Smrt prodavca lubenica kao paradigma sistema u kome živimo

Smrt nesrećnog Vladana Marinkovića, prodavca lubenica na Vidikovačkoj pijaci i okolnosti koje su dovele do ove nesreće je paradigma odnosa države prema građanima koji traje već decenijama. To je tragičan prikaz funkcionisanja, odnosno nefunkcionisanja ove tvorevine za koju bismo mi želeli da je država.

Građanin, privatnik ili prodavac lubenica koji pošteno zarađuje, zakupljuje istu tezgu već 14 godina, grca od raznoraznih nameta države i pokušava da preživi u ovom krajnje surovom sistemu življenja. Vladan Marinković je očigledno bio pošten čovek koji nije želeo da ulazi u blato uobičajnog poslovanja u Srbiji. Po svedočenjima drugih prodavaca sa Vidikovačke pijace, on nije hteo da plaća reket pripadnicima Komunalne policije, te su ovi na njega budno motrili, svakodnevno ga šikanirali i pisali mu prijave za kojekakve sitnice i „prestupe“ koje je načinio, npr. okačio par saksija cveća na ogradu pijace. Vidikovčani koji su ga poznavali kažu da je godinama brutalno psihički maltretiran jer nije plaćao mito i da je bio poznat kao apsolutni rekorder po broju napisanih i plaćenih kazni. Dok je Vladan prodavao na tezgi lubenice i doživljavao torturu Komunalne policije, nekoliko kamiona punih lubenica su stajali pored pijace gde su se lubenice sasvim slobodno prodavale.

Razlog za reagovanje Komunalne policije koje je dovelo do ovog kobnog događaja su palete sa lubenicama koje su štrčale 20 centimetara van dozvoljenog prostora. Nastup službenika komunalne policije je bio krajnje neprofesionalan i bahat, gde se jedan od njih naročito isticao nepristojnom i žučnom raspravom. Vladan ga je upozoravao da je je srčani bolesnik i da je doživeo dva srčana udara i da ne sme da se nervira. Komunalni policajac mu je odgovorio „da će doživeti i treći“. Dotični je nastavio bahato pričom da je on „ovde vlast“ i udario ga je ramenom, valjda da bi potvrdio da je vlast. To je bilo dovoljno za Vladana koji je doživeo i treći, kobni srčani udar. Kada je pao na zemlju, komunalci su se udaljili.

Komunalna policija, iako zvanično formirana zbog rasterećenja MUP-a Srbije, odnosno efikasnijeg rešavanja komunalnih problema, pokazuje apsolutni autizam prema rešavanju stvarnih problema. Formirana od stranačkih „vojnika“ DS-a, kasnije i SNS-a, ogrezla u korupciju, pokazuje svoj radni učinak uglavnom prema starijima, slabima i siromašnima, gde se oni bahati koji ne prihvataju uređenost sistema provlače i nagrađuju.

Od kako je formirana vlast na čelu sa SNS-om, primećuje se i dodatno mutiranje Komunalne policije i pomeranje fokusa prema kritičarima vlasti i političkim neistomišljenicima. Ovako neefikasnu službu beogradska vlast misli da će pospešiti uvođenjem dodatnih 1.000 službenika u rad Komunalne policije. Ne shvataju da će uvođenjem dodatnog ljudstva i povećanjem njihove nadležnosti napraviti još veći haos i povećati mogućnost da ovi kobni događaji postaju sve učestaliji. Koruptivno stvorena, na čelu sa nestručnim i nekompetentnim rukovodstvom koje ne poštuje odredbe zakona, Komunalna policija je nažalost osuđena na propast. Rešenje za Komunalnu policiju treba tražiti pod okriljem MUPa kao zasebno odeljenje na koju bi se primenjivali zakoni i kontrola koji važe za službu održavanja reda i na čijem čelu bi se nalazili profesionalci koji će biti imuni na politička sufliranja.

Ivan Bogdanović
član pokreta “Dosta je bilo”, Zvezdara