre uvedu u svet informacionih tehnologija i skladu s tim iuzvršiti reformu obrazovnog sistema. Ali, isto tako ne treba zanemariti ni drugu stranu pa i u tom smislu treba razmišlati na sličan način.

  • “Čini mi se da je poslednja kap u moru besmislica kojim obiluje naš obrazovni sistem. Nemam nameru da ulazim u detaljnu analizu istog, jer nisam stručnjakinja na tom polju” Upravo tako! Niste detaljno, al’ imate sta da kazete na zadatu temu. Lepo ste nam objasnili da postoji potreba za kadrovima iz oblasti informacionih tehnologija, sta znaci kad je neko digitalno pismen, sta se ocekuje od programera isl. u redu… Hajd’ onda, kako kazete niste strucnjak na polju obrazovanja, pa nemojte o tome. Dosta je bilo rezova u obrazovanju, zato je stanje takvo kakvo je. Odluke se donose ishitreno, bez pripreme i uskladjivanja sa ostalim programima i bez postovanja Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Postovana gospodjo, sledeci put izvrsite detaljniju analizu problema, porazgovarajte sa ljudima na koje ce moguce promene direktno uticati, razgovarajte sa nastavnicima, pa onda dajte sebi za pravo da javno iznosite svoje misljenje. Ipak ste Vi koordinator pokreta za Jablanicki okrug, Vase misljenje o odredjenom problemu neko moze protumaciti kao stav i misljenje DJB-a. Sigurna sam da u pokretu imate nastavnika koji Vam mogu detaljnije objaniti zasto je problem preko noci uvesti jos jedan obavezan predmet ucenicima, ma koji predmet da je u pitanju. Samo da naglasim, slazem se sa Vama da informatika jeste neophodna, ali ovako-preko kolena-ne!

  • Dobar članak za početak rasprave. I dobra rasprava.
    S jedne strane argumenti potkrepljeni proverenim činjenicama a sa druge strane
    1.” ovo stricnjakinja je isti nivo kao “ završio Islamski fakultet, odsek Šerijatsko pravo“” tipičan SNS odgovor bez argumenata = beznačajan
    2. skretanje sa teme
    3. nihilizam “to ovde ne može”, nismo mi za to, Ljudi su svašta naučili pa mogu i ono što su milioni drugih u svetu.
    Raspravu treba nastaviti imoraju se predlagati rešenja:
    a DJB je politička organizacija i od nje se očekuje da takva rešenja ponudi
    b. Kao pilitička organzacija svoja ponuđena rešenja treba da suprotstavi rešenjima SNS-a kao glavnog političkog protivnika kako bi građani Srbije mogli da ih upoređuju i opredelju se prema svom interesu.