Смрт продавца лубеница као парадигма система у коме живимо

Смрт несрећног Владана Маринковића, продавца лубеница на Видиковачкој пијаци и околности које су довеле до ове несреће је парадигма односа државе према грађанима који траје већ деценијама. То је трагичан приказ функционисања, односно нефункционисања ове творевине за коју бисмо ми желели да је држава.

Грађанин, приватник или продавац лубеница који поштено зарађује, закупљује исту тезгу већ 14 година, грца од разноразних намета државе и покушава да преживи у овом крајње суровом систему живљења. Владан Маринковић је очигледно био поштен човек који није желео да улази у блато уобичајног пословања у Србији. По сведочењима других продаваца са Видиковачке пијаце, он није хтео да плаћа рекет припадницима Комуналне полиције, те су ови на њега будно мотрили, свакодневно га шиканирали и писали му пријаве за којекакве ситнице и „преступе“ које је начинио, нпр. окачио пар саксија цвећа на ограду пијаце. Видиковчани који су га познавали кажу да је годинама брутално психички малтретиран јер није плаћао мито и да је био познат као апсолутни рекордер по броју написаних и плаћених казни. Док је Владан продавао на тезги лубенице и доживљавао тортуру Комуналне полиције, неколико камиона пуних лубеница су стајали поред пијаце где су се лубенице сасвим слободно продавале.

Разлог за реаговање Комуналне полиције које је довело до овог кобног догађаја су палете са лубеницама које су штрчале 20 центиметара ван дозвољеног простора. Наступ службеника комуналне полиције је био крајње непрофесионалан и бахат, где се један од њих нарочито истицао непристојном и жучном расправом. Владан га је упозоравао да је је срчани болесник и да је доживео два срчана удара и да не сме да се нервира. Комунални полицајац му је одговорио „да ће доживети и трећи“. Дотични је наставио бахато причом да је он „овде власт“ и ударио га је раменом, ваљда да би потврдио да је власт. То је било довољно за Владана који је доживео и трећи, кобни срчани удар. Када је пао на земљу, комуналци су се удаљили.

Комунална полиција, иако званично формирана због растерећења МУП-а Србије, односно ефикаснијег решавања комуналних проблема, показује апсолутни аутизам према решавању стварних проблема. Формирана од страначких „војника“ ДС-а, касније и СНС-а, огрезла у корупцију, показује свој радни учинак углавном према старијима, слабима и сиромашнима, где се они бахати који не прихватају уређеност система провлаче и награђују.

Од како је формирана власт на челу са СНС-ом, примећује се и додатно мутирање Комуналне полиције и померање фокуса према критичарима власти и политичким неистомишљеницима. Овако неефикасну службу београдска власт мисли да ће поспешити увођењем додатних 1.000 службеника у рад Комуналне полиције. Не схватају да ће увођењем додатног људства и повећањем њихове надлежности направити још већи хаос и повећати могућност да ови кобни догађаји постају све учесталији. Коруптивно створена, на челу са нестручним и некомпетентним руководством које не поштује одредбе закона, Комунална полиција је нажалост осуђена на пропаст. Решење за Комуналну полицију треба тражити под окриљем МУПа као засебно одељење на коју би се примењивали закони и контрола који важе за службу одржавања реда и на чијем челу би се налазили професионалци који ће бити имуни на политичка суфлирања.

Иван Богдановић
члан покрета “Доста је било”, Звездара