Pomislih izlazeći iz galerije „Progres” u kojoj se održava izložba „Necenzurisane laži” a koja odiše duhom kulturnog primitivizma u nameri da bude tobožnji dokaz kako u Srbiji nema cenzure. Efekat je sasvim suprotan, te izložba predstavlja još jedan pokazatelj da mandatar ne shvata da mediji moraju da budu kontrolori vlasti štiteći javni interes, a ne da vrše funkciju privatne službe za odnose s javnošću koja brižljivo i podanički gradi imidž političara.
Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 8. kaže da je „izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je s obavljanjem njegove funkcije bez obrzira na to da li se oseća lično povređenim zbog iznošenja tih mišljenja.” Stoga, uloga medija jeste da kritikuje vlast i njene pogubne poteze, pa čak i satirom, humorom i smehom.
Da izložba nema nikakav kulturni, umetnički pa ni informativni kredibilitet govori činjenica da je selekciju natpisa vršila informativna služba mandatarove stranke, koja ne može dati objektivnu ocenu o izveštavanju medija niti razvrstavati objave na neistine i laži. Sporno je da izvršna vlast ocenjuje rad medija o samoj sebi jer šta je to drugo, nego cenzura u svom blistavom obličju.
Gotovo polovinu ukupne postavke čine privatni tvitovi u kojima se iznosi kritika na račun vlasti i mandatara lično, zatim tvitovi novinara, istraživača i drugih manje ili više poznatih ličnosti koji putem ove mreže iznose, ponovimo, svoje lične stavove.
Da li treba verovati da smo dobro prošli, kako pomislih na početku, i biti zahvalan i srećan što živimo u slobodnoj zemlji jer nam nečiji kritički tvitovi služe kao dokaz odsustva cenzure?
Pravo na slobodno izražavanje i slobodno mišljenje zagarantovani su Ustavom i ne treba ih dovoditi u pitanje.
Ukoliko su zaista u pitanju laži, zbog čega nisu izložene tužbe protiv urednika medija? Odsustvo odgovora navodi nas na pomisao da bi adekvatniji naziv ove izložbe glasio „Čega bismo sve voleli da nema”. Ovo potvrđuje činjenica da se svaka kritika upućena vladajućoj većini ocenjuje kao pobuna neprijatelja i rušitelja poretka, kao napad “stranih plaćenika” i svih onih kojima smeta “stabilnost i prosperitet” Srbije. Demagogija u službi opstanka cenzure.
Veliku površinu na izložbi zauzimaju karikature i stripovi čiji su autori Marko Somborac, Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks koji humoristički i satirično ilustruju našu svakodnevicu, društvene događaje i aktere političke scene. Zabrinjavajuće je da bilo koja vlast ne razume humor i satiru, te nalazi laži i u satiričnoj emisiji „24 sata“ čiji se inserti mogu takođe pogledati.
Kritika upućena mandataru i njegovim najbližim saradnicima nije nikakav zločin koji treba zabraniti jer je to uvod u diktaturu. Ova izložba predstavlja vrhunac cinizma i dodatni pritisak na odveć krhku slobodu izražavanja, imajući u vidu da se popisuju “neprijatelji” vlasti koji imaju drugačiju viziju društva od one koja bi odgovarala Aleksandru Vučiću. A to je utaban put ka stvaranju atmosfere u kojoj caruje cenzura i s njom pod ruku daleko pogubnija – autocenzura, s kojima ne možemo dobro da prođemo.
dr Ana Stevanović
narodna poslanica
članica pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
doktor nauka – umetnost i mediji
Sjajan tekst! Inače, naziv emisije je “24 minuta”, a ne “24 sata” kako ste naveli u tekstu.
Poštovana gospođo Stevanović, u nadi da ćete poštujući spomenuti član 8. u Zakonu o javnom informisanju i medijima (ako se ne varam, Vi ste narodna poslanica NS RS), htela bih da Vam uputim par rečenica kritike:
– U Vaše dve rečenice u boldovanom podnaslovu teško da neko, a verujem ni Vi sami, ne možete shvatiti napisano. Poštujući staro novinarsko pravilo 5W+H, uz izuzetan napor da svrstamo Vaš tekst u bilo koju prepoznatljivu novinarsku formu, ostajemo poraženi.
– Volela bih da nama pratiocima ovog portala, uglavnom članicama i članovima pokreta DJB, objasnite kako ste zamislili ulogu medija ovom rečenicom: „Stoga, uloga medija jeste da kritikuje vlast i njene pogubne poteze, pa čak i satirom, humorom i smehom.“ Posebno ovo poslednje!
– Gotovo je nedopustivo upotrebiti glagol „vršiti“, osim ako nije reš o žitu ili…
– Ocenjivanje medija nikako nije cenzura, već nasušna potreba. Nov način finansiranja medija (kroz javne konkurse, umesto subvencija) upravo iziskuje jasne kriterijume i mehanizme evaluacije. Sasvim drugo i zaista zabrinjavajuće je što to čine nekompetentni kadrovi agitpropa vladajuće partije potpuno proizvoljno itd. ali vi to niste napisali.
– Onda ste nas taksativno proveli kroz sadržaj izložbe, uz upotrebu tuđe/ih ocene izložbe, naravno bez potpisa. „Čega bismo sve voleli da nema”. Original „Marko Somborac, karikaturista: „Pedantnost prikupljanja čega bi voleli da nema““.(http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=323911) Ima toga još, ali ostaviću čitaocima da potraže i prepoznaju sami.
– Ako se govori o ilustraciji uz ovaj tekst, ona je potpuno na mestu. Jer sadržaj, količina i kvalitet teksta je pokriven onim što je zapravo bitno u ovom tekstu, a to ste Vi lično. Možda, može da se uputi kritika na veličinu ilustracije, čini se da je veličina manja od potrebe, ali izraz, osmeh ili podsmeh je tu (svima onima, koji pišu daleko bolje tekstove, ali se ne objavljuju, možete ih naći u komentarima poput oca Makarija, immobila i mnogih drugih).
P. S.
Posebna kritika trebalo bi se uputiti urednicima dela portala autorskih tekstova, koji bi bar trebalo da pročitaju tekstove, isprave pravopisne i gramatičke greške (a ima ih poprilično i nedopustivo za nekog sa Vašim zvanjem i znanjem). Ovo je klasičan primer čistog nepotizma između redakcije i autorke. Razlozi se verovatno nalaze u stavu Pokreta DJB, jer je najavljeno da će pri evaluiranju članova, veću težinu ima ako neko ima veći broj objavljenih autorskih tekstova, od donatora i dr!?
P.P.S
Teško da će ova kritika doći na stranice sajta, ali se nadam da će bar još jedna članica/član Pokreta ovo pročitati. Šta je mišljenje jedne obične članice u odnosu na poslanicu. Da, pa da i to se boduje, prepoznatljivost u javnosti. Sa ovim nikakve veze nemaju vrednosti Pokreta DJB Integritet, Odgovornost, Otvorenost, Humanost, Izuzetnost…
Odličan tekst, svaka čast!