Помислих излазећи из галерије „Прогрес” у којој се одржава изложба „Нецензурисане лажи” а која одише духом културног примитивизма у намери да буде тобожњи доказ како у Србији нема цензуре. Ефекат је сасвим супротан, те изложба представља још један показатељ да мандатар не схвата да медији морају да буду контролори власти штитећи јавни интерес, а не да врше функцију приватне службе за односе с јавношћу која брижљиво и поданички гради имиџ политичара.
Закон о јавном информисању и медијима у члану 8. каже да је „изабран, постављен, односно именован носилац јавне функције дужан да трпи изношење критичких мишљења која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је с обављањем његове функције без обрзира на то да ли се осећа лично повређеним због изношења тих мишљења.” Стога, улога медија јесте да критикује власт и њене погубне потезе, па чак и сатиром, хумором и смехом.
Да изложба нема никакав културни, уметнички па ни информативни кредибилитет говори чињеница да је селекцију натписа вршила информативна служба мандатарове странке, која не може дати објективну оцену о извештавању медија нити разврставати објаве на неистине и лажи. Спорно је да извршна власт оцењује рад медија о самој себи јер шта је то друго, него цензура у свом блиставом обличју.
Готово половину укупне поставке чине приватни твитови у којима се износи критика на рачун власти и мандатара лично, затим твитови новинара, истраживача и других мање или више познатих личности који путем ове мреже износе, поновимо, своје личне ставове.
Да ли треба веровати да смо добро прошли, како помислих на почетку, и бити захвалан и срећан што живимо у слободној земљи јер нам нечији критички твитови служе као доказ одсуства цензуре?
Право на слободно изражавање и слободно мишљење загарантовани су Уставом и не треба их доводити у питање.
Уколико су заиста у питању лажи, због чега нису изложене тужбе против уредника медија? Одсуство одговора наводи нас на помисао да би адекватнији назив ове изложбе гласио „Чега бисмо све волели да нема”. Ово потврђује чињеница да се свака критика упућена владајућој већини оцењује као побуна непријатеља и рушитеља поретка, као напад “страних плаћеника” и свих оних којима смета “стабилност и просперитет” Србије. Демагогија у служби опстанка цензуре.
Велику површину на изложби заузимају карикатуре и стрипови чији су аутори Марко Сомборац, Душан Петричић и Предраг Кораксић Коракс који хумористички и сатирично илуструју нашу свакодневицу, друштвене догађаје и актере политичке сцене. Забрињавајуће је да било која власт не разуме хумор и сатиру, те налази лажи и у сатиричној емисији „24 сата“ чији се инсерти могу такође погледати.
Критика упућена мандатару и његовим најближим сарадницима није никакав злочин који треба забранити јер је то увод у диктатуру. Ова изложба представља врхунац цинизма и додатни притисак на одвећ крхку слободу изражавања, имајући у виду да се пописују “непријатељи” власти који имају другачију визију друштва од оне која би одговарала Александру Вучићу. А то је утабан пут ка стварању атмосфере у којој царује цензура и с њом под руку далеко погубнија – аутоцензура, с којима не можемо добро да прођемо.
др Ана Стевановић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд
доктор наука – уметност и медији
Sjajan tekst! Inače, naziv emisije je “24 minuta”, a ne “24 sata” kako ste naveli u tekstu.
Поштована госпођо Стевановић, у нади да ћете поштујући споменути члан 8. у Закону о јавном информисању и медијима (ако се не варам, Ви сте народна посланица НС РС), хтела бих да Вам упутим пар реченица критике:
– У Ваше две реченице у болдованом поднаслову тешко да неко, а верујем ни Ви сами, не можете схватити написано. Поштујући старо новинарско правило 5W+H, уз изузетан напор да сврстамо Ваш текст у било коју препознатљиву новинарску форму, остајемо поражени.
– Волела бих да нама пратиоцима овог портала, углавном чланицама и члановима покрета ДЈБ, објасните како сте замислили улогу медија овом реченицом: „Стога, улога медија јесте да критикује власт и њене погубне потезе, па чак и сатиром, хумором и смехом.“ Посебно ово последње!
– Готово је недопустиво употребити глагол „вршити“, осим ако није реш о житу или…
– Оцењивање медија никако није цензура, већ насушна потреба. Нов начин финансирања медија (кроз јавне конкурсе, уместо субвенција) управо изискује јасне критеријуме и механизме евалуације. Сасвим друго и заиста забрињавајуће је што то чине некомпетентни кадрови агитпропа владајуће партије потпуно произвољно итд. али ви то нисте написали.
– Онда сте нас таксативно провели кроз садржај изложбе, уз употребу туђе/их оцене изложбе, наравно без потписа. „Чега бисмо све волели да нема”. Оригинал „Марко Сомборац, карикатуриста: „Педантност прикупљања чега би волели да нема““.(http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=323911) Има тога још, али оставићу читаоцима да потраже и препознају сами.
– Ако се говори о илустрацији уз овај текст, она је потпуно на месту. Јер садржај, количина и квалитет текста је покривен оним што је заправо битно у овом тексту, а то сте Ви лично. Можда, може да се упути критика на величину илустрације, чини се да је величина мања од потребе, али израз, осмех или подсмех је ту (свима онима, који пишу далеко боље текстове, али се не објављују, можете их наћи у коментарима попут оца Макарија, иммобила и многих других).
П. С.
Посебна критика требало би се упутити уредницима дела портала ауторских текстова, који би бар требало да прочитају текстове, исправе правописне и граматичке грешке (а има их поприлично и недопустиво за неког са Вашим звањем и знањем). Ово је класичан пример чистог непотизма између редакције и ауторке. Разлози се вероватно налазе у ставу Покрета ДЈБ, јер је најављено да ће при евалуирању чланова, већу тежину има ако неко има већи број објављених ауторских текстова, од донатора и др!?
П.П.С
Тешко да ће ова критика доћи на странице сајта, али се надам да ће бар још једна чланица/члан Покрета ово прочитати. Шта је мишљење једне обичне чланице у односу на посланицу. Да, па да и то се бодује, препознатљивост у јавности. Са овим никакве везе немају вредности Покрета ДЈБ Интегритет, Одговорност, Отвореност, Хуманост, Изузетност…
Odličan tekst, svaka čast!