Ауторски текст Медији

Изложба лажних података и псеудо чињеница

У објашњењу каталога за такозвану изложбу “Нецензурисане лажи”, аутори тврде да су непристрасно, без намере да намећу, изложили 2.523 примера, изабраних од прегледаних 6.732 “негативних медијских прилога објављених” о Александру Вучићу, његовој породици, странци, пријатељима, партијским колегама, члановима Владе… Александар Вучић истиче да су у питању “истина и аргументи убитачнији од било чега другог” и “огледало”, па поручује чак “Снежана погледај се у огледало и види да ли си баш најбоља у свету”.

20160720_150440

Експонати су непрегледно приказани па можемо само да им верујемо на реч да су изложили баш 2.523 експоната. Ако се већ играмо “аргументима”, а број је неспоран аргумент, ајде да избројимо оно што се да избројати – насловне стране дневних и недељних новина који су претворене у експонате. Од свих насловних страна, највише их је из недељника Време, чак 26. У периоду који обухвата ова изложба, дакле од 14. априла 2014. до пре неки дан, “Време” је објавило 112 насловних страна. Ових 26 чини мање од четвртине насловних страна вероватно најкритичнијег недељника, највише опозиционо орјентисаног. Насловних страна НИН-а на изложби има 15, што је тек око седмине укупног броја. Изложено је и 10 насловница Курира и 6 “Данасових” од по 790 објављених, као и 5 Newsweek-a, 1 Недељника, две из Блица и по једна из Политике и Вечерњих новости.

Чак и да су сви ти експонати у виду насловних страна критични, њихов број је занемарљив у односу на укупан број насловних страна на којима Вучић суверено доминира, испред свих звезда са спорта и естраде. О томе говори рецимо бројање које су за 2014. годину спровели новинари портала “Цензоловка”. Те године, која је и прва изложена у галерији “Прогрес”, Вучић је био чак 877 пута био на насловницама дневних новина – како таблоида, тако и оних високотиражних који важе за угледне, а само шест пута помињан је у критичком тону. Тон тих насловница је био идолопоклонички, на пример:”Вучић сасекао провокатора” (Ало), “Вучић удара као Путин” (Информер), “Само Вучић на радном месту” (Вечерње новости). Проста рачуница од избројаних насловница 10 дневних листова, показује да се Вучић на насловним странама појављивао 2,4 пута дневно.

Ако неко не верује Цензоловки, па каже да је критички настројена, можемо да узмемо истраживања која спроводи “Институт за јавну политику” Бебе Поповића. Утолико пре што је управо овај инстутут највероватније главни идејни творац “Нецензурисанох лажи”, будући да је сличну ствар против критичких медија организовао у Подгорици за Мила Ђукановића. Институт од 2015. године објављује квартални Медијаметар где анализира шта се и како објављује на насловним странама дневних новина. У питању су детаљне анализе на око 100 страна, са графиконима и пратећим коментарима о контексту. Све врло егзактно.

20160720_133214Медијаметар такође бележи невероватну доминацију Александра Вучића на насловним странама свих дневних новина, али у неутралном тону, занемарљиво критичном. По њиховим врло научним бројањима, у периоду од јануара до марта 2015.г. Вучић је био 446 пута на насловним странама и то 91,93% у неутралном, 2,47% у позитивном и свега 5,61% у негативном контексту. Први иза њега, поређења ради, по броју насловница био је Томислав Николић са 188 појављивања.  

Од априла до јуна 2015.г. Вучић је доминирао на 522 стране, што је више од трећине свега што је објављено, у неутралном контексту 490 текстова, 19 позитивно, 13 негативно (2,49%). У истом периоду, рецимо, Саша Радуловић, који ће годину дана касније освојити четврти резултат по јачини на парламентарном изборима, није ни поменут ни на једној насловној страни.

Исто се догађало и у периоду од јула до септембра 2015. г. Вучићу је посвећен 621 текст на насловноим странама дневних новина (35,5% свега објављеног). Контекст неутралан (93,4%), а негативан у свега 1,77%. Кад се упореди са, рецимо, Томиславом Николићем који по броју текстова на насловницама заузима друго место, о председнику државе је објављено 246 текстова (скоро три пута мање него о првопласираном) и од тога 19% негативних.

