Срамна је и за друштво и правну државу поражавајућа одлука Вишег јавног тужилаштва у Београду да никога кривично не процесуира за хеликоптерску несрећу у којој је погинуло седам људи, 13. марта прошле године. Политичка одговорност два министра већ је избегнута и њихове каријере су у успону, а одбијање тужилаштва да утврди њихову кривичну одговорност последица је прихватања диктата партијске власти.
У нaјвећој вaздухопловној несрећи у Србији у последње две деценије погинули су пилоти Омер Мехић и Миловaн Ђукaрић, мехaничaри Небојшa Дрaјић и Ивaн Милaдиновић, лекaри Џевaд Љaјић и Мирослaв Веселиновић, кaо и пет дана старо новорођенче, дечaк, породице Адемовић. За њу су дисциплински кажњена два официра, а тужилаштво је својом срамном одлуком посредно управо жртве прогласило кривим. Неморалан потез тужилаштва могао се предвидети и неколико дана после несреће кад је власт спиновањем преко медија оптужила пилота да је био пијан.
Јавности је потпуно јасно како је до те несреће дошло и недостајале су нам институционални докази и потврде, утврђивање свих имена одговорних и одмеравање праведне казне. Захтевали смо истрагу која би утврдила одакле је дошао притисак да се крене у погибељну акцију. Изругивање здравом разуму је кад нам се, у држави у којој децу спасавамо СМС порукама, каже да је војни хеликоптер кренуо у маглу због спасавања једне анонимне бебе.
Тадашњи министар одбране Братислав Гашић је јавно признао да је наредио акцију, а генерал Срето Малиновић је упозорио да “ако министaр, који немa овлaшћењa дa комaндује војском, нaреди употребу, то је овлaшћење које је узурпирaно”. Тужилаштво очигледно није ни истраживало одговорност Гашића јер се бавило само “поступком против оних који су учествовaли у припремaњу и извршењу зaдaткa”. Нису, значи, ни обухватили оне који су наредили акцију и који су из врха власти. Нису обухваћени они који су злоупотребили моћне политичке позиције да би се играли туђим животима и ради личних интереса и јефтиног политичког маркетинга и сликања министара а ла Фекетић злоупотребили државну институцију.
Тужилаштво се уплашило реченице Александра Вучића “Не дам Гашића и Лончара”. Тужилаштво нема права да се плаши премијера и слуша га кад каже да је “афера хеликоптер измишљена и лудачки вођена” или да поступа по наређењу министра Селаковића који је одмах поручио да “не разуме инсистирање на случају хеликоптер”.
Транскрипти комуникације пилота хеликоптера пред полетање и током лета јасно су показали да је неко чије име је јавно непознато, а тужилаштво одбија да истражи ко, преусмерио пилота са једне на другу писту. Поражавајуће је што је овим тужилаштво јавно признало да не сме ни да помисли да утврђује одговорност министара за злочин. Зато су и могли да нас бахато вређају поклањајући један другом макету хеликоптера за рођендан.
Као и у случају убиства гардиста у Топчидеру, погибије кадета на Пасуљанским ливадама или убиства српских дипломата у Либији и случај хеликоптер остаје као срамна потврда да су недодирљиви патијски моћници узурпирали нашу земљу и у њој направили своју партијску државу у којој је, као и у случају Савамале, могућ и оправдан државни злочин.
Šta je sa svdokom Tanaskovićem iz Savamale? Zašto još ne znamo rezultate prve i druge obdukcije? Zašto pokret “Dosta je bilo” ne postavi to poitanje, u Skupštini, policiji, odgovornim licima VMA? Ko je potpisao obdukcione nalaze, ako, narvno, postoje? Od čega je umro svedok Tanasković?
Šta mislite o tome da li mu je možda neko “pomogao” da napusti svet? Sasvim izvodljivo i logično, setite se Miloševićevog režima kako su rešavali neke svoje “probleme”!
odluka tužilaštva je i više nego skandalozna. ona se, zapravo, za veliki broj gradjana srbije može smatrati aktom kriminala, saizvršenja. to je sve većem broju gradjana srbije jasno. potpuno. u jednom trenutku – ona mora biti predmet istrage. tužilac koji na ovakav način sprovodi istragu – svi oni – moraju postati predmet specijalne istrage koja će opovrgnuti ili baš dokazati i razmontirati i u korenu uništiti anti-državni organizovani kriminal kojem, očigledno, spiralno pripada veliki broj lica koja su (trenutno) na odgvornim, a najverovatnije i najodgovorniim pozicijama u društvu. gradjanima srbije – sve je uočljivija ta – hobotnica. biće potrebna i medjunarodna pomoć, i oni neće moći još dugo da žmure na pošast koja je zadesila stanovništvo srbije – bez obzora što su je upravo oni instalirali i što im je neophodna do bezuslovnog isporučenja kosmeta amerima. oni će tu ekipu, prvi pustiti niz vodu po obaljenom zadatku. pustili bi i mila u cg, ali taj zadatak još nije gotov. deo hobotnice koji je u beogradu misli da će i oni biti tako dugovečni, ne kapirajući splet okolnosti koji još uvek drže mila. što se samog helikoptera tiče, neko mora biti kriv, makar to bilo i loše gorivo ili “pijani” heroj koji je upravljao njime. dakle – SVAKAKO – neko (nešto) mora biti kriv(o). u svetu do sada nije (kod ovakvih slučajeva) zabeleženo – da niko i ništa nije uzrokovalo jednu smtonosnu tragediju. moraš biti, kako to reče premijer – potpuni IDIOT da bi objavio ovakav zaključak.
ево је заиста превише.
Родио сам се и 57 година живим у Бачкој. Адвокат сам и никада никоме нисам био на грбачи. Имам два сина. Мајка ми је од Ваљева, а отац од Шавника. Србин сам, као и сви сународници због којих се осећам да припадам овом роду: Црњански, Змај, Андрић, Пекић, Ђура, Глишић, Радичевић, Дис, Миланковић, Стерија, Доситеј, Његош, Винавер, Кочић, Матавуљ, Ковачевић, Шантић, Нушић, Михиз, Селенић, Живојини Павловић и Мишић … зашто ово причам? Јуче, након ове вести кажем мојој драго жени: “живота ми, ово је заиста прекардашило, време је да се Војводина одвоји од Србије”! Колико су несрећни Стерија, Доситеј, Јован Хаџић и ини чинили да упристоје Србију испод Саве и Дунава, али џаба…погледај шта смо себи урадили само у последњих 25 година…
Читао сам и читам све живо, историју, философију, есеје (Јиричек, Константин из Островице, Ломпар, Влајки, Дедијер, Ћоровић, Сл. Јовановић, Карамурза, проф. Ђурић …) да бих покушао нешто да разумем, али … мислим да спаса нема.
Не знам …. да толико дуго владају потпуни зликовци … да су на кључним местима неспособни кретени …
Јасно је као бели дан да је први крвац за овај злочин александар вучић, убица испиратор коме ово, нажалост, није прво убиство… сетимо се Славка Ћурувије и новинара Пантића…
одох
Tanasković ne sme biti zaboravljen.
Prošao je slično kao i gospodin na vidikovačkoj pijaci koji je umro nakon maltretiranja od strane komunilnih policajaca.
Treba sačiniti i ažurno dopunjavati listu nepočinstava ove vlasti.
Kako ta lista bude rasla tako će rasti i otpor vlasti.
Listu treba staviti na sajt odmah ispod programa stranke i uporno ponavljati dok vlast konačno ne ode.
Kako je Vučić došao na vlast? Uzeo je jednu radio frekvenciju i besomučno ponavljao kako je DS lopovska stranka.
I pobedio je. Treba učiti od Velikog Manipulatora, koristiti njegovo oružje, ali uz upotrebu mnogo probojnije municije: Istine.
Kao bivši insajder mogu da svedočim sledeće. Pad helikoptera uzrokovalo je nekoliko ključnih propusta.
Prvo, ministar Lončar je primio molbu verovatno od nekog svog kolege lekra ili drugog ministra (ovo može biti spekulacija, jer o ovom nema pouzdanih podataka), kako prethodno biva odbijen od spec. jedinice MUP-a prvenstveno namenjene za izvođenje ovakvih zadataka. Poziva MO, odnosno ministar Gašića i moli za uslugu.
Drugo, ministar Gašić je prekoračio ovlaštenja, jer nije ispoštovao proceduru, koju je samo MO propisalo baš za ovakve slučajeve. Dežurni u OC VS, koji primaju ova naređenja tačno znaju proceduru i ovo bi bio samo jedan u nizu takvih (lično svedočim).
Onaj ko je zaobišao OC VS i pozvao komandanta Vazduhoplovstva, koji pravi treću grešku, a sam se tada nalazio na godišnjem odmoru, u prevodu nije poznavao situaciju već je poltronski preneo naređenje svom potčinjenom general Živaku umesto da je odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Komunikacija između ovih aktera je protivno proceduri nije zabeležena, jer se odvijala mob. telefonima
Četvrta, general Živak (tada zam. Komandatna V i PVO generala Bandića) koji je izdao neposredno naređenje da se posada da se upusti u rizično izvršenje leta u nepovoljnim, gotovo nemogućim uslovima. Snosi i odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Peta, dežurni (javnosti nepoznata osoba) u OC V i PVO na Batajnici poziva posadu da pristupi izvršenju ovog leta-zadatka, takođe snosi odgovornost za upućivnje posade. Snosi i odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Šesto, pokojni pilot M. Omerović snosi posthumnu odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Sedma, NN lice koje menja mesto sletanja i zamenjuje vojnu i uigranu vojnu KL sa civilnom KL na aerodromu NT. Posebno i ključno da civilna KL vodi letilice prema apsolutnoj visini, a vojna KL prema relativnoj. Uzrok pada upravo leži u ovoj nesrećnoj okolnosti.
Osma i ponajveću greška je na Aleksandru Vučiću, koji je pre svih relevantnih istražnih organa dao “presudu”, između ostalih “Ne dam Gašića i Lončara!”
Deveta i još veća od prethodne je na gospođi Zagorki Dolovac RJT, koja nije smogla snage, digniteta i časti da ovaj slučaj onako kako je jedino moglo, a to je podizanjem utemeljene optužnice, protiv svih odgovornih. Pa i ministara, a i premijera za ometanje istrage. Umesto predviđenog, VJT nam saopštava da nema odgovornosti i da je ono saglasno da se to okonča disciplinskim postupkom. Prenebregavajući činjenicu da ni to disciplinska odgovornost nije ispoštovana, general Bandić je u međuvremenu sklonjen u Brisel, zasluženo. Takođe, kažnjeni general Živak napredovao u komandanta V i PVO. Da formalno nisu dobili nove činove, ali bolja postavljena jesu. Pa ko je ove lud?
Deseta i najgnusnija je na vama čitaoci, zajedno samnom piscem ovih redova, što ćemo oćutati, progutati i zaboraviti sve ovo i još jednom pljunuti na smrt ovih sedam naših građana!
SRAM NAS SVE BILO!