Изложба лажних података и псеудо чињеница

У објашњењу каталога за такозвану изложбу “Нецензурисане лажи”, аутори тврде да су непристрасно, без намере да намећу, изложили 2.523 примера, изабраних од прегледаних 6.732 “негативних медијских прилога објављених” о Александру Вучићу, његовој породици, странци, пријатељима, партијским колегама, члановима Владе… Александар Вучић истиче да су у питању “истина и аргументи убитачнији од било чега другог” и “огледало”, па поручује чак “Снежана погледај се у огледало и види да ли си баш најбоља у свету”.

Експонати су непрегледно приказани па можемо само да им верујемо на реч да су изложили баш 2.523 експоната. Ако се већ играмо “аргументима”, а број је неспоран аргумент, ајде да избројимо оно што се да избројати – насловне стране дневних и недељних новина који су претворене у експонате. Од свих насловних страна, највише их је из недељника Време, чак 26. У периоду који обухвата ова изложба, дакле од 14. априла 2014. до пре неки дан, “Време” је објавило 112 насловних страна. Ових 26 чини мање од четвртине насловних страна вероватно најкритичнијег недељника, највише опозиционо орјентисаног. Насловних страна НИН-а на изложби има 15, што је тек око седмине укупног броја. Изложено је и 10 насловница Курира и 6 “Данасових” од по 790 објављених, као и 5 Newsweek-a, 1 Недељника, две из Блица и по једна из Политике и Вечерњих новости.

Чак и да су сви ти експонати у виду насловних страна критични, њихов број је занемарљив у односу на укупан број насловних страна на којима Вучић суверено доминира, испред свих звезда са спорта и естраде. О томе говори рецимо бројање које су за 2014. годину спровели новинари портала “Цензоловка”. Те године, која је и прва изложена у галерији “Прогрес”, Вучић је био чак 877 пута био на насловницама дневних новина – како таблоида, тако и оних високотиражних који важе за угледне, а само шест пута помињан је у критичком тону. Тон тих насловница је био идолопоклонички, на пример:”Вучић сасекао провокатора” (Ало), “Вучић удара као Путин” (Информер), “Само Вучић на радном месту” (Вечерње новости). Проста рачуница од избројаних насловница 10 дневних листова, показује да се Вучић на насловним странама појављивао 2,4 пута дневно.

Ако неко не верује Цензоловки, па каже да је критички настројена, можемо да узмемо истраживања која спроводи “Институт за јавну политику” Бебе Поповића. Утолико пре што је управо овај инстутут највероватније главни идејни творац “Нецензурисанох лажи”, будући да је сличну ствар против критичких медија организовао у Подгорици за Мила Ђукановића. Институт од 2015. године објављује квартални Медијаметар где анализира шта се и како објављује на насловним странама дневних новина. У питању су детаљне анализе на око 100 страна, са графиконима и пратећим коментарима о контексту. Све врло егзактно.

Медијаметар такође бележи невероватну доминацију Александра Вучића на насловним странама свих дневних новина, али у неутралном тону, занемарљиво критичном. По њиховим врло научним бројањима, у периоду од јануара до марта 2015.г. Вучић је био 446 пута на насловним странама и то 91,93% у неутралном, 2,47% у позитивном и свега 5,61% у негативном контексту. Први иза њега, поређења ради, по броју насловница био је Томислав Николић са 188 појављивања.  

Од априла до јуна 2015.г. Вучић је доминирао на 522 стране, што је више од трећине свега што је објављено, у неутралном контексту 490 текстова, 19 позитивно, 13 негативно (2,49%). У истом периоду, рецимо, Саша Радуловић, који ће годину дана касније освојити четврти резултат по јачини на парламентарном изборима, није ни поменут ни на једној насловној страни.

Исто се догађало и у периоду од јула до септембра 2015. г. Вучићу је посвећен 621 текст на насловноим странама дневних новина (35,5% свега објављеног). Контекст неутралан (93,4%), а негативан у свега 1,77%. Кад се упореди са, рецимо, Томиславом Николићем који по броју текстова на насловницама заузима друго место, о председнику државе је објављено 246 текстова (скоро три пута мање него о првопласираном) и од тога 19% негативних.

У свему томе нису занемарљиви тиражи. Рецимо Информер, кога нема на изложби “Нецензурисане лажи” јер не спада у “непријатеље”,  има убедљиво највећи тираж од од 113.000 примерака. Према анализи Бебе Поповића и његовог Медијаметра Информер највише пише искључиво, радикално и у више од 70% случајева објављује неизбалансиране текстове (позитивно за Вучића и негативно за опозицију). По анализи истог тога Медијаметра, најбалансираније текстове има Данас, који је на изложби представљен скоро као вођа завере против Вучића. Није небитно и да “критични” недељници са тиражом од, све укупно кад се саберу, не већим од 15.000 примерака на изложби “доказују” колико је угрожен први и најмоћнији човек у држави.

Али да наставимо даље са Медијаметром. У 2016.г, идентичан тренд, на насловницама доминира Вучић, представљен у неутралном тону у 92% од 661 објављеног текста. Још 202 објављена текста о Влади, од којих је више од 90% неутрално. За исто време Саша Радуловић се појавио у 38 текстова на насловним странама, 30 у неутралном тону, а 8 у негативном.

У периоду од априла до јуна 2016.г. на насловним странама је о Вучићу писано  чак 522 пута. Највише у листу Данас (121) и Политици (112). Већина од преко 90% текстова је написана у неутралном тону и свега 12 текстова је било негативно конотирано.

Како је после свег овог неутралног и научног анализирања које Институт за јавну политику Бебе Поповића спроводи две године (почетак анализа се поклапа са периодом експоната) дошло до изложбе “Нецензурисане лажи” која треба да докаже да се против премијера води хајка и то опасна, организована, синхронизована и планирана? Није ту никакво доказивање у питању, него напротив – овде је на делу прављење списка непријатеља, списка за одстрел и један крајње примитиван покушај демантовања свих озбиљних питањима о највећим пљачкама и инцидентима које су обележиле Вучићеву владавину.

Бројеви, псеудонаучна анализа како је настала кампања медија против Вучића, изложбена поставка систематично подељена по тематским целинама, панои са цитатима и датумима кад су изговорени… све је осмишљено да наведе да је у питању непристрасни, аналитички, аргументовани, научни приступ чињеницама које треба да нас оставе без текста и без аргумената.

Међутим, и сасвим површан поглед на изложбу показује да она није састављена од аргумената и чињеница, систематично поређаних како би неутрални посматрач могао да их осмотри и сам пресуди. Аутори “изложбе” који нам у каталогу поручују “намера нам је да не намећемо, не сугеришемо, већ да чињенице буду једини критеријум на основу којег ће грађани формирати сопствени суд” у ствари желе да произведу утисак, а не закључак. Бројеви су шарена хартија у који је упакована гола пропаганда, употребљени да засене и фасцинирају и да наведу на помисао да је у питању нека научна изложба.

Да су хтели да износе чињенице и аргументе, аутори би изложили текстове тако да могу да се прочитају, на свим примерима би се јасно видело где су објављени, на којој страни, затим би их предочили систематично, хронолошким редом, уз кратак опис политичког тренутка када су настали (контекст), примери се не би понављали на по неколико места, као што је то случај са, рецимо, интервјуом са академиком Душаном Теодоровићем под насловом “Србијом владају некомпетентни, а предводи их Вучић” у листу “Данас”.

Ако је за тај интервју са Душаном Теодоровићем и јасно да је негативан по Вучића, за многе друге изложене експонате није јасно како су се нашли на паноима. На пример, на неколико места изложен један чланак из “Блица” под насловом”Вучић преслишавао директоре” у коме су директори представљени као лезилебовићи, а Вучић као рука праведника која ће их због тога посмењивати. Или, такође из “Блица, два пута изложен исти текст под насловом “Паклених 365 дана Александра Вучића” у коме се набрајају препреке које је имао током прве године владавине, али је успео да их савлада.

Било би много боље да су нам аутори објаснили по којој методологији су баш ових 2.523 примера изложили. Шта је то критика Вучића, да знамо једном засигурно, јер овако изгледа као да у ствари ни једна похвала која није неумерена и егзалтирана не заслужује да се убележи ни као неутралан став према власти.

Јасно је да аутори изложбе нису хтели да предоче ни аргументе ни чињеница јер су текстове набацали један преко другог и одштампали на скупом гумираном папиру, све осим 72 насловне стране НИН-а, Времена, Курира, Данаса, Таблоида, Афере, Newsweek-a, Недељника, Блица, Политике и Вечерњих новости које могу лепо да се виде.

Једино што је читко и недвосмислено може да се прочита на тој такозваној изложби јесу имена и презимена људи које Вучић сматра својим непријатељима. Од новинара, колумниста и карикатуриста, преко професора универзитета, академика, режисера, глумаца, председника невладиних организација, струковних удружења или регулаторних тела до дипломатских представника. Зашто кажемо непријатељима, а не критичарима. Зато што је у каталогу “изложбе” лепо и јасно предочено да су изложени радови, односно ставови једног круга људи који је довео до трагичне судбине премијера Зорана Ђинђића, а сад овом премијеру то исто, ваљда, желе. Мотив су, како се објашњава у каталогу, паре из страних фондова. То је, наравно, још један од омиљених топоса којима се Вучић бори против сваке и најмање критике или правог новинарског, а не нарученог питања које му се постави. Топос је успешно тестиран на опозицији још деведесетих година и “ради” и данас. Али то је већ тема за неки прави музеј диктатуре.

Драгиња Лукин
чланица покрета Доста је било, Београд