У свему томе нису занемарљиви тиражи. Рецимо Информер, кога нема на изложби “Нецензурисане лажи” јер не спада у “непријатеље”,  има убедљиво највећи тираж од од 113.000 примерака. Према анализи Бебе Поповића и његовог Медијаметра Информер највише пише искључиво, радикално и у више од 70% случајева објављује неизбалансиране текстове (позитивно за Вучића и негативно за опозицију). По анализи истог тога Медијаметра, најбалансираније текстове има Данас, који је на изложби представљен скоро као вођа завере против Вучића. Није небитно и да “критични” недељници са тиражом од, све укупно кад се саберу, не већим од 15.000 примерака на изложби “доказују” колико је угрожен први и најмоћнији човек у држави.

Али да наставимо даље са Медијаметром. У 2016.г, идентичан тренд, на насловницама доминира Вучић, представљен у неутралном тону у 92% од 661 објављеног текста. Још 202 објављена текста о Влади, од којих је више од 90% неутрално. За исто време Саша Радуловић се појавио у 38 текстова на насловним странама, 30 у неутралном тону, а 8 у негативном.

У периоду од априла до јуна 2016.г. на насловним странама је о Вучићу писано  чак 522 пута. Највише у листу Данас (121) и Политици (112). Већина од преко 90% текстова је написана у неутралном тону и свега 12 текстова је било негативно конотирано.

Како је после свег овог неутралног и научног анализирања које Институт за јавну политику Бебе Поповића спроводи две године (почетак анализа се поклапа са периодом експоната) дошло до изложбе “Нецензурисане лажи” која треба да докаже да се против премијера води хајка и то опасна, организована, синхронизована и планирана? Није ту никакво доказивање у питању, него напротив – овде је на делу прављење списка непријатеља, списка за одстрел и један крајње примитиван покушај демантовања свих озбиљних питањима о највећим пљачкама и инцидентима које су обележиле Вучићеву владавину.

Бројеви, псеудонаучна анализа како је настала кампања медија против Вучића, изложбена поставка систематично подељена по тематским целинама, панои са цитатима и датумима кад су изговорени… све је осмишљено да наведе да је у питању непристрасни, аналитички, аргументовани, научни приступ чињеницама које треба да нас оставе без текста и без аргумената.

Међутим, и сасвим површан поглед на изложбу показује да она није састављена од аргумената и чињеница, систематично поређаних како би неутрални посматрач могао да их осмотри и сам пресуди. Аутори “изложбе” који нам у каталогу поручују “намера нам је да не намећемо, не сугеришемо, већ да чињенице буду једини критеријум на основу којег ће грађани формирати сопствени суд” у ствари желе да произведу утисак, а не закључак. Бројеви су шарена хартија у који је упакована гола пропаганда, употребљени да засене и фасцинирају и да наведу на помисао да је у питању нека научна изложба.

Да су хтели да износе чињенице и аргументе, аутори би изложили текстове тако да могу да се прочитају, на свим примерима би се јасно видело где су објављени, на којој страни, затим би их предочили систематично, хронолошким редом, уз кратак опис политичког тренутка када су настали (контекст), примери се не би понављали на по неколико места, као што је то случај са, рецимо, интервјуом са академиком Душаном Теодоровићем под насловом “Србијом владају некомпетентни, а предводи их Вучић” у листу “Данас”.

Ако је за тај интервју са Душаном Теодоровићем и јасно да је негативан по Вучића, за многе друге изложене експонате није јасно како су се нашли на паноима. На пример, на неколико места изложен један чланак из “Блица” под насловом”Вучић преслишавао директоре” у коме су директори представљени као лезилебовићи, а Вучић као рука праведника која ће их због тога посмењивати. Или, такође из “Блица, два пута изложен исти текст под насловом “Паклених 365 дана Александра Вучића” у коме се набрајају препреке које је имао током прве године владавине, али је успео да их савлада.

Било би много боље да су нам аутори објаснили по којој методологији су баш ових 2.523 примера изложили. Шта је то критика Вучића, да знамо једном засигурно, јер овако изгледа као да у ствари ни једна похвала која није неумерена и егзалтирана не заслужује да се убележи ни као неутралан став према власти.

Јасно је да аутори изложбе нису хтели да предоче ни аргументе ни чињеница јер су текстове набацали један преко другог и одштампали на скупом гумираном папиру, све осим 72 насловне стране НИН-а, Времена, Курира, Данаса, Таблоида, Афере, Newsweek-a, Недељника, Блица, Политике и Вечерњих новости које могу лепо да се виде.

Једино што је читко и недвосмислено може да се прочита на тој такозваној изложби јесу имена и презимена људи које Вучић сматра својим непријатељима. Од новинара, колумниста и карикатуриста, преко професора универзитета, академика, режисера, глумаца, председника невладиних организација, струковних удружења или регулаторних тела до дипломатских представника. Зашто кажемо непријатељима, а не критичарима. Зато што је у каталогу “изложбе” лепо и јасно предочено да су изложени радови, односно ставови једног круга људи који је довео до трагичне судбине премијера Зорана Ђинђића, а сад овом премијеру то исто, ваљда, желе. Мотив су, како се објашњава у каталогу, паре из страних фондова. То је, наравно, још један од омиљених топоса којима се Вучић бори против сваке и најмање критике или правог новинарског, а не нарученог питања које му се постави. Топос је успешно тестиран на опозицији још деведесетих година и “ради” и данас. Али то је већ тема за неки прави музеј диктатуре.

Драгиња Лукин
чланица покрета Доста је било, Београд

Дрaгињa Лукин

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Trebalo je da dodate da su kacili privatne tvitove ljudi sto realno nema nikakve veze sa cenzurom ili medijima. Oni kao da nam porucuju kacenjem tvitova anonimnih ljudi da treba da im zahvalimo sto nisu blokirali drustvene mreze?? Ne znaju gde udaraju.

  • Tekst je veoma detaljan, sa obiljem preciznih (i pretpostavljam tačnih) podataka.
    Dakle, što se kvaliteta teksta tiče – sve pohvale za autorku.

    Ipak, jednu stvar previđate:
    UPORNIM PISANJEM O TOJ IZLOŽBI SAMO JOJ PRAVITE REKLAMU.

    Danima se razglaba o tome, kritikuje, komenatariše, i to najviše od opozicionih ili opoziciji naklonjenih autora.
    Samim tim se glupa izložba održava u žiži pažnje javnosti, pa je prosto postala “prvorazredni kulturni događaj” o kome svako ko drži do sebe mora nešto da kaže.

    Možda bi bilo bolje da se nakon prvih komentara to prosto ignoriše i da veliki trud informacione službe SNS lagano padne u zaborav?
    Svako čudo za tri dana…

    • Otac Makarije@ Cilj ovakvih tekstova i jeste sto veca /negativna/ reklama za glupost, primitivizam, laz, prostakluk koji je preletacica Maja Gojkovic uporedila sa konceptualnom umetnoscu Marine Abramovic.
      Tako je glupost SNSovaca stigla i do Amerike.
      Po pravilu, cutanje bi bilo znak odobravanja,
      Samo napred.
      Ovakvi tekstovi su odlicni i dobrodosli.
      Verovatno ce i posetioci, glasaci SNS nesto razumeti i nauciti.

    • @ svetlanast

      Draga Svetlana, bojim se da stvari stoje sasvim drugačije.
      NEGATIVNA REKLAMA JE IPAK REKLAMA.
      I to afirmativna!
      Znam da ne izgleda tako ali jeste.

      Masovno pisanje i razglabanje u medjima o negativnim stvarima, čak i kad se one kritikuju – DOVODI DO PORASTA TE POJAVE KOJA SE KRITIKUJE. Postoje dokumentovana istraživanja koja to potkrepljuju.
      O tome je pisao Malkom Gledvel u jednoj knjizi (Tren ili Tačka preokreta, nisam siguran u kojoj). Ako mate vremena potražite, knjige su mu veoma zanimljive.

      Sve u svemu, na neki način negativna pojava postaje popularnija samim tim što se o njoj priča i što se dovodi u centar pažnje. I sve više ljudi se upušta u to, čak i kad su samodestruktivne stvari u pitanju (recimo samoubistva!).

      Što se ove izložbe tiče, upravo joj se kod opozicionara pridaje preveliki značaj, pa sam u raznim novinama poslednjih dana nailazio na kojekakve analize, zgražavanja, ismevanja i koješta drugo, čime se uporno drži u fokusu.
      Sve je to bilo negativno spram izložbe, ali se bojim da će kod ljudi pobuditi radoznalost da odu da je pogledaju (što većina inače ne bi uradila jer ionako nikad ne idu na izložbe)

    • Dakle, Oče… A samo pre par dana smatrali ste da treba da se objave sve informacije, da se pobroje i svi hvalospevi o Vučiću. Još ništa niste stvarno pohvalili od tekstova, a da niste imali neko ALI. Ponekad izgleda kao da vam je “kontra” cilj sama po sebi.

    • @ Amelie Poulain

      Niste lepo zapamtili, draga Amelija.
      Nisam predlagao da se pobroje svi hvalospevi o Vučiću već da se prikupe i dokumentuju sva njegova NEISPUNJENA OBEĆANJA, kao i sve druge nekorektne stvari koje su on i SNS radili. Jednostavno da sve bude složeno na jednom mestu.
      Smisao ovoga bi bio da postoji baza takvih podataka koju će članovi i simpatizeri da koriste kad “propagandno deluju” na terenu. Da mogu lako da dođu do preciznih podataka, citata, datuma kad je i gde nešto Vučić izgovorio i sl.

      Ja jesam pohvalio (nažalost) uložen trud SNS-a da izložbu naprave, ali ne sa ciljem da ih afirmišem, već da im se kontrira.
      Dakle – eto vam još jednog primera za kontriranje 🙂

      Što se tiče ovog teksta, on jeste kvalitetan i dobro bi bilo da bude što više tekstova ovog kvaliteta o raznim drugim temama (većina tekstova su prilično isprazni).
      I zato mislim da je šteta da s jedan kvalitetan tekst “ispucava” na pogrešnom mestu, nehotice praveći reklamu protivničkoj strani.

  • Odličan tekst. Argumenti potkrepljeni činjenicama.
    DJB polako napreduje u medijskoj političkoj borbi.
    nadam se da će u bliskoj budućnosti DJB preuzeti inicijativu u ovoj oblasti jer je primetno otvaranje medija za ideje i Program Pokreta.

    • Poštovani Nikola,
      Vi konačno prelazite na našu, tj. DJB, stranu čim tvrdite da su svi tekstovi spomenuti na izložbi istiniti.

    • @ Borislav
      :-)))))))))))))

      Živ čovek, živa duša.
      I njemu nekad popusti koncentracija 🙂

  • Bravo za tekst. Trebalo bi pripremiti izlozbu njegovih učinaka (povećanje poreza, akciza, zaduzenosti, smanjenje plata, penzija….), njegovih lazi……

  • Kod ove “izložbe” nekolike stvari bodu oči. Prvo, sam naziv “Necenzurisane laži”. Jeste tačno da su tekstovi i karikature koji Vučiću smetaju objavljeni, moglo bi da se kaže i necenzurisani, ali se nigde ne kaže i ne argumentuje zašto su lažni. A istovremeno, svi novinari čiji su tekstovi ovde navedeni tvrde da ne bi promenili nijedno jedino slovo zato što su samo pisali istinu. Da li je to tačno? Meni se čini da jeste – novinari su uglavnom pisali o neispunjenim Vučićevim obećanjima (koja se mere već stotinama primera), o netačnim rokovima, o tajnim ugovorima, o mnogobrojnim aferama i sl, a svima nam je poznato – i to iz svih medija, pa i onih naklonjenih Vučiću – da su se sve te stvari dogodile i da se još događaju. Prema tome, tačan naziv ove izložbe bio bi “Necenzurisane istine”. Drugo, galerijski i izložbeni prostor ovom “izložbom” potpuno je promenio svoju primarnu, prirodnu i namensku funkciju, a ona je da se izlažu umetnička dela. A ovde ne samo da nisu izložena umetnička dela, već se izdvajanjem nepodobnih novinara pravi spisak “stranih plaćenika”, “izdajnika”, “mrzitelja Vučića, pa samim tim i Srbije”, dakle pravi se državna poternica za njenim neprijateljima. Mnogi Vučićevi gestovi, kao i ova “Izložba”, nedvosmisleno pokazuju da se on zalaže za jednopartijski sistem, da neće da trpi bilo kakvo drugo i drugačije mišljenje od svog ličnog, te da je stoga on glavni neprijatelj demokratije u Srbiji. A kao dan je jasno da takva Srbija ne može da uđe u EU.

  • “Zato što je u katalogu “izložbe” lepo i jasno predočeno da su izloženi radovi, odnosno stavovi jednog kruga ljudi koji je doveo do tragične sudbine premijera Zorana Đinđića, a sad ovom premijeru to isto, valjda, žele.”

    Iskreno se nadam da DJB neće vratiti u život ovo podlo DSS spinovanje tipa – Čeda i Beba ubili Đinđića… Samo treba da sačekam koje će mesto Draginja Lukin dobiti u stranci koja je u nastanku. Slaba ocena za tekst od mene